Večiti književni kalendar (III)

FEBRUAR

3.  februar: Žan-Pol Sartr   „Mučnina“

Sedeći u kafeu, Antuan Rokanten  je na kraju shvatio šta je Mučnina

„Njegova plava cicana košulja na fonu čokoladnog zida  delovala je veselo. Ali i od toga mu je muka. Ili tačnije: TO I JESTE MUČNINA.

Mučnina nije u meni:  osećam je tamo, na tom zidu,  svuda oko mene.  Ona se slila u jednu celinu sa ovim kafeom,  a ja sam unutra.“

Rodio se Gargantua. 

Fransoa Rable: „Gargantua i Pantagruel“

Sin jedinac Gargnatue i  Gargamele ugledao je svetlost dana pošto je 11 meseci prveo u majčinoj utrobi.

„Tek što se pojavilo na  svet,   dete nije zaplakalo kao druga novorođenčad , I-i-i-i“!  Ono je prodornim glasom zabrujalo:  „Hoću da ločem,  hoću da ločem,   hoću da ločem!“ i krik  se njegv čuo od Bise do Vivare.

Plašim se da vam takvo neobično rođenje izgleda  malo verovatnim. Ali je u redu ako i ne verujete,  i ne treba, ali samo  zapamtite  da normalni ljudi,  zdravorazumni ljudi veruju  svemu što  lično  čuju ili se pročulo.“

4.  februar - umro Ivan Iljič,  Lav Tolstoj: „Smrt Ivana Iljiča“

Tog dana u svojoj 45.  godin umro je  Ivan Iljič Golovin, koji je tokom nekoliko meseci  nastojao da osmisli približavanje tog događaja.

„Onaj  prmer silogozma   koji je on učio u logici Kizovestera: Kaj  ječovek, ljdi su smrtni, zato je Kaj smrtan, smataro je celog svog života pravilnim  samo u odnsu na Kaja, ali nikao ne  u odnosu na  sebe... Zar je Kaj bio tako zaljubljen? Zar Kaj nije mogao predsedavati zasedanjem?

I pošto je Kaj zaista  smrtan,  on zato treba da umre, ali ja,  Vanja Ivan Iljič,  sa svojim osećanjima,  mislima - ja sam nešto drugo.  I ne može biti da ieni sleduje da umrem.

9.  februar- U Ajpingi se pojavio  neki čudan čovek,  Herebrt Vels: „Nevidljivi čovek“

O tome  da se tajanstveni neznanac, stigavši uAjping  u poslednjj mećavi godine, genijalni naučnik Grifin,  koji je uspeo da postane nevidljiv,  ali mu ne polazi za rukom da se vrati u prvobitn oblik - u Južnoj Engleskoj su sazanali tek kasnije.

„Velike,  nebične ideje koje dopiru  iz  predela iskustva,  češće imaju manje vlasti nad ljudima nego one manje značajne,  ali zato  pune konkretne uobrazilje.“

10.  februara: Trojekurov  oduzeo imanje  Dubrovskom

Aleksandr Puškin: „Dubrovski“

Tog dana je Andrej Gavrolovič Dubrovski   saznao da je sudskim rešenjem  od 25.  oktobra  selo Kistenjovka  predato u posed Kirilu Petroviču Trojekurovu,  zbog čega  je Andrej Gavrilovič  izgubio razum i uskoro umro,  a njegov sin Vladimir Dubrovski napustio službu,  zapalio  bivši očev i svoj dom i postao razbojnik.

10. februar: Bili Piligram je  ponovo umirao

Kurt Vonegut: „Klanica broj pet“

Ishodište   svih   doživljaja  američkog vojnika  Bila Piligrima  koga je posttraumatski sindrom stalno bacao  čas u to,   čas u  u drugo vreme,   čas na planetu Tralfamador, uvek je ostao dan  krvavog bombardovanja Drezdena.  Bili ,  kao i sam autor romana preživeo je bombarodvanje nalazeći se u nemačkom zarobljeništvu u  baraci broj pet za klanje stoke pretvorenoj u koncetracioni logor .
„...Ne, ne- bez panike je govorio Bili. -Vreme vam je da idete kući,  k ženi i deci, a meni je vreme da uskoro umrem i posle ponovo da oživim. 

U tom trenu  visoko Bilijevo čelo već je  dobilo oblik nišanskog polja  među nišanima moćne snajperske puške.  Puška je uperena na njega oslonjena na   tamni kundak. Trenutak –i Bili Piligram je mrtav.  Takav je posao. 

I Bili je preživeo prevremenu smrt. To je uopšte obična  ljubičasta   svetlost  i  lako zvono. Više tamo ničega i nikoga nema. Čak ni samog Bilia Piligrama tamo više nema.“

20.  februar:  Niđčela su pretsali da smatraju princem

Mark Tven: „Kraljević i prosjak“

U onom momentu kad se arhiepiskop spremao da stavi krunu na glavu  nabeđenog samozvanca  Toma Kentja,  pojavio se istiniti naslednik prestola-princ Eduard  koji je s bivšim prosjakom razmenio odelo i  uloge na početku romana.

Kraljević je  uspeo da dokaže da je on princ navodeći gde je sakrio veliki kraljev pečat i sami tim je stavljena tačka na  jednu od najpozantijih „usluga za uslugu“ u svtskoj književnosti.

„Zabranjujem da se stavi kruna Engleske  na tu verolomnu glavu.  Kralj sam ja,  a ne on!“

U jedan mah nekoliko ruku se podiglo da uhvate odrpanca, ali je Tom Kenti ispod svog kraljevskog plašta je  viknuo svojim prodornim glasom:
„Nazad ! Ne dirajte ga ! On je zaista  kralj!“

28. februara: Edmom Dantes postao  je zatočenik zamka  If;Alksndr Dima: „Grof Monte Kristo“

Dantes je proveo u zatvoru  14 godina,  a 28.  februara  on beži kiz zamka If da bi se tokom devet godina svetio onima koji su ga tamo oterali.

„Čovek  vam je oteo  voljenu, zaveo  vašu ženu, obeščastio vam kćer; ceo vaš život u kojemu  imate pravo  da od boga očekujete deo sreće,  koju je obećao svakom koga je stvorio, taj čovek  vas je pretvorio u stradanje,  muku i  sramotu!

I vi ćete se osećati  osvećenim,  ako tom čoveku koji je pretvorio vaš mozak u bezumlje,  a srce u oča
Postavši žrtvom intriga  i  okolnosti, Edimon janje, namaknete konopac na grlo ili mu  ispalite metak u čelo?
 
Da ne govorimo već o tome kako on neretko izlazi iz borbe kao pobednik, opravdavajući se pred svetom  i  pred Bogom. 

Ne,  ne,  -produžio je grof-ako mi bude suđeno da bilo kad moram mrzeti,  onda neću mrzeti na taj način. “

Branko Rakočević