Briselski scenario: Kočiti Srbiju dok je ne stignu susedi Opširnije: http://rs.sputniknews.com/srbija/20150417/1319812.html#ixzz3XYVvqTvN

Brisel će postavljanjem novih prepreka usporavati put Srbije u EU, bez obzira na njen opipljiv napredak, kako bi sve zemlje Balkana u paketu bile primljene u članstvo, pišu današnje „Novosti“, pozivajući se na više neformalnih diplomatskih izvora.

Upravo zbog ove nezvanične strategije Beogradu se i mimo Briselskog sporazuma ispostavljaju dodatni uslovi, u prvom redu onih 11 tačaka koje je dostavio Berlin.

Koliko je ovakav scenario nepovoljan po Srbiju pokazuje i podatak da sve zemlje, osim Crne Gore, beleže višegodišnji zaostatak u evrointegracijama. Primera radi, samo BiH kaska za Srbijom šest godina i nije još predala zahtev za prijem u članstvo.

Uklanjanje Parka mira sa mosta u Kosovskoj Mitrovici, što je jedan od nemačkih zahteva, moglo bi u ovoj fazi da bude najveći kamen spoticanja na evropskom putu Srbije.

Kako „Novosti“ pišu, ovaj zadatak je za Beograd praktično neprihvatljiv, naročito posle niza incidenata na severu KiM, a za Brisel je jedan od ključnih i bez njega neće biti otvorena pregovaračka poglavlja.

Sa liste novih zahteva koji su stavljeni pred Beograd mimo Briselskog sporazuma, Srbija ne može pristati i na to da upravljanje strateškim energetskim objektima — „Gazivodama“ i „Valačem“, prepusti Prištini. Brisel zbog toga i odugovlači da konačno na papir stavi šta će sve tačno sadržati kosovsko poglavlje 35.

Da je Srbija, sa svoje strane, učinila i sprovela sve što je do nje, poručio je šef diplomatije Ivica Dačić:

„Postoje dodatni nemački zahtevi za otvaranje poglavlja koji nisu bili u Briselskom sporazumu i to treba da se zna. Srbija želi da se stvari isteraju na čistac, jer smo `optuženi` da ne sprovodimo sporazum i da je to razlog što se ne otvaraju poglavlja. Ne kažem da ćemo da vodimo rat protiv EU, ali samo da razjasnimo da li ima ili nema dodatnih zahteva.

Šef parlamentarnog odbora za EU Aleksandar Senić kaže da su uslovi, za koje se sada tvrdi da su novi, njemu poznati od septembra prošle godine:

„Tada je u Briselu tačno definisano šta sve Srbija treba da uradi da bi pregovori po poglavljima bili otvoreni. Bolje je da se zapitamo zašto nam je toliko vremena potrebno da napravimo valjane akcione planove za poglavlja 23 i 24, a ne da izmišljamo uslove tamo gde ih nema“, rekao je on.