Večiti studenti

Učimo sve duže,  tvrde eskperti: 2060. godine obrazovanje može potrajati čak  25 godina!

Učesnici smo i svedoci obrazovne revolucije:  ako je 1950.  g.  u svetu bila  jedna milijarda pismenih,  sada ih je 3,5 milijarde.  To su podaci iz referata  Isaka  Frumina, rukovidioca Naučnog istraživačkpog  instututa obrazovanja   Rusije (NIU VŠE)

Društvena norma postaje visoko obrazovanje

Globalne promene su zahvatile ne samo srednju školu: društvena norma je postala visko  obrazovanje. A nećemo dugo čekati da norma  za prijem u elitu bude  najmanje magistratura.


Ali  najinteresantniji zaključci pomenutog referata  odnosili su se na produžno obrazovanje u savremenom svetu. Sasvim je izvesno da će taj period  neprestano rasti i saglasno prognozama u Rusiji  2060. može potrajati  20 godina (u srednjem i visokom),   a u   SAD i pet godina duže-25 godina.

Glavni uzrok je ekonomske prirode

Glavni uzrok je ekonomske prirode. Istovremeno sa  produženjem  životnog veka rašće i veća potreba za  višim obrazovanjem i kvalifikacijama onih koji izlaze na tržište rada,  rekao je nedavno  naučnik Isak Frumin  u izjavi za  ruski nedeljnik „Aganjok“ (Ogonek).

-Srednje obrazovanje je suviše  kratko, a 18.  godišnji  mladići ili devojke  prosto nisu  sposobni da konkurišu  za radna mesta. Ali, savremeni čovek  mora stalno učiti,  raditi na sebi i spremno dočekivati promene koje su neizbežne.

Fenomen večitih studenata

Međutim,  kao što su pokazala istraživanja,  fenomen večitih studenata povezan je  ne samo s potrebama tržišta rada ili,  da tako kažemo,  s osobenostima savremnog obrazovanja.

Poslednjih godina na porast broja studenata koji nikako da  se pomere iz studentskih  klupa uticale su sve više ekonomske teškoće.  Na tu pojavu su ne tako davno obratili pažnju u Italiji: tamo  nestabilnost na tržištu radne snage  posebno udara na nezaposlene sa  univerzitetskim diplomama. Problem  nemogućnosti zapošljavanja  je prema podacima Istraživačkog instituta  Eurispes zahavtio i 55,9  procenata  magistara i 83,2 procenta  svršenih studenta humanističkih nauka.

Kao rezultat ovakvog stanja je  pojava da mnogi studneti i  po završetku studija ostaju i dalje  na fakultetima   kako bi izbegli opasnost slobodnog plivanja.

Shodno podacima te iste istražiavčke organizacije,  samo na početku 2000. g.  više od 68 % italijanskih studenata nakon diplomiranja je ostalo u univerzitetskim  amfiteatrima  da bi  nastavili studije. Slična situacija  je  pre nekoliko godina zabeležena i u SAD:  tamo je prosečan uzrast studenata porastao  na 27 godina,   a nisu retki studenti  i  sa  35 ili  sa 37 godina. Na ovo ih  je nužda naterala: nastojanje da loše ekonomske prilike nekako prežive zatvoreni u  univerziteskim auditorijumima dok god se  može i dok se ekonomska situacija ne poboljša.

U Grčkoj - najozbiljnija situcija  sa večitim studentima

Najozbiljnija situacijama  sa večitim studnetima  zahvatla Grčku. Prema tamošnjim  zakonima   čovek dok god uči,  ima razne povlastice i besplatne usluge od isharne do stanovanja. 

Osim toga,   prema podacima portala Greek Reporter,  broj univerziteta u Grčkoj je veći nego u mnogim drugim   zemljama,  na primer u Francuskoj, a broj onih koji završavaju  studije znatno je manji:  svega 10 od sto od ukupnog broja upisanih.
 
U martu ove godine  grčka Vlada je zatražila od univerziteta da  se tokom godine oslobode  od  večith studenata,  precizirajući da se pod  pojmom „večiti student“  misli na sve one visokoškolce koji su  upisali studije  do 2006. g.

Kriza u Grčkoj ipak  stimulisala studente  da  uče

Dugotrajna ekonomska kriza koja je duboko zahvtila ovu mediteransku zemlju,  ma koliklo to izgledalo čudno,  išla je na neki način u korist mladim  Grcima: mnogi od njih  koji su  godine i godine proveli u studnetskim klupama naterani su da što brže završe studije,  kako bi mogli poći van zemlje u potrazi za poslom.

Da li se o tome može govoriti kao o tendenciji,  zasad je još uvek otvoreno pitanje,  konstatuje se na već pominjanom portalu Greek Reporter.

Podsticanje permanentnog obrazovanja u zemljama EU

Ana  Prijdak, specijalista za kontrolu  kvaliteta nastavnog programa visokog obrazoavanja   u Rusiji, ističe da posle ekonomoske krize koja je bila zahvatila niz evropskih  zemalja,  danas studenti mogu računati na različite  oblike  finansijske olakšice u tim državama.

-U Evropskoj uniji usvojen  je  jedinstveni program permanentnog obrazovanja za koji je u periodu od  pet godina (2007-2013.)  izdvojeno  7 milijardi evra. Osim toga,  svaka zemlja članica dopunski  subvencioniše studente,    stipendira ih, ponegde i u vidu beskamatnih  kredita  i sve se te mere preduzimaju kao bi studiranje postalo dostupno za sve,  bez obzira na njihovo materijalno stanje. Rashodi za ove namene nisu mali.  što se može oceniti i prema podacima da    države članice EU za obrazovanje u proseku izdvajaju    10 do 15 procenata od ukupnih budžetskih sredstava.
 
Razlozi psihološke prirode

Ali postoje i razlozi psihološke prirode. Kako ocenjuju eksperti, neretko se dešava da svršeni  studenti nisu mentalno sremni da  prihvate odgovornost na poslu.   Nastojeći,  koliko se god može,  da odlože  tu novu etapu u svom životu,  oni biraju nastavak studiranja (magistraturu,  doktorske studije) pravdajući se pred sobom i okolinom da oni,  eto,  prosto, žele da se bolje pripreme kako bi mogli ispuniti sve surovije i surovije zahteve   tržišta rada.

Pokoljenje bumeranga

Ovde se sada  fenomen večitih studenata  poklapa  s drugom globanim fenomenom -  pojavom tzv. pokoljenja bumeranga. U poslednje vreme  eksperti beleže sve učestaliju praksu da se  zbog finansijskih   teškoća sve više odrasle dece vraća  da žive pod jednim krovom sa    svojim roditeljima.

Prema istraživanjima koje je sproveo   Rew Research  Centar,  u SAD je  znatno porastao broj „mladih odraslih“  koji  su se „ušuškali“  u  domaćinstvima kod roditelja u kojima sada žive   više pokoljenja. Ako  je takvih domaćinstava  sa višepokoljenja 1990.  g.   bilo  svega 11  procenata, 2010.  g.  taj procenat je porastao na čak 21,6,  što znači da se svaki peti „mladi odrasli“  u SAD vraća da živi u roditeljskom domu. 

Ali SAD  nisu usamljene u ovoj pojavi:  fenomen pokoljenja  bumeranga  sve više zahvata i Italiju,  Španiju,  Veliku Britaniju... 

Slično se nešto dešava  i u obrazovanju gde univerzitet zaista za mnoge  postaje drugi dom – tamo se može pobeći od teškoća velikog sveta.

Svaki od poznatih večitih studenata  sveta ima svoje  razloge

Univerzitet  Viskonsina  (SAD):  student  „starosedelac“ 12 godina studirao, zbog njega donet zakon o visini školarine koji se po njemu zove

Pre nekoliko godina novinari su pronašli  jednog večitog studenta na Univetzitetu  Viskonsina (SAD): izvesni Džoni Lečner je odlučio da  na studijama provede   ni više ni manje nego 12 godina.

A studirao je sve - od pozorišta do komunikacija. Ukazana mu je čast da  su u saveznoj državi  doneli zbog njega i zakon koji  se,  naravno,  po njemu i zove: saglasno tom zakonu plaćanje školarine  za takve kao što je on „starosedelac“,  porasla je dva puta.

Pri tome  je  ovaj večiti student  uveravao novinare da  se nije sklonio  iza unveriteskih zidova bežeći od  realnog sveta,  nego prosto vreme još nije došlo da  odavde izađe.

Sada je on poznat kao glumac i nije dosptupan na onlajnu univerziteta.

Univerzitet Zapadnog   Mičigena (SAD): 50 godina studiranja,  30 diploma, „učenje život čini tako interesantnimn“

Majkl Nikolson iz grada  Kalamazu (savezna država Mičigen)  je još jedan Amerikanac  koji pretenduje na „titulu“  najpozantijeg večitog studenta  na svetu. Do njega je teško doći. Još 2009. g.    novine su pisale da  je večiti student Majkl do tada stekao čak 27 diploma,  provodeći u studentskim klupama poslednjih 50 godina. Nakon tri godine  imao je 29 diploma,  a nedavno je,  kažu,  dobio i  tridesetu!

Krug naučnih interesovanja večitog studenta  Majkla Nikolsona nije nimalo uži  od njegovg kolege   Džonia Lenčera sa Viskonsina i obuhvata široke oblasti: od pravnih nauka  do bibliotečke delatnsti.

Svoju strast za studiranjem ovaj student u poodmaklim godinama objašnjava  na jednostavan način:  učenje život čini tako interesantnim.

Univerzitet Patri (Grčka):  anonimnog „starosedeoca“  najzad isključili    i iselili posle 22 godine provedene na fakultetu i u studnentkom domu

Ime grčkog studenta nominovanog za   titulu „večitog“  se ne navodi,  ali to ne znači da on ne može pretendovati na svetski rekord u dužini studiranja. Taj kandidat  je stanovao u studenstkom domu Univerziteta  Patri u Grčakoj  pune 22 godine.
Pre dve godine,  kad je Vlada započela žestok obračun sa  večitim studentima preduzimajući niz zakonskih mera da se ti „starosedeoci“  udalje s fakulteta i isele iz studenstkih domova, nadležni su s radošću raportirali da su iselili  i  tog studenta   „starosedeoca“.

Treba ovom prilikom istaći da on nije bio usamljen slučaj. Mnogi  univeziteti su takođe u svojim  domovima   ostavljali studente  „starosedeoce“  godinama i godinima. Neki od njih su se snašli pa su svoje sobe izdavali pod kiriju drugim studentima.


Branko Rakočević