Deca direktora iz Silikonske doline idu u škole bez kompjutera

Ta staromodna škola u kojoj se ne koriste tableti i  računari naziva se  Waldorf of the Peninsula (htp: //waldorfpeninsula.org). 

•    Globalna opozocija „kompujterizaciji svega postojećeg,  a posbeno u školama“,  nastala u  svetskom cetru viskokotehnološke ekonomije,  u Silikonskoj dolini
•    Neki roditelji,  nučnici i pedagozi poručuju:  škola i kompjuteri ne idu jedno s drugim!
•    Kompjuteri guše i sputavaju stvaralačko mišljenje
•    Obrazovanje je pre svega čovečje preživljavanje  i sticanje iskustva
•    U  celoj školi bez ijednog komjutera i ekrana
•    Glavni školski pribor: lenjiri,  šestari, naliv-pera,  police za knjige sa enciklopedijama,  sveske, olovke,  šivaće i pleteće igle, pa čak i glina u didaktičke svrhe
•    Iglama za pletenje vežbaju  rešavanje složenih situacija i struktuiranje informacija


Gavno učilo: zidna tabla sa kredama i boji

U ovoj školi se koriste vrlo  jednostavna  učila:  školska tabla sa kredama u boji,  pribor za geometriju,  police za knjige  sa enciklopedijama, drvene klupe,  sveske sa grafitnim olovkama.  

U njoj se za nastavu koristi  tradicionalni školski pribor koji nije ni u kakvoj vezi sa modernim tehnologijama:  pisaća pera, pernice,  naliv -pera,  olovke,  šivaće  igle,  a ponekad se u didaktičke namene upotrebljava čak i glina. 

Bez ijednog kompjutetra u učionicama

I  nijednog komjutera u učionici,   ni jednog jedinog ekrana!
Njihova upotreba je zabranjena u školi,  a ne preporučuju se ni da  ih učenici  koriste kod  kuće. 

Starinska vežba za sinhronizaciju tela i mozga

Na jednom času u drugom razredu đaci stoje u krugu oko učitelja  uvežbavajući pesmu, a istvoremeno se igrajući vrećicama napunjenim pasuljem.  Cilj ovog vežbanja je sinhronizacija  tela i mozga.  

Na jednom drugom  času,  održanom nedavno u petom razedu, đaci  su razapeli na pletećim iglama nevelike makete  figura  od kože utvrđujući time navike „hapšenja“,  oduzimanja,  koje su stekli u nižim razredima.  

Ovaj  vid aktivnosti,  kako smatraju pedagozi, pomaže učenicima da  razvijaju sposobnosti rešavanja složenih situacija  struktuiranja  informacija,  kao i   da razvijaju koordinaciju pokreta. 

I to se sve dešava u isto vreme kad se po celom bogovetnom  svetu škole utrkuju koja će od   njih svoje  učionice napuniti što većim brojem  kompjutera,  dok mnogi političari daju istovetne izjave-da,  ako se tako ne radi,  bilo bi vrlo glupo,  pa neka je i skupo!

Interesantnije od svega je činjenica da je  globalna  opozcija „kompjuterizaciji svega postojećeg,  a pre svega  škola“  nastala i široko se  rasprostrla  baš u samom centru  visokotehnološke ekonomije u kojemu neki roditelji i pedagozi  daju na  znanje da škola i komjuteri ne idu jedno s drugim!

Komjuteri guše  i sputavaju  stvaralačko mišljenje

Pristalice obrazoanja bez IT su uvereni da kompjuteri guše  i sputavaju stvaralačko mišljenje,  dinamičnost ličnosti, međusobne odnose i pažnju. 

Roditelji  koji prihvataju ovu pedagošku teoriju i praksu  su ubeđeni da će njihova deca  uvek moći blagovremeno da se upoznaju na najnovijim  tehnološkim dostignućima kad god to bude potrebno.   A znanja,  umenja i navike iz računarske obuke moći će potupno da steknu kad god to postane neophodno,  u svojim domovima. 

Obrazovanje je pre svega  čovekovo preživljavanje,  sticanje iskustva

Pol Tomas, bivši učitelj i profesor  Univerziteta  Furmana,  autor 12 knjiga o  nastavnim  metodima  u državnim učilištima, tvrdi da je  obrazovni proces efikasniji ako se kompjuteri budu koristili što je moguće manje. 

„Obrazovanje je pre svega  čovečje preživljavanje,  sticanje iskustva“,  kaže Pol Tomas. 

„Tehnologoja  može samo  da odmogne kad je potrebno  opismeniti  se,  naučiti  računanje, sticati sposbnost za kritičko   mišljenje“, ubeđen je ovaj poznati pedagog. 

Zašto žuriti sa komjuterima kad ih je ionako lako savaladati?- Dva roditeljska tabora

Roditelji su se svrstali  u dva tabora.  

U prvom su oni koji smatraju  da je komjpoterska pismenost neohpodna  sada i ovde,  bez odlaganja,  kako bi se đaci osposbili da što spremnije   prihavte izazove savremenoti  i budućnosti.  

Iz drugog tabora  čuje se glas roditelja koji  kažu da nisu protiv upotrebe računara,  ali ne sada i ovde (u nižim razredima),  oni su za odloženu obuku i upotrebu,  a i čemu tolika žurba  kad je  računasku tehnologiju  ionako  lako savladati?

Roditelji,  pristalice  upotrebe komjutera „na odloženo“,  za svedoka „odbrane“  uzimaju nikog drugog nego samog mister Igla,  saradnika Silikonske doline koji ima običaj da kaže: „To je super lako!Otprilike tako jedostavno kao na primer da se nauči upotreba četkice za pranje zuba!“

I nastavljaju: „U Guglu  i sličnim mestima tehnologije uprošćavaju koliko god je   tako nešto moguće. 

Ne vidimo razloge zbog kojih dete ne bi  savladalo  te tehnologije kad bude starije“,  odjekuje iz drugog roditeljskog tabora. 
 
Da se i deca čuju

Sama deca se ne smatraju  uskraćenim  time što  ne koriste   visoku tehnologiju.   Ona povremeno gledaju filmove na računaru, igraju kompujterske igrice.   Deca se ne ustežu da kažu kako su čak i razočarana kad vide svoje roditenje i rodbinu okružene  raznim aparatima. 

Jedanaestogodišnji učenik  „ staromodne“ škole,  Orad Kamkar,  ispričao je kako je nedavno   bio  u gostima bliskim roađacim,  braći i sestrama od strica.    Društvance domaćina,  njih petoro,  nije ni primetilo da je gost stigao,  nego su nastavili da se zabavljaju zadubljeni svako u svoj tablet. 

 „Došlo mi je bilo da svakog od njih uhvatim za ruku i da je protresem vičući  -„Ej,  momci,  ja sam ovde“!

(Korišćeni i  podaci  sa portala oum/htp.oum/


Branko Rakočević