Pariz zalivskim monarhijama draži od Vašingtona

Sunitske zemlje okreću leđa Sjedinjenim Američkim Državama i novog saveznika vide u Francuskoj. O tome svedoči poseta francuskog predsednika Olanda Kataru i Saudijskoj Arabiji početkom nedelje, zbog koje je kod kuće dobio nadimak Fransoa od Arabije.

Katar je odmotao crveni tepih francuskom šefu države koji je prisustvovao potpisivanju ugovora o prodaji 24 vojna aviona tipa Rafal za više od 6 miliona evra. Rijad mu je ukazao retku čast da učestvuje na samitu Saveta za saradnju zalivskih zemalja, ekonomske i vojne organizacije koja ujedinjuje naftne monarhije arapskog poluostrva, među kojima su i Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Oman i Bahrein.

Takav doček za šefa neke prijateljske zemlje se ne pamti. Francuska se nada da će, nakon vojnih ugovora sa Katarom i Egiptom, kome je prodala 24 „rafala“ prošlog februara, njeno naoružanje kupiti i Saudijci.

Nikada odnosi između Francuske i sunitskih zemalja na Bliskom istoku nisu bili tako bliski. Razlog je njihovo rastuće nepoverenje prema SAD. Sunitske zemlje se plaše da će SAD posle 35 godina zaigrati na iransku kartu.

U Dohi, Rijadu i Kairu smatraju da su SAD na putu da promene politiku prema Iranu i obnove savezništvo sa njihovim zajedničkim neprijateljem. Razlog je sporazum sa Teheranom oko nuklearnog naoružanja kome je Vašington otvorio vrata na pregovorima u Švajcarskoj 2. aprila i mogućnost podizanja sankcija, ukoliko bude postignut 30. juna.

To je košmar za zalivske monarhije i Egipat koje već vide kako Teheran puni prazne kase, jača savezništvo sa Irakom, Sirijom i Libanom i nameće se kao najveća sila na Bliskom istoku. Dokaz da se Bela kuća okreće šiitima je i odluka SAD da u poslednjem trenutku odustanu od bombardovanja Sirije 2013. godine. Ovu većinski sunitsku zemlju predvodi šiitski predsednik, Bašar el Asad.

Zato se okreću Francuskoj, zemlji sa jakom vojnom industrijom i diplomatskim uticajem, koja je bila spremna da bombarduje Siriju i za koju je Teheran glavna opasnost za Bliski istok.

Barak Obama će pokušati da razuveri zalivske lidere na sastanku u Beloj kući sledeće nedelje, ali oni su već zaigrali na francusku kartu.

Na to da u američkoj administraciji vlada nervoza zbog ovakvog razvoja događaja ukazuje i to što odmah nakon Olanda u Rijad stiže Džon Keri, koji će dodatna objašnjenja potom zatražiti u Parizu.

Ana Otašević,