Bolnicama nedostaju klima uređaji

Beograđani koji ovih dana muku muče sa nekom bolešću ili su prinuđeni da idu na zdravstvenu kontrolu moraju da se naoružaju strpljenjem, da ponesu flašicu vode i da se komotno obuku, jer u velikom broju čekaonica, ordinacija i bolesničkih soba u zdravstvenim ustanovama nema klima-uređaja.

Zbog toga se medicinari na sve načine dovijaju da obezbede što bolje uslove u bolnicama i u domovima zdravlja, pa tako čaršavima zamračuju sobe, ispred ventilatora stavljaju flaše sa hladnom vodom, ali i otvaraju sva vrata prostorija da bi vazduh što bolje cirkulisao. Lepeze su postale najtraženije sredstvo za rashlađivanje, teglice i posude sa hranom se noću stavljaju ispred prozora i u ranu zoru se ponovo ubacuju u sobu.

Prema rečima dr Ive Berisavca, direktora Kliničko-bolničkog centra „Zemun”, odeljenja intenzivne nege, laboratorije, angio-sale, prijemne ambulante imaju rashladne uređaje, a većina njih je nabavljena od sopstvenih sredstava.

– Nije to još idealno, ali gde je bilo najtoplije postavili smo ove aparate. Naša ustanova se trenutno preuređuje, pa se nadam da ćemo po završetku radova krajem septembra biti u prilici da nabavimo „klime” i za ostale sobe – istakao je dr Berisavac.

Boravak u rashlađenim prostorijama bi svakako najviše prijao bolesnicima u Urgentnom centru, ali ni sve sobe u ovoj najfrekventnijoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji nisu „pokrivene” klima-uređajima.

– Uspeli smo da nabavimo rashladne uređaje za sve sobe na kardiologiji i tri na ortopediji, ali to nije dovoljno. U nekim delovima ustanove se radi u nemogućim uslovima, negde nema čak ni venecijanera. Trenutno je najpotrebniji klima-uređaj za metaboličku jedinicu, gde leže teško oboleli sa hormonskim poremećajima, koji mogu da padnu i u komu – naglasila je dr Milena Jauković, iz Kardiološkog odeljenja ove ustanove.

Iako se zna da je jedna od najopremljenijih ustanova Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa”, treba imati na umu da ni u ovoj kući nisu sve prostorije klimatizovane.

– Nažalost, većina bolesničkih soba nije klimatizovana, tako da je u ovo vreme u njima prilično vruće. Poseban problem je kako rešiti klimatizaciju zgrade zbog toga što nije preporučljivo da se spoljni delovi stavljaju na fasadu, jer bi se, u tom slučaju, na zgradi videli samo klima-uređaji. To je moguće rešiti uvođenjem takvih „pokretnih” rashlađivača koji imaju samo unutrašnje jedinice. Velike toplote smetaju i zdravim i bolesnim ljudima, tako da je potrebno objasniti kako se u tim temperaturnim uslovima i ponašati. Najopasnija je dehidracija, odnosno gubitak tečnosti iz organizma – istakao je dr Nikola Milinić, direktor KBC „Bežanijska kosa”.

U boljoj situaciji nisu ni domovi zdravlja. Oni koji su bili u milosti nadležnih organa uspeli su da nabave rashladne uređaje za sve ordinacije, dok oni nešto „siromašniji” u prigradskim naseljima nemaju osnovne uslove za rad, a kamoli ove aparate.

Dr Dragana Nalić, direktorka Doma zdravlja „Voždovac”, objašnjava da pacijenti imaju prioritet i da se klima-uređaji uvek prvo postavljaju u odeljenja za obavljanje intervencija i čekaonicama.

– Imamo ventilatore koje smo nabavili pre nego što su se „klime” pojavile. Ovog proleća nabavili smo 20 uređaja, ali imamo mnogo objekata. Najpre smo ih ugrađivali u odeljenja gde dolaze deca i trudnice, a sada je na redu opšta medicina. Doktori su u ordinacijama postavljali uređaje koje su dobijali kao poklon. Nažalost, nemamo mogućnost da imamo centralnu klimatizaciju – kaže dr Nalić i napominje da ni ona u svojoj kancelariji nema rashladni uređaj, jer to ne bi bilo u redu prema pacijentima.

Treba imati na umu da neki lekari smatraju da ovi uređaji mogu loše da utiču na zdravlje pacijenata i da zbog toga ne dozvoljavaju da se u njihovim ordinacijama oni postavljaju.