U Irigu završen 43. Festival dramskih amatera Srema (FEDAS)

Na  43.  Festivalu   dramskih amatera  Srema (FEDAS)  održanog  od 6.  do 13.  aprila u  Irigu uz učešće sedam pozorišnih trupa (iz   Pećinaca,  Šida,  Inđije,   grada domaćina i tri iz Stare Pazove) trijumfovali su   slovački glumci  -  nosioci glavnih  uloga    u staropazvačkim predstavama  igranim na slovačkom   i srbskom jeziku: Ana Kanaš  (Ilčika  u „Živom biču“,  diploma za najbolju, žensku ulogu),  Janko Šarkezi  (Matej Kramar u „Živom biču“   i Fransoa Pinjon u „Večeri budala“,  diploma za najbolju mušku  ulogu), Igor Piskla (notar Okolcicki u „Živom biču“  i Pjer Brošan u „Večeri  budala“, pohavla). 

Zahvaljujući pre svega njihovom glumačkom umeću koje je inspirativno delovalo na  ostale glumce iz  pozorišnih kolektiva,  prva dva mesta na 43.  FEDASU popunile su predstave   iz Stare Pazove: „Večera  budala“  Francisa Webera u produkciji KUD „Branko Radičević“  a u režiji Aleksandra Bakoa (najbolji režeser Festivala)   i „Živi bič“ (Živy bič)  Mila Urbana  koju je rediteljka Anička Balaž (nagrada za  dramaturgiju i scenografiju),  ostvarila na sceni Slovačkog pozorišta VHV). Miroslav Kožik je,  jedan od glumaca u predstavi   uvežbao je  scenski pokret  u „Živom  biču“  i nagrađen  diplomom. 

Ove dve staropazovačke predstave selektor festivala,   Predrag  Momčilović,  profesor Akademije umetnosti  u Novom Sadu,  predložio za selekciju  53.  Sureta amateskih pozorišta Vojvodine koji će se sredinom maja održati u Staroj Pazovi.  

I još nekoliko aktera iz ove dve predstave   nagrađeno  je  za  glumačka  ostvareljnja:

Diploma za  najbolju epizodnu ulogu   pripala je  Aleksandru Petroviću  (Lisjan  Keljal u „Večeri budala“),  a pohvaljeni  su: Radica Števanov za ulogu Marlene u istoj predstavi,  dok je iz  „Živog biča“  pored Igora Piskle pohvaljen    i  Zdenko Kožik,  za ulogu Adama Hlavaja.    

Osim ove dve prvoplasirane predstve, za pokrajisnku selekciju  predloženi su i  „Cigani“ koje je prema  A. S.  Puškinu  na scenu AP „Branislav Nušić „ u Šidu postavio  Cvijetin Aničić,  kao i predstava KUD „Zmaj“ iz Iriga  „Branka“,  po motivima  „Šećerna vodica „ Leona Kovke  u režiji... 

Najbolji kostimi koreo-drami „Težina krune“ Staropazovačke  gimnazije 

Na  53. FEDAS-u je izvdena i treća predstava iz Stare Pazove: koreo- drama  „Težina krune“,  koju je  po scenariju,  maturantkinje Jelene Vučkovac,  a u njenoj režiji i koregrafiji,   izvela dramska sekcija  takođe njene,  glasovite Staropazpvačke gimanzije.  Predstava  se plasirala na  Omladinski festival  u Kruščiću, dok je Danijeli Havran  pripala  nagrada za najbonje    kostime  u koje je obukla plesače u „Težini krune“.

I na ovom festivalu  Slovačko poozorište VHV iz Stare Pazove  još jednom je potvdilo ne samo da je superiorno u Sremu, nego već decenijama predstavlja po ukupnom scenskom učinku,  kvalitetu izvođelja,  rediteljskim imaginacijama,  scenogrfskim vizijama,  a a nadsve po glumačkim individalnostima,   zrelosti i ubedljivosti scenskog  izraza,  i vodeći  samodelatni pozorišni  kolektiv u Vojvodiji. 

U  „Slovačkoj pozorišnoj akademiji  VHV“ u Staroj Pazovi, kako često nazivaju  sticanje scenskih   veština  u periodu dugom dvanaest  decenija,  koliko traje kontinuirana teatarska  tradicija Slovaka  u  Staroj Pazovi,  stasala je generacija talentovanih, edukovanih, maštovitih reditelja,   u koje pored legenadarnog Miroslava Benke,   jednog od najistakunutijih utemeljivača  pozorišta pokteta u  Vojvodini, deluje pre svega  njegov učenik  i sledbenik,  reditelj,  koreograf,  igrač i glumac  Mirosalav Kožik,  autor magičnog  scenskog plesa  „Vavilon“  koju je tokom dve posledlje  godine  pratio slogan „Najbolji u pet država.  Stvarno nabolji“. 

Tu je  Aleksanader  Bako, za koga se ne može reći da li je bolji kao glumac ili reditelj,  iza koga stoji desetak uspešnih i nagrađivanih  rediteljskih ostvarenja,  isknjčivo komedigrafskog žanra.

Anjička Balaž,  profesrka fizičkog vaspitanja   u OŠ „Heroj Janko Čmelik“ je najprijatnije  rediteljsko otkrovenje koja  je   ostavrivši pet predstava u poslednjih nekoliko godine  (od koje su tri za decu) ispisala novu stranicu  izvornog,  kao suza (radosnica)  čistog  pozorišnog amaterima. 

Trijufovala je, samouka i bez ikakvog redteljskog isksutva  pre dve sezone s „ Dragom  Jelenom Sergejevnom“ Ljudmile Razumvski,  u kojoj je nalsovnu ulogu poverila nikom drugom nego baš svojoj majci Ani Kanaš,  inače kuvarici u predškolskoj ustanovi, koja je  na  Smotri slovačkih  pozorišta  pre dve godine  proglašena za najbolju glumicu,  baš  kao i ovih dana na tek zavšenom 53.  FEDASU  (za ulogu Ilčike u „Živom biču“.

O njihovom doprinosu obogaćivanju pozorišnog života i „dokapitalizaciji“ scenskog izraza  amaterske pozornice u Vojvodini i Srbiji,  aplauzi  će se tek čuti.


Branko Rakočević