155. godina od rođenja ruskog genija

Zašto je genijalni ruski pisac sve svoje drame uporno  nazivao komedijama?

Pre 155 godian,  29.  januara 1860. g.  rođen je  veliki  ruski  dramski pisac i pripovedač  Anton Pavlovič Čehov (1860-1904)

Sve što je Čehova napsiao stalo je u tridesetak tomova, a o njemu  su u svetu napsiane  prave biblioteke-biografije,  istarživanja,  kritike,  pa je tako  teško ne složiti se sa onim  savremenim ruskim piscem da je danas pisati o Čehovu-prava drsksot.

Ipak se usuđujemo i na to i povodpm jubileja njemu dajemo SPOMEN OVU

. Kako je kratkoća odista postala sestra Čehovljevog književnog talenta,  pa zato nikad nije napisao roman

. Čovek budućnosti
. Svi smo mi pre svega ljudi! Razumete li? Ljudi,  ljudi!

. Čehov je kao lekar bio odličan dijagnostičar. Isto ko što je bio pronicljiv,  oštrouman i dubok dijagnostičar ruskog  čoveka

. Uveo u rusku svest svu gromadu Rusije

.  Je li Čehov žalio ljude ili se samo smejao njihovim suzama i preživljavanjima?

. Spustio tragediju do nivoa običnih smrtnika

. Ne trpajte se među junake sopstvenih tvorevina

. Više sile izbavie genija od pretećoh ratova,  revolucija,  represalija

. Bez Čehova je nemoguće predstaviti ni minulo stoleće,  ni današnje  vreme,  a verovatno ni buduće

Posle Šekspira najizvođeniji autor na svetu

Posle Viljema Šekspira Čehov je najrepertoarniji pisac na svetu,  čak i u Velikoj Britaniji.

Na neki način u tom smislu je bio u pravu Lav Tolstoj,  koji je,  kao što je poznato,  gajio animozitet prema Šekspirovim dramama,  negirajući mu bilo kakvu književnu vrednost i  smatrajući njegov uticaj  štetnim, kad je rekao da su drame Čehova još gore od Šeksirpvih: “Tri sestre  stalno razgovaraju s oficirima i viču ’U Moskvu,  u Moskvu,  u Moskvu!’“.

„Kremen-čovek“

Još za piščeva života,  o njegovom   stvaralaštvu i ličnosti,  mišljenja su se dijametralno razlikovala.  Jedni  su ga uzdizali i proglašavali za genija, dok su ga drugi omlovažavali,  čak i vređali pa su ga tako u jednom časopisu nazvali „besprincipijelnim“. 

Tada je Čehov prvi i jedini put u životu odgovorio  nekom svom kritičaru,  ovog puta uredniku časopisa: „Neprincipijelni pisac,  ili,  što je jedno te isto,  podlac,  nikad nisam bio“.

U pravu je bio A.  S.  Suvorin nazvavši svog prijatelja,  Čehova,  „kremen-čovek“.

U čemu je ključ za razumevanje Čehovljevog  magnetizma?

Lav Dodin kaže: „Ako  pametno čitamo Čehova,  možemo  mnogo toga razumeti šta se dešava u današnje vreme“.

Nikolaj Lejkin,  urednik časopisa  „Iverje“ (Oskolki) u kojemu je Čehov počiljao svoju književnu karijeru  tražio je od njega da se uklopi u priču od 100 reči,  ali tako da  bude  vidljiv karakter  junaka,  a siže,  situacija,  da budu što smešniji.

Tako je kratkoća zaista postala sestra Čehovljevog  književnog talenta. Zato on nikad nije ni napisao roman...

Čehov lekar - odličan dijagnostičar

Doktori smtraju da je Čehov kao lekar bio odličan dijagnostočar.  Isto kao što je bio pronicljiv,  oštrouman  i dubok dijagnostičar  ruskog čoveka.

Uveo u rusku svest svu gromadu Rusije

„Čehov je  uveo u našu svest svu gromadu  Rusije,   sve njene klase,  staleže,  uzraste“, pisao je Vasilij Grosman u romanu „Život i sudbina“.  Grosman je takođe  ukazao  da niko pre Črhova u Rusiji,  čak ni Tolstoj, nije izustio ove reči:  svi smo mi  pre svega ljudi,  razumete li,  ljudi,  ljudi! A tek posle toga su arhirejei, radnici,  Rusi,  Tatari...

Je li on žalio  ljude ili se smejao njihovim suzama,  preživljavanjima?

O tome se takođe spore,  decenijama-zašto je  svoje drame on uporno nazivao komedijama?

Stalno se žalio na Stanilslavskog: „Upropastio mi je dramu  Aleksejev“ („Višnjik“,  poslednja predstava u Hudožestvenom teatru koju je Čehov video ).

„Upropastio“ -to jeste utopio je u suzama,  u tragizmu, a sentimentalnosti,  „tr-r-ragzam“,  „produženi izraz reči“ on je podjednako mrzeo kao i patos.

Ni u životu nije nalazio „ni anđele ni zlotvore“.

Ni kod jednog  pisca na svetu nisu  tako virtuozno pomešni suze i smeh, lirika i ironija.

Čovek budućnosti

Olga Kniper,  glumica i piščeva surouga  je nazivala Čehova „čovekom budućnosti“.

Gorki je pisao da se on rodio „malo preuranjeno „.

Čehov je živeo u jednoj epohi zajedno sa   Levitanom i Čajkovskim, Stanislavskim,  Vernadskim,  Stolipinom i carem Nikolajem  II.  On je  doživeo tehničke  inovacije-vodovod,  telefon,   automobil,  rentgen,  kinematogarf.  Za njegovo vreme pojavio se Lenjin i partija boljševika.

Čehov je slobodno mogao doživeti do 80.   i postati svedok Drugog svetskog rata.

Kako bi on prihvatio,  preživeo,  (on i njegovi junaci) revoluciju, nije doživeo ni do 1905.?

Više sile izbavile genija od pretećih ratova

Tačno su  više sile izbavile genija  od pretećih ratova, represija,  GULAG-a,  Osvejenćima, masovnog uništavanja ljudi,  hramova, umetmičkih dela.

„Čovek budućnosti“ nije doživeo  ni  do one  budućnosti o kojoj maštaju  njegovi junaci, o onom „kroz 100 -200 godina“.

„Mnogo od onoga   što je napisano biće zaboravljeno  kroz pet  do deset godina“, bi je  ubeđen.

Čehov nije  besedio s govornica i katedri. Nije se okružavao „dežurnim „ letopiscima. Nije moarlizopvao,  nije podučavao.   

U društvenoj,  političkoj borbi  javno nikad nije učestvovao – izvršavao  je samo obične građnske dužnosti. Skoro da  se i nije  bavio  publicstikom. Čak ni književni arhiv nije ostavio.  Ono Pastrenakovo „nije lepo biti  znamenit“ kao da je o samom Čehovu napisano.

Nije pripadao „Književnosti Velikih Ideja“

Njegovo stvaralaštvo  nije moglo da se ubroji,  prema izrazu V. Nabokova  u „Književnost Velikih Ideja“  koja se „postavlja u vidu ogromnih gipsanih kocki  koje se sa svim predostrožnostima prenoe iz veka u vek“.

Prosto je bez Antona  Pavloviča  Čehova  nemoguće predstaviti ni istoriju minulog stoleća, ni današnje vreme,  a najverovatnije ni buduće.

Čehov je spustio traediju do nivoa običnh smrtnika

Savremeni režiser  sa svetskom slavom Važdi Muavid,  smatra da je „Čehov spustio tragediju do nivoa  običnih smrtnika.  Njegovi jnaci –to nisu kraljevi i kraljice.  To su –ljudi.“

Pisac Jurij Trifonov je primetio vrlo tačno: „Sve ujka Vanje na svetu  odgvorili su treptajem i suzama,  kad  je on napisao o jednom od njih“. 

Ne trpajte se  među  junake  sopstveih tvorevina
 
Još kad je  tek počinjao  da piše, Čehov  je savetovao:
„Ne trpajte se među junake sosptvenih tvorevina!“

Neprebrojna ljudska galerija likova

Stvaralaštvo  Čehova je neprebrojna  čovečja galerija likova:  njihovih portreta, karaktera,   lica, sudbina.

Njegovi likovi nas prate kroz ceo naš  život od detinjstva do smrti.

RAVNODUŠNOST JE PARALIZA DUŠE

Deset misli A. P. Čehova koje se najčešće citiraju

1. Rus voli da se seća,  ali ne voli  da živi.

2. Votka je bela,  ali crveni nos i ocrnjuje ugled.

3. Gde je umetnost,  gde je talenat,  tu nema ni starosti,  ni usamljenosti,  ni  bolesti,  a i  od same smrti je tek pola.

4. Na ovom svetu od ženskog pola dolazi mnogo zla i svake pakosti.
Ne stradamo od njih samo mi grešnici,  nego i sveti muževi. 

5. Doktori su isto kao advokti jedino  s tom razlikom što advokati samo uzimaju,  a lekari  i uzimaju i ubijaju.

6. Priroda je dala ruskom čoveku neobične  sposobnosti:  da veruje,  istražuje,   razmišlja,  ali sve to odnose  u  prah i pepeo lenjost i mašarske lakomislenosti. 

7.  Ništa nije lakše nego miriti ruske ljude.

8. Kažu da su filozofi i istinski  mudraci  ravnodušni.  To nije istina.
Ravnodšnost je paraliza duše.  Prevremena smrt.

9. Jedna bolest  uvek smanjuje i olakšava drugu.  Nagazite na rep mački koju boli zub,  i odmah će joj biti lakše.

10. Prošao život-isto kao da nisi ni živeo.

 

Branko Rakočević