POKRENUTA PETICIJA ! DA SE VUK DRAŠKOVIĆ ŠTO HITNIJE ISPORUČI HAGU !

 DA SE VUK DRAŠKOVIĆ ŠTO HITNIJE ISPORUČI HAGU !

Da se Vuk Drašković  što hitnije isporuči Hagu i tako ispuni pismo -testament Vojvode Novice Ranđelovića !


PODSEĆANJA : VOJVODA NOVICA RANĐELOVIĆ U OTVORENOM PISMU POZVAO VUKA DRAŠKOVIĆA DA SE PREDAJU HAGU A UBRZO POTOM POD ČUDNIM OKOLNOSTIMA UMRO! IZVORI TVRDE DA JE OTROVAN ! "VUČE AJMO U HAG"


U " Srbskim novinama OGLEDALO" 01.12. 2004. godine objavljeno je otvoreno pismo saradnika "Ogledala"  Novice Ranđelovića, gde on poziva Vuka Draškovića da se predaju Hagu, pod naslovom " VUČE AJMO U HAG" . Ubrzo potom, autor teksta gospodin Ranđelović  je pod čudnim okolnostima umro! Potpisnica ovog teksta je  bila novinar "Srbskih novina Ogledalo" i  od više pouzdanih izvora došla do informacije da je Novica Ranđelović  najverovatnije od članova SPO otrovan, da ne bi protiv Vuka Draškovića, svedočio u Hagu, a koga zbog određenih " zasluga" i saradnje sa njima a protiv interesa Srba, štiti Zapad!
"Srpske novine ogledalo"  su po drugi put objavile  ovo pismo u broju 77 sreda  05.jul 2006.godine  na strani 24 i 25 . Međutim , u javnosti se znalo za to pismo, ali retko ko je znao da je  Ranđelović pod misterioznim okolnostima odmah posle objavljivanja pisma naprečac umro!  To pismo su preuzeli mnogobrojni listovi. Ko stoji iza smrti Novice Ranđelovića? Na ovo pitanje nije teško dati odgovor. Ali se niko nije usudio da pita , jer je Drašković  u svim službama i  strukturama imao svoju korumpiranu mafiju , koja je radila za strane obaveštajne centre  Da li je Novica Ranđelović  uklonjen kao opasan svedok  po Vuka Draškovića ?!  Koji je Draškoviću bio kamen oko vrata. Vuk Drašković  se udvarao Hagu, progoneći sve srpske heroje i za isporuku Srba Hagu jedan je od najodgovornijih. Niko ih nije progonio i tražio koliko Vuk Drašković , čijim su zalaganjem  mnogi  Srbi završili u Hagu , a mnoge su vratili u limenim sanducima.  Zato da im se i on ne pridruži i ispuni ovo testament - pismo Novice Ranđelovica ?! Vuka Draškovića što pre poslati u Hag ! Jer ako je nekom tamo mesto, onda on tamo treba da ostane doživotno! I da odgovora za saradnju sa mnogim kriminalcima, sa stranim službama, za podvođenje i silovanje  Srpkinja, za pljačkanje Srbskih kuća ! Draškovića  inače finansira narko- mafija i crnogorska i šiptarska , a jedan od  njegovog obezbeđenja bio je poznati narko- diler !

OTVORENO PISMO

Vojvoda Novica Ranđelović u otvorenom pismu poziva Vuka Draškovića

VUČE, AJMO U HAG !

• Komandant Srbskog komitskog pokreta koji je zajedno sa Vukovim ratnicima vojevao po Hrvatskoj, poziva Vuka Draškovića, vrhovnog komandanta Srpske garde da se zajedno, dobrovoljno predaju haškom tribunalu i dokažu da nisu krivi po komandnoj odgovornosti.

Gospodine Draškoviću, obraćam ti se sa mukom, bolom i teškom mučninom u stomaku, izazvanom tvojim nedoslednim izjavama i postupcima, koji ne mogu da nađu granice sa kojima bi se graničile. Da li se graniče sa nezrelošću, sa maloumnošću, sa izdajstvom, ili, pak, sa slugenjarstvom nekom određenom gazdi, ili, možda, sa udvorništvom do člankova, ne mogu odrediti.

Vuče Draškoviću, sećam se 1991. godine, kada si, koristeći tuđe novce, krenuo da formiraš Srpsku gardu. Sećam se Beloga, ti si ga zaboravio, sećam se Giške i Gospića, i na njega si pljunuo. Njih si samo veličao i uvažavao dok si koristio njihova sredstva i dok su ti bili od koristi. Sećam se tvojih govora na njihovim grobovima, sećam se kako si svojim govorima palio i dražio srpsku mladež, da su srpske granice svuda tamo gde su srbski grobovi, gde su srpske crkve i crkvišta... svuda tamo gde je sa ustaškog noža kapala srbska krv, tu su srpske granice...

Mladi Srbi – dobrovoljci, gutali su svaku tvoju reč, koja im je grejala srca i palila krv da krenu u odbranu srpske nejači, srbskih domova, srbskih crkava preko Drine. To, sa njihove strane, bilo je uredu. Oni su bili patriote, otaxbinoljupci, a ti, ti si bio profiter, i to dvostruki ratni profiter – materijalni i politički, a posebno što si bio ratni huškač – po merilima koje sada ti proklamuješ.

Kada si svojim demagoškim govorima zapalio – probudio ljubav srpske mladeži prema naciji i otaxbini, rešio si da to i unovčiš, da formiraš svoju partijsku vojsku, Srpsku gardu.

Ko je dao ideju za osnivanje srpske garde?

U ranu večer 4.6.1991. godine, ti si svoj plan izložio Belom i Giški. Oni su to sa oduševljenjem prihvatili. Prihvatili su da to i finansiraju. Neću da ulazim, niti, pak, da iznosim iz kojih su izvora ta sredstva. Ti se, Vuče, njih dvojice samo po sredstvima finansija sada sećaš. Danas bivši pripadnici Srpske garde, odlazeći na njihove grobove, proklinju dan kada su upoznali tebe i Danu.
Njih dvojica i cela Srbska garda služili su SPO-u, tebi i Danici, kao alibi, jer je garda svojatana, uprkos pacifizmu koji ste vi propovedali.

Ti si spremio gardu za preuzimanje vlasti, kako ti to reče: “vlasti koja se valja po ulici”. U tom cilju si hteo i na skupštinskom zasedanju 2.7.91. godine da proguraš predlog o osnivanju Srpske vojske, koja će u “jednom dahu da porazi ustaše”. Kada ti predlog nije prošao, tvoja Srbska garda postala je paravojna formacija, prva u Srbiji. Ti si i dalje stajao i svojatao gardu kao partijsku vojsku i oko 1. septembra 1991. godine je šalješ u Hrvatsku, tačnije na front kod Gospića, pod komandom Božovića-Giške.

Na sav glas si se, Vuče, gardom ponosio, ponosio si se njihovim borbama, pogibijom Giške i ranije Beloga. Formirao si paravojne formacije, slao ih na front, a sa druge strane, pozivao na sav glas na dezerterstvo iz regularne vojske. Sredstva koja su pristizala za gardu si zadržavao, ne dajući ih onima kojima su bila namenjena.


Ko je Vukov komandant Li

Gospodine Vuče Draškoviću, poznata je tvoja zaboravnost, pa bih te zato podsetio da se setiš kako beše ime pravo – Komandant Li, odnosno, ko to beše Komandant Li u Srbskoj gardi, zadužen za prebacivanje i upućivanje boraca u Slavoniju? Danas je taj komandant najveći pobornik rasturanja državne vojske, državne tajne policije, a nekada je i sam bio pripadnik i jedne i druge, a za vreme komandovanja u Srbskoj gardi bio je urednik, a sada je u partijskom glasilu SPO-a (srbska reč). Da te podsetim, njegovo ime i tada i sada je Bogoljub Pejčić. Znači, komandni trio u Srbskoj gardi je bio – Vrhovni komandant i ideolog Vuk Dkrašković, Komesar - kadrovik Danica Drašković, Organizacioni komandant Li - Bogoljub Pejčić. Danas ste svo troje veliki protivnici vojske i tajne policije.

Vaš je cilj napad na sve što je srbsko, da bi sebe opravdali, a tebe spasli Haga i komandne odgovornosti.

Kada je Giška poginuo u Gospiću, ti si pokušao njegovu junačku smrt da umanjiš i pripišeš je kao ubistvo, organizovano od strane vojske – još tada si počeo da rušiš autoritet vojske. Kada je ubijen Beli, 4.8.1991. godine, ti i Danica ste pobegli na more, u Budvu, i tamo ostali oko mesec dana.

Obećao si da ćeš 9. oktobra organizovati demonstracije ukoliko se ne otkrije ubica Beloga, to si obećao na mitingu u Kragujevcu 15.9.1991. godine. To obećanje nisi održao. Nisi odmah ni vratio BMV BG-10-16, koji ti je Beli pozajmio, nego tek posle četiri meseca, i to tek kada ste ga slupali i napravili štetu od 15.000 DEM.

Zašto si, Vuče, odustao od potrage za ubicom Beloga?

Posle Giške, za komandanta je postavljen Lainović, čovek koji je osam puta bio na ratištu i par puta je ranjavan. Zasmetao je tebi i Dani zato što je odbio tvoj i njen zahtev da dovlači oružje u Beograd i pokušaj da Srpsku gardu odvoji od stranke koja je trebala da za nekog “devetog” završi prljav posao, pa, ako uspe, bilo bi: “To je naša vojska”, a ako ne, “Mi sa gardom nemamo nikakve veze”, tako si govorio ti.

Stranačka vojska – paravojna formacija

Zašto su, po rečima poslanika Markovića, svi spiskovi garde – gardista, uništeni?

Tvoja paravojna formacija je u to vreme imala na ratištu oko 850 boraca i svi su primali naređenja od Lainovića i tvog Štaba.

Baš zbog tvog zahteva da garda dovlači oružje u Srbiju, pukovnik Španović (častan srbski oficir) je i zamrznuo odlazak na front tvoje paravojne formacije.

Štab garde, na čelu sa tobom i Danom, hteo je partijsku vojsku sa tuđom decom na frontu, u građanskom ratu i krvoproliću.

Ti si, Vuče Draškoviću, sa svojom paravojskom, zvanom Srbska garda, započeo 3. septembra građanski rat u Hrvatskoj, sa ustašama i ZNG-ovcima. Zato i tebe, kao vrhovnog komandanta Srpske garde, kači komandna odgovornost, a još više što je tvoja garda sadejstvovala sa vojskom (JNA).

Na Svetoga Savu 1992. godine, garda je registrovana kao udruženje i uselila se u Terazije br. 3.

Ti , Vuče, i funkcioneri SPO-a, više ne idete ni na jedan grob svojih gardista. Zašto?

Da je Srbska garda stranačka vojska, citiraću privremenog komandanta Đorđa Božovića: “Vidite, Srbska garda je vojna organizacija, čiji sastav ponajviše čine članovi SPO, Rojalističkog bloka i Demokratske stranke... Trenutno nas ima oko 60.000, a spremnih da svakog časa stupe u borbu ima 7.000 boraca... Ti ljudi su prošli najtežu obuku. Obuka se vrši na nekoliko punktova, a vode je najsposobniji instruktori... Garda se stvara po uzoru na francuske legionare, američke renxere i jevrejski Mosad... Od naoružanja posedujemo sve vrste pešadijskog naoružanja i 40 minobacača marke “Stinxer”. Trenutno u inostranstvu čeka jedna veća isporuka oružja, pa ćemo se potruditi da i to stigne na prava mesta.”

Zaključujem, Vuče, naređivao si komandantu Lainoviću da dovlači oružje sa ratišta u Srbiju, u inostranstvu si imao lagere naoružanja, koje je trebalo da stigne na prava mesta. Zašto ti je trebalo to naoružanje u Srbiji? Od koga ti je to naoružanje na lagerima u inostranstvu? Ko je to finansirao?

Zaključujem, pripremao si se za građanski rat, uvozio si oružje, po principu Špegelja, znači koncepcija zajednička za pokretanje građanskog rata i razbijanje države, a sa tim ide i krvoproliće, ubistva, razaranja i ratni zločini... Gde je tu komandna odgovornost, gde je tu odgovornost za pripremanje i podstrekivanje građanskog rata?

Pretio si u Novom Pazaru: “Ko ponese turski barjak ovom srbskom zemljom, ostaće i bez barjaka i bez ruke.” Govorio si da će samo ime “Srbska garda” psihološki naterati Hrvate na kapitulaciju... Koja je to, Vuče, odgovornost?

Gde pogiboše časni srbski borci, pripadnici Srpske garde, Nebojša Simić, Stepan Šamanić, Rade Lovrić, Zoran Trbojević... Dok je oružje pevalo svoju pesmu smrti, koju je delimično i tvoj štab komponovao, dotle su ti svi bili dobri. Dok si se njihovom hrabrošću kitio i na račun njihove krvi profitirao, bili su ti dobri. Patriote, borci, heroji, hvaljeni, a sada?

Kada ti je neko rekao (verovatno onaj, ili oni koji su ti i davali ono oružje na lagerima po inostranstvu) – odriči se svega što je srbsko, pa i Srpske garde – ti si to učinio i počeo si da pljuješ na sve srbsko, počev od SPC, pa do srbskih generala. Sve na sud inkvizicije, svi, svi, svi ... a ti?

I ti! Ti si, Vuče, stalno bio dvoličan. Govorio si da se mora prekinuti sa ratom, jer će biti krvi do kolena, a sa druge strane, formirao si Srpsku gardu i slao je na front.

Tuđe pare i naša krv

Tvoja paravojna formacija je finansirana iz inostranstva, međutim, postavljam ti otvoreno pitanje: Da li su, i u kolikoj meri, sredstva stizala do boraca kojima su i bila namenjena? Samo jedna pomoć iz Švajcarske, i to prva, od 20.000 švajcarskih franaka. Zatim druga, od 30.000 franaka u lekovima. A treća po vrednosti, najveća, gde završi ona? O tome svedoče Jovica Mihailović, Goran Bjelić i Dragan Teofanović.

Tvoja ratnohuškačka demagogija privukla je i ljude iz inostranstva, konkretno Srbina Xerija Spasića iz Kanade, koji slavno pogibe u Laslovu.

Ginuli su borci Srpske garde časno, za srpstvo i sebe, a ti, ti si profitirao. To znači da si ratni profiter, ratni huškač, osnivač paravojne formacije, izazivač nacionalne mržnje i netrpeljivosti, podstrekivač i potpirač građanskog sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.

Ti si odgovoran za ratne zločine na prostorima Hrvatske, koje su počinili pripadnici Srpske garde. Komandant garde Zvonko Osmajlić je ucenjen na 270.000 DEM od strane Tuđmanove vlade.

Po tzv. komandnoj odgovornosti, ti si, kao osnivač, ideolog i vrhovni komandant, odgovoran, i kao takav, sada, da bi spasio sebe od te odgovornosti, šalješ druge (neodgovorne) u Hag. To je, Vuče, mizerno i kukavički. Oduvek si bio kukavica i licemer.

Posebno si odgovoran za smrt boraca, članova Srpske garde. Odgovoran si za bezbroj ranjenih boraca i veliki broj invalida. Brineš li sada o njima, da li ih obilaziš ti i “komesar kadrovik” Danica Drašković?

Ne, svih njih ste se odrekli! Sada se njih stidite, a zaveli ste ih i poslali na klanicu! To je krivično delo! To je izdaja!

Odveo si ih, svojim obmanama, svojim borbeno-huškačkim govorima, na bojište, u rat, za koji sada trubiš da je bio besmislen.

Ondašnji režim je tvrdio da Srbija nije u ratu. Ti si tvrdio da to nije tačno. U pravu si bio, ti si Srbiju uvodio u rat, svojom privatnom partijskom vojskom.

Tvoje stranačno glasilo “Srbska reč”, ili, tačnije rečeno “Antisrbska reč”, bilo je puno nacionalnih usklika, borbenih pokliča, poziva na obračun sa drugim narodima u bivšoj SFRJ.

Ti si, Vuče, tada bio “Srbin”, veliki Srbin. Sada si ministar spoljnih poslova državne zajednice. Neko je davno rekao: “Svako vreme ima svoje idiote i svaki idiot ima svoje vreme.” Tvoje vreme najzad je došlo. Možeš sada svim Srbima da j... majku, kako ti gazde kažu. Možeš da pljuneš na sve i svakoga, pljunuo si na svoje komandante, pljunuo si na svoju vojsku, pljunuo si i na sebe, na svoju posvetu od srca napisanu na svom romanu, koji pokloni generalu Pavkoviću “nacionalnom junaku za uspešnu odbranu srpstva...”. Tako onda napisa. A sada?

Svi, svi, svi u HAG

Vuče, tebi je mesto, pre svih, pred svim sudovima ovoga naroda, pa onda i tzv. međunarodnim tribunalom u Hagu. Ti, koji, kao “veliki Srbin” dobro misliš i želiš Srbima, ne dozvoli da Srbija bude tvoj talac. Idi tamo i objasni tim srbskim inkvizitorima da srpske patriote ne bi prešle Drinu, da nije bilo tvojih ratnohuškačkih govora, tvog ubeđivanja da je srpstvo u opasnosti od povampirenog ustaštva, od novih Jasenovaca, Prebilovca, Golubnjače..., i time skini ljagu sa srbskog imena. Neka “svet” shvati da je Vuk kriv, a ne njegovi komandanti, koji više nisu živi. Zašto? Bili bi oni danas dobri svedoci protiv tebe, jer su od tebe primali direktna naređenja.

Ti si ih, iz samo tebi poznatih razloga, poveo u rat protiv Hrvata i muslimana.

Generali to nisu, njih je u rat oterala službena obaveza, njih je u taj krvavi posao poslala vrhovna komanda, a pozvali su ih teroristi, secesionisti i neprijatelji srpstva, koji su hteli nasilno otimanje srbskih teritorija, nasilno proterivanje Srba sa svojih ognjišta, odvajanje od svoje vere, svoje crkve i svojih crkvišta.

Generale je na posao odbrane oterala vlast u kojoj si bio ti i tvoja stranka – pokret.

Oni su komandovali državnim oružanim snagama, a ti paravojnim. Oni iz narodnog računa i za državni interes, a ti iz ličnog računa i za stranački interes.

Pa, gde je tu i čija odgovornost? Da li je ti vidiš? Vidiš je, Vuče, ali ne smeš da je vidiš, gazda ti je to zabranio, i da ne bi pogrešio, napisao ti je: “generali su krivi i moraju u Hag... Generali u Hag, svi, svi, svi ... povlačimo tužbu protiv NATO, odmah, odmah, odmah...”

Ja sam, Vuče, 16.6.1991. godine, formirao Srbski komitski pokret i sa svojim borcima otišao na front kod Gospića 8.9.1991. godine. Tamo je već bila Srbska garda.

Moj Komitski pokret nije bio stranačka vojska. Tražio si više puta, preko Zvonka Osmajlića, da se ujedinimo. Ja na to nisam pristajao, jer to je bilo nespojivo i to iz više razloga.

Za razliku od tvojih, moji konandanti jedinica – četa su svi živi. Tvoji komandanti su svi mrtvi, a ti, kao vrhovni komandant, poput druga Tita, ostade jedini živ – i tu mi nešto smrdi. Njihova smrt mnogo skriva, drugačije bi ti sada govorio da je bar neko od njih živ.

Predajmo se Karli

Kasnije smo, opet sa tvojom gardom, na mnogim ratištima širom Hrvatske i Bosne zajedno sadejstvovali bez problema.

Moji borci Komite i ja, imali smo dosta problema sa policijom ondašnjeg režima Slobodana Miloševića. Pretres stanova, sprečavanje odlaska preko Drine, hapšenja, privođenja. Sa mnom su više puta razgovarali i zabranjivali mi organizovan odlazak na ratište. Znači, nas, Komite, Srbija nije organizovala i slala u rat, to je bila naša lična stvar, odlazili smo u Krajinu i Srpsku kao dobrovoljci – civili. Tamo smo se stavljali pod komandu njihove vojske i naoružavali. Tvoji borci su bili u skupocenim uniformama, koje ni registrovana vojska nije imala, naoružani modernim pešadijskim naoružanjem obučavali se u više logora, dobijali oružje iz inostranstva, obučavali ih specijalni instruktori... Vojska koja sve to ima, a paravojska je, kako se to zove? Po čemu bi mogao da bude odgovoran njen vrhovni komandant, strateg i ideolog, koja je i kakva namena te i takve vojske, zašto ona služi i može da posluži? Kako se kažnjavaju njeni osnivači u normalnoj zemlji?

Vuče Draškoviću, vrhovni komandante Srpske garde – paravojne formacije u državi koja je imala regularne oružane snage i nije bila u ratu ni sa jednom državom, TI i JA, kao komandant i osnivač Srbsko-komitskog pokreta, paravojne formacije u miru i u državi koja je imala regularne oružane snage i nije bila u ratu ni sa jednom državom, dobrovoljno ćemo se prijaviti, TI prvi, a JA drugi, za odlazak u Hag.

Tamo ćemo dokazati da nismo odgovorni, ni po jednoj tački po kojoj bi “trebalo da odgovaramo” po tzv. komandnoj odgovornosti i da naši borci nisu krivi što su učestvovali u građanskom ratu na prostorima bivše SFRJ, već smo ih mi na to naveli našim govorima i ubeđivanjem da je srpstvo ugroženo od povampirenog ustaštva i xihada, da to nije bilo tačno, da smo ih lagali da su Srbi bili ugroženi, jer Srbi nisu bili ugroženi, Srbi nisu proterani, Srbi nisu zatvarani u logore, srpske kuće nisu spaljivane, srpske crkve nisu rušene, ni jedan Srbin nije ubijen, ni jedan, ama baš ni jedan, sve su to bila samospaljivanja, samoubistva i dobrovoljni odlazak iz Hrvatske i Bosne u majku Srbiju.

Time ćemo, Vuče, dokazati da ostali Srbi nisu krivi, a da time prestaju da budu taoci raznoraznih komandanata i komandne odgoVornosti. Ovako ti, Vuče, vičeš: “Drž’te lopova”.

Naša je to sveta dužnost. U protivnom, Vuče, smatraću te kao ratnog profitera, ratnog huškača (jer, profitirao si tih godina kao veliki Srbin, veliki nacionalista), kao obmanjivač srpske nacionalne omladine (a to si već i dokazao) i, na kraju, kao izdajnik po više osnova. To ću ja dokazati.

Grešan si, Vuče, i sreća je ovoga naroda da tvoja neće još dugo goreti. To je nagovestila i ona voštanica u manastiru Hilandar.

Na kraju, nateraćeš me da se upitam, a i neke da pitam, otkud sad takav čovek, koji je odgovoran (po komandnoj odgovornosti) na mestu ministra, a ostali komandno odgovorni u Hagu?

Neko je odavno rekao: “Najgora je ona ptica koja svoje gnezdo prlja.” Za pojedine ljude ova, demokratska, Srbija trebalo bi da bude, ne samo kao načelo, već kao instituciju OSTRAHIZAM, tj. udaljavanje iz nacionalnog javnog života. Naročito za one koji su, sa gledišta očuvanja interesa, načela i ustanova srbskog društva i države – štetni. Ovako, ispada da srbski narod ne razlikuje dobro od zla, neispravno od ispravnog, korisno od štetnog. Danas je teže živeti za srpstvo nego ginuti za srpstvo. Danas treba više kuraži da se zauzme stav, nego borbeni položaj.

Vojvoda “Lužnički”
Novica Ranđelović
Komandant Komitskih odreda, osnivač


https://www.srpskoogledalo.co.yu/pub/38/opismo.htm

 Pripremila:Slavica Jovanović  novinar "Srbskih novina Ogledalo"
 

ISTINA IZAŠLA NA VIDELO !  VUK I DANICA DRAŠKOVIĆ NARUČILI UBISTVO SRPSKE DECE U
KAFIĆU " PANDA" U PEĆI

   Organizator i inspirator ovog monstruoznog zločina je mračni um i jača polovina  crnogorskog bračnog para Drašković - Danica!
Ovaj crnogorski zločinački par, organizovao je i sproveo u delo, svirepo ubistvo nedužne srpske dece , u kafiću " Panda" u Peći, decembra 1998. godine , uz pomoć svojih bliskih rođaka iz Crne Gore, koji trguju narkoticima za Šiptare iz Jablaničke grupe, kojom komanduje Ramuš Haradinaj. Koristeći ove "poslovne" veze sa Šiptarima ,bračni par Drasković stupa u kontakt sa teroristom Haradinajem.
Najbliži rođaci Danice Drasković iz Crne Gore stupili su u kontakt sa svojim bliskim "poslovnim" saradnikom Ramušom Haradinajem krajem 1998. godine i preneli mu ideju Vuka i Danice da se organizuje ubistvo srbske dece, a sa ciljem da se tadašnji državni vrh SRJ i predsednik Slobodan Milosević  optuže za taj stravičan zločin i na taj način diskredituju u međunarodnim krugovima. Kako je Šiptarima odgovarala ovakva ideja , vrlo brzo su se dogovorili, a Haradinaj je za direktne izvršioce odredio Agrona Kolčakua , Gazmenda Bajramija , Verđeđa  Vlaznimija i još  trideset Šiptara, koji će pomagati u izvršenju zločina. Ovo je Draskovićeve koštalo 500.000 nemačkih maraka, koji su Danini rođaci lično predali  Haradinaju 2. decembra 1998 . godine , u selu Glođane - tvrdi naš  izvor iz jedne od obaveštajnih službi Srbije  i navodi dalje - "Uopšte ne čudi što je upravo Drasković  bio najglasniji u lažnim optužbama da je to učinio DB i JSO  jer on se vodi logikom da je napad najbolja odbrana."
Da zlo bude veće , to nije jedina srbska krv na njihovim rukama, Vuk je svestan da mu iznad glave visi Hag, zbog organizovanog ubistva srbskih civila u Gospiću, koje je počinila njegova teroristička  paravojna formacija takozvana "Srbska Garda".  Drasković  je na ratište poslao svoje kriminalce da ubijaju srbsko civilno stanovništvo i unose pometnju među Krajiške Srbe. Ucenjen Hagom on  bespogovorno izvršava naloge iz Brisela i Vašingtona i spreman je da uradi apsolutno sve na štetu Srbije, samo da bi izbegao robiju u Hagu. Sa druge strane morao bi da objasni porodici i prijateljima Đorđa Bozovića Giške zbog čega je naručio njegovo , jer je cinjenica  da je Giška ubijen s leđa od strane svojih"- dodaje naš  izvor. Sledi izjava jednog od pripadnika  bivših "Munja" iz Peći , koji je učestvovao u hapšenju šiptarskih terorista,  koji su izvršili ubistvo dece u kafiću "Panda"
"Dečake u "Pandi" su toga dana  14. decembra 1998.godine  u 20 sati  i 15 minuta u kafe baru "Panda" , kod Gimnazije u Peći , ubili šiptarski teroristi  Jablaničke operativne zone Ramuša Haradinaja . U kafić  su ušla dva maskirana terorista dok je treći čekao u vozilu ispred. Sa vrata su otvorili rafalnu paljbu  i na licu mesta ubili Radevića, Trifovića, Obradovića i Gvozdenovića . U bolnici su od zadobijenih povreda preminuli i Stanojević  i Ristić . Njih dvojica su prvo prebačeni u Pećku bolnicu, a odmah potom i u Klinički centar u Prištinu, ali im nije bilo pomoći ,podlegli su povredama. U kafiću se nalazilo još  ljudi i neki su bili ranjeni što lakše, što teže . Ranjen je bio gazda kafića  Sabović  Mirsad i Vladica Lončarević .
    Odmah posle napada je blokirano naselje Kapišnica , svi prilazi Pećkoj bolnici i svi ulazi i ulazi iz grada.  Posle sahrane te dece koja je održana 16. decembra , su pripadnici Sekretarijata unutrašnjih poslova Peć  , 17 . decembra  izvršili raciju u naselju Kapišnica i uhapsili Agrona  Kolčakua , rođenog 1972. godine, u Peći. Rezultat te akcije je, uz navedenog , još  deset uhapšenih lica , svi Albanske nacionalnosti. Kolčakuu je pri skrivanju pomagala još  jedna osoba , koja je uhapsena. Pre toga su pripadnici policije uhapsili još  tri teroriste Ramuša Haradinaja. To su : Gazmend Bajrami  i Verđeđa Vlaznimi , svi iz Peći koji su kao suizvršioci  učestvovali u napadu na kafić  "Panda": Ujutru  17. decembra je izvršena akcija u selu Glođane (inače rodnom selu Ramuša Har