Vostok u Donjecku: Grad veličine Beograda u humanitarnoj krizi

Malo ljudi zna da je Donjeck grad površinski veličine Beograda. Prema popisu stanovništva iz 2007. godine u gradu je živelo 1.100.700 stanovnika (sa bližom okolinom: 1.566.000 stanovnika). Danas se pretpostavlja da u njemu sa bližom okolinom živi do 2 miliona ljudi zbog migracije stanovništva usled ratnih dejstava i režima u Kijevu.

U Donjecku, što se odmah može primetiti ne radi više od 90% privrednih objekata. Jedino što radi pored nekolicine prodavnica, tržnice ili uličnih prodavaca je poneki rudnik u okolini Donjecka, te su oni jedini izvor finansija u DNR-u. Radnici koji rade u državnim službama, lekari u bolnicama ne primaju plate već mesecima. Platni promet uopšte ne funkcioniše.

Humanitarna pomoć koja dolazi, dolazi samo iz Rusije. Svaku državnu ustanovu koju smo posetili, na pitanje da li Crveni krst ili neka druga međunarodna humanitarna organizacija pomaže Donjeck, odgovor je bio negativan.

Na humanitarnu pomoć pravo imaju deca ispod 14 godina, majke sa decom, penzioneri i izbeglice. Dobija se dva puta mesečno, a koja se sastoji od četiri konzerve, kile riže, šećera i brašna.

U gradu postoji nekoliko punktova za delenje humanitarne pomoći. Centri vode ažurne spiskove primalaca pomoći, kao i o tome ko je i koliko dobio pomoći.



Glavna bolnica u Donjecku je puna ranjenika Narodne vojske, a bolnica u Petrovskom rejonu je stalno pod granatiranjem kijevskih snaga.




Podrumi i skloništa su puni izbeglica koji tu žive u nehumanim uslovima. Svaka podrumska prostorija u vlasništvu grada je puna izbeglica.

Iljena Nikolova stradala je čekajući autobus. Kada su granate počele padati. Telom je zaklonila jednogodišnjeg sina. Što je najvažnije, kaže, dete nije povređeno.

“Teško mi je. Bedrena kost je iskidana. Dva meseca lekari su pokušavali da mi spasu nogu, ali nažalost juče su je amputirali”, ispričala je svoju priču Iljena.

U Donjecku, u okolini aerodorma cela naselja sravnjena su sa zemljom. Svakodnevno u tom delu grada padaju granate kijevskih snaga. Te delove grada nismo mogli posetiti jer nismo imali dozvolu vojnih vlasti jer  bezbednost ne može biti garantovana.

Još se ne zna tačan broj povređenih i poginulihg civila. Prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija do sada je više od 6.300 osoba poginulo, a 15 hiljada povređeno.

Vanja Savićević u saradnji sa europaobjektiv.com