Cenzura knjiga u SAD (II)

Američka bibliotekarska   asocijacija (ALA)  sastavila je spisak najspornijih knjiga u SAD u 2014. g.  u koji su ušla najrzaličitija književna dela  među kojima čak i knjiga laureata Pulicerove i Nobelove nagrade za književnost.

Eksperti koji   su stekli  profesionalno  bibliotekarsko obrazovanje i bave  se pitanjima intelektualnh sloboda svakodnevno sastavljaju izveštaje u kojima  svoja  mišljenja   o knjigama  izražavaju   bibliotekari,   nastavnici  i roditelji.  Na osnovu  reakcije čitalaca  sastavlja se spisak  dela kojima se  ograničava pristup zbog njihovog sadržaja.

Prvi na udaru  Dejv Pilki i njegov „Kapetan gaćice“

Američka asocijacija  bibliotekara  i lane je,   po ko zna  koji put,   zatražila da se zabrani  serija dečjeg pisca  Dejva Pilka (Dave Pilki) o doživljajima Kapetana  Podštanika,   nazavnog „Kapetan   gaćice“.

Glavnog junaka,   super heroja  nove formacije su izmislili učenici  četvrtog razreda Harold i Džordž.

Kapetan Podštanik,   obučen u višefunkconalne pantalone,   ogrnut plaštom   ulazi u otvoreni borbu sa uljezima-ubicama.

Godine 2007.  popularni  američki  pisac i ilustrator,   Dejv Pilki,   dobio je za svoju višeznačnu  knjigu  nagradu Kids' Chois  koju mu je dodelila  Disney  Adventures.

Međutim,    mišljenja odraslih o knjizi „Kapetan gaćice“ su izrazito negativna. Oni su jednodušni u oceni da ovo Pilkievo delo  ne odogovara uzrasnoj kategoriji čitalaca kojoj je namenjeno  i knjigu treba zabraniti zbog  nenormativne leksike i obilja surovosti u njoj.

Nepodobne i „Najplavlje oči“ spisateljice Toni  Morison,   dobitnice   Pulicerove i Nobelove nagrade za književnost

Druga knjiga  koja jer izazvala sporove  je roman amerićke spisateljice  Toni Morison „Najplavlje oči“ u kojemu je ispričana istorija mlade junakinje,   devojčice po imenu Pekola  koja mašta o tamnoj crnačkoj koži i plavim očima,   ali sudbina joj nije bila naklonjena. Pekolu  okružuje surovi svet  u kojemu svuda caruje nasilje  i obmane. Ona ostaje u drugom stanju nakon što je silovao sopstveni  otac,   a beba joj umire odmah posle rođenja.

Junakinja  romana je  simbol svega najgoreg u  savremenom svetu koji je oličenje  čopora zveri.  Likovi  treba da izazovu kod čitaoca   olakšanje jer  nije kod njega sve tako loše kao kod Pekole.

Treba istaći  jednu  zanimljivu pojedinost: ovaj svoj  feminstički antirasni roman  Morison je napisala još 1969.  godine. Posle je spisateljica dobila  Pulicerovu i Nobelovu nagradu za književnost,  a njena dela su  uvrštena u   obaveznu školsku lektiru. 

Na spisak nepoželjnih knjiga za učenike  roman „Najplavnje oči „ je dospeo zbog opisivanja slobodnih seksuanih scena,  korišćenja nenormativne lkesike,  kao i zbog surovih scena koje ne odgovaraju uzrasnoj  grupi kojoj  je delo namenjeno.

Roditelji  i bibliotekari zabranili i roman „U traganju za Aljaskom“ blogera i pisca  Džona Grina

Ni roman „U traganju za Aljaskom“ blogera i pisca  Džona Grina nije preporučljiv  za učenike

Roman „U traganju za Aljaskom“ poznatog američkog web -blogera  i pisca  Džona  Grina progalšen je za suviše slobodno  književno štivo  za čiataoce   mađeg uzasta,   pa im se zato i ne preporučuje.  Glavna ličnost  romana Majlz Holter,   16-to godišnji  tinejdžer  završava  školu i oduševljava se aforizmima o smrti. U koledžu se zaljubljuje u drugaricu iz  odeljenja pod čijim uticajem   su se radikalno  promenili pogledi na život ovog mladića.

Džon Grin je u SAD za svoj roman višestruko    nagrađivan  različitim prestižnim književnim nagradama,   a Nacinalno društvo  radio -  stanica je uključilo njegov raman  na rejting najboljih knjižnjvnih dela za tinejdžerski  uzrast. 

Međutim,   zbog suviše slobodnoh scena koje se sretaju  u romanu,   roditelji su odlučili da ovu knjigu zabrane,   dok je Biblitekarska asocijacija stavila roman na spisak  nepodobnih dela ne samo zbog opisa slobodnih seksualnih scena,   nego i zato što   je prepuna epizoda  sa cigaretama,   upotrebom narkotika i alkohola.

Erotska trilogija  „Pedeset nijansi sivog“ E. L. Džejms  koju je kritika nazvala   „Mamin pornić“,   optužena i za antireligoznost

Erotsku trilogiju „Pedeset nijansi  sivog“ britanske   spisateljice,   domaćice,   E. L.  Džejms,  koja  je po prodaji nadmašila  rekord  „Gari Potera“ koju su kritičari nazvali „mamin pornić“,    najviše čitaju  udate žene u ranim tridesetim. Po motivima ovog „književnog“ dela ne samo što se priprema snimanje filma,  nego je prošle godine uz  oficijelnu saglasnsot autorke  puštena u prodaju serija igračaka za odrasle. 

Ipak,   delo nije moglo proći bez optužbi  ne samo zbog opisivanja slobodnih erotkih scena  i korišćenja nenormativne leksike,   nego i zbog antiereligioznosti.

Knjigu o devici –studentici  Anastajši  Stil pored književnih kritičara oštro su napali  roditelji i bibliotekari. 

To je priča o   prodavačici   koja se na poslu  upoznaje s mladim biznismenom  Kristijanom Grejom posle čega za nju nastaje  neobično putovanje  u svet seksualnih  perverzija i bolesne oseaćajnosti.

Ni knjiga „Gladne igre“ Suzane Kolinz nije  po ukusu ni kritike,  ni  javnosti

I knjigu „ Gladne igre“  američke spisateljice   Suzan Kolinz  na nož su dočekali i književna kritika i javnost  nazvavši je  antireligioznom trilogijom.

Podsećamo da   je reč o romanu koji  je u Severnoj Americi  proglašen za bestseler,   a Njujork tajms je „Gladne igre“ nazvao „najboljom knjigom za pokoljenje koje odrasta“.

Suzan Kolinz   inače  spada među najplaćenije savremene  autore  sa prihodom koji doseže 53 miliona dolara.

Zabrana nije mimoišla ni roman u pismima „Dobro je  biti tiho čeljade“   Stivena Čboskia,   „Lošeg dečaka koji može biti dobar za devojčice“...

Na spisku Američke asocijacije  knjiga koje se ne preporučuju za čiatnje  našao se i roman u pismima „Dobro je biti tiho čeljade“  američkog auotora Stivena Čboskia,   a nisu bolj prošli  kod  bibliotekarke gilde ni  delo „Loši dečak može biti dobar za devojčice“  Tani Li Stouna,   zajedno sa romanom „Apsolutno istiniti dnevnik prezaposlenog  Indijca“,   Šermana  Aleksi  kao ni komiks  Džefa Smita  „Boun“ o   stvorenjima sličnih Štrumfovima.

Branko Rakočević