35 godina posle: Kako se danas sećamo Tita? Opširnije: http://rs.sputniknews.com/komentari/20150504/1663331.html#ixzz3Z9l9xXKB

Na današnji dan, pre 35 godina preminuo je Josip Broz Tito. Vest je obišla svet brzinom svetlosti. Američka televizija Si-bi-es prekinula je redovan program da bi obavestila javnost da je umro poslednji veliki vojskovođa iz Drugog svetskog rata.

Pored toga što spada u red najvećih državnika u drugoj polovini 20. veka, Tito je ostao velika misterija do danas. Avanturista, revolucionar, pripadnik tajnih društava…

Da li je zaista bio čobanče iz jednog malog zagorskog sela ili istočnoevropski plemić koji je preuzeo tuđi identitet — to svakako nikada nećemo saznati. Mnoge tajne otišle su u nepovrat tog 4. maja pre 35 godina.

Ono što je važnije, međutim, jeste kako je Tito ostao upamćen? Sećaju li ga se i kakvo je njegovo nasleđe? Starije generacije sećaju ga se, i sećaju se gde su se zatekli u trenutku kada su čuli za njegovu smrt.

„Sećam se, kako da ne. Bio sam u bioskopu 'Đuro Salaj' na Slaviji, gledao sam film kada je neko ušao u salu i rekao nam da je umro Tito. Izašao sam na ulicu i ušao u tramvaj. Tu sam saznao da je prekinuta utakmica Zvezda — Hajduk u Splitu“, kaže za Sputnjik jedan od anketiranih građana.

Ima još ovakvih priča i sve su slične. Međutim kada smo pitali pripadnike mlađih generacija šta se desilo na današnji dan, nisu umeli da kažu. Za Tita su, naravno čuli.

„Moj deda priča o njemu. Ne mogu da kažem da ga voli, ali priča o vremenu kada se živelo drugačije. I bolje nego sada. On je dobio stan od firme, ja ću biti srećan ako uopšte nađem firmu u kojoj ću da radim“, kaže Stefan koji je rođen 1992.

Istoričar Predrag Marković kaže da je malo državnika koji su, poput Ataturka ili De Gola ostavili zaostavštinu.

„Za razliku od Ataturka, koji je iza sebe ostavio modernu državu, Tito je bio cenjen u svetu kao veliki državnik“, kaže Marković.

Na pitanje da li je Tito bio zabluda srbskog naroda, Marković kaže da je malo vođa koji su bili dobri prema svome stadu i da se nije mnogo mešao u odnose među republikama, već je republičkim rukovodstvima prepuštao da među sobom rešavaju probleme.

„Srbski komunisti naneli su više zla svom narodu nego on. Navešću jedan primer: kralj Aleksandar nije davao pet para za veterane iz Prvog svetskog rata. Tito im je dao i penzije i druge beneficije. Tako je neprijatelj sa Cera i Kolubare ispao bolji od njihovog kralja“, kaže Marković.

O Titu se može svašta reći i napisati — svedoci smo da se to i dešava — metri knjiga i sati razgovora od početka tranzicije napisani su i izgovoreni o njemu i niko još nije do kraja dokučio ko je on bio, niti je opisao vreme u kome je taj čovek vladao. Jedno je sigurno — zemlja kojom je Tito suvereno vladao raspala se na sastavne delove.