Devedeseta godišnjica smrti Sergeja Jesenjina (3.)

Smrt pesnika Seregeja Jesenjina čija se  90.  godišnica   obeleažva ove,  2015.  godine, spada u najužasnije,  nikad sasvim osvetljene i protivurečne događaje.

Od 25. decemra 1925,  kad su ga našli mrtvog u sobi lenjingradskog  hotela „Angleter“,  evo bezmalo  će proći ceo vek,  a sporovi nisu  prestali.

Poklonici Jesenjinovog talenta ubeđeni da je pesnik ubijen

I više od toga:  grupa poklonika njegovog talenta i istoričara i ne sumnja: oni su i dalje ubeđeni da  je Jesenjin ubijen!

Tu verziju pesnikove smrti  u koju  se sve više veruje,  potvrdio je Nikola Braun, sin pisca koji je izneo pesnikovo  beživotno telo iz hotelske  sobe. On izjavljuje da je  100%  bio uveren da mu  je   otac umro nakon mučenja na saslušanju,  a zatim mrtav obešen da bi se prikazalo navodno samoubistvo.

Istoričar traži od najviših ruskih vlasti da spovedu istargu

Istoričar Valerij Meškov čak je sačinio i   zahtev upućen   Predsednika Ruske Federacije (RF) i Ministarstvu unutrašnjih poslova  (MUP) u kojoj  moli da se izvrše  sve istražne radnje radi onih koji bi da sazanaju    istinu o Jesenjinu,   i  radi pravednosti.

Još uoči 115. godišnjice pesnikovog rođenja,  (1895) ruski mediji  su se upoznali sa tim neobičnim dokumentom i pokušali da provere verziju o ubistvu.

Zahtev  istoričara Valerija Meškova glasi:

„Godine 1925. u jednoj hotelskoj sobi  je nađeni mrtvi pesnik Sergej Jesenjin  bio proglašen samoubicom.  Decenijama vlasti nisu dozvoljavale  ni da se posumnja u taj zaključak  skrivajući okolnosti događaja. Tek u poslednjih dvadeset godina pomalo su počele da se osvetljavaju  činjenice  koje protivureče verziji samoubistva,  i ti fakti su postali predmet razmatranja i izučavanja. Međutim,  do dana dnašnjeg,  državni organi  sputavaju svestrano i objektivno istraživanje okolnosti  pogibije pesnika,  usmeravajući sve napore kako bi se dokazala verzija ’samoubistva’.

U današnje  vreme raspolažemo materijlima iz kojih se nedvosmisleno mogu izvući dokazi da je protiv pesnika bio sprovoden postupak sa ciljem njegovog ubistva.“

Miškov uz zahtev priložio  i ceo niz  dokumenta

Uz izjavu Meškov je priložio i ceo niz dokumenata Uz našu izjavu smo priložili i kopiju zaključka nalaza Gneralnog tužioca u kojoj se ni na jednom mestu  ne objašnjavaju  dokazi iz zapisnika  koji bi govorili u prilog verzije o ubistvu.

Ruski MUP: nikakav zahetv nsmo dobili,  slučaj je odsvno zastareo i prenet u ndležnsti istoričarima

U ruskom MUP–u su iznenađeni i kažu da nikakvu izjavu i zahtev za pokretanje itsrage nisu dobili,  a i da jesu,  ništa ne bi u tom smslu učinili,  pošto su svi rokovi odavno prošli i da time sada treba da se bave istoričari. „Uopšte,  izjavu o ubistvu bi pravilnije bilo adresirati na istražni  savet pri tužilaštvu nego na MUP“, objašnjava Sergej Mastvejev,  predavač na katedri  za procesno i krivično pravo Moskovske Državne Pravne Akademije  i dodaje:

„Ali skoro se ništa ne bi  ni dobilo ni tada.

Prvo, zato što nije  poznato   lice ili grupa lica  koja su navodno izvršila ubistvo.

Drugo,  ako se krivično delo kvalifikuje kao obično ubistvo,  da bi se povela istarga  od momenta izvršenja zločina ne sme proći više od 15 godina,  inače postupak ne može da se vodi zbog zastarelosti.

Ukoiko se pak delo kvalifikuje da je izvršeno sa posebnom surovošću, tada rešenje o trajanju rokova donosi sud,  ali samo ako je ubica ustanovljen.

Uostalom,  ukoliko bi zahtev  i bio prihvaćen i sprovedena istraga,  teško da bi se bilo što moglo dokazati i rešiti.”

Eksperti za sudsku medicinu na sostvenu inicijativu sproveli   istragu: jednodušna ocena –samoubistvo

Spescijalisti  Lenjingradskog oblasnog biroa za sudske medicinske ekspeertize po soptevnoj incijativi su sproveli istragu.

Zamenik načelnika biroa, profesor Jurij Molin, pokazuje konop – „upravo na takvom su našli Jesenjina“.
„Celog svog naučnog života bavio sam se mehaničkom asfiksijom,  o njoj sam odbanio i magistarsku i doktorsku disretaciju “–kaže profesor Molin i dodaje:  „Ona objedinjuje takva mračna stanja duha kao što su vešanje,  davljenje,  topljennje  i drugo.  Istražiavo sam dokumenta  među kojima i poverljive zaspisnike sa mesta događaja,  fotografije, izjave i dokaze nezainteresovanih svedoka o poslednji časovima njegovog života i mogu sa punom odgovrnošću izjaviti da je to bilo samoubistvo”.

Te tačke gledišta pridržavaju  se svi eskperti sudske medicine  koji su izučavali odgovarajuće materijale,  uračunavajući i detaljne provere izvršrene po naređenju Vrhovnog tužioca SSSR-a, a zatim i Ruske Federacije.

Zamoljen da objasni zbog čega se uopšte i posumnjalo u samoubistvo,  ugledni eskpert za sudsku medicinu,  profesor Molin je odgovrio:

„Najpre zato što je petlja bila okačena  visoko na vertikalnu cev parnog grejanja. Drugo:  Jesenjinovo telo je bilo   crno kao čađ i izmučeno,  pa su to mnogi smatrali posledicom torture  prilikom navodnog isleđivanja.   Mi smo sproveli nekoliko eksperimenta i dokazli da čovek takvog rasta i takve konstitucije kao što je bio Jesenjin,  potpuno mirno je mogao postaviti na sto nekoliko predmeta,  stolicu ili nešto drugo, i zakačiti petlju  tako da izdrži težini tela.

Pri tome,  lice pesnika je bilo okrenuto prema  užarenoj  cevi od koje je  bilo opečeno. A tkivo leša može da imitira sliku opekotine nastale za života. 

Osim toga,  kada se pri vešanju razvija asfiksija,  može da nastane  grčenje tela. Ukoliko je čovek mlađi  i  fizički jači,  to grčrnje je  izraženije. U procesu  spazme delovi tela udaraju u okolne  predmete i otuda nastaju  traume na površini tela. 

Tako  je u ovom slučju čisti suicid“, uveren je i naučnim dokazima ubedljiv  ekspret za sudsku medicinu,  profesor Molin. 


Branko Rakočević