Srbija i EU: Šta ako EU zatvori granice? Opširnije: http://rs.sputniknews.com/autori/20150531/2247114.html#ixzz3bhlTXk2E

Politički potresi unutar Evropske unije u suprotnosti su sa predstavom koja o njoj vlada u Srbiji kao mirnoj luci u kojoj je očekuje stabilnost.

A šta ako Evropska unija ukine Šengen i zatvori granice? Da li će da zalupi vrata Srbiji pred nosom nakon toliko ustupaka i odricanja na koje je pristala?

Novi talas evroskepticizma koji je zahvatio Evropu dovodi u pitanje buduću arhitekturu unije i perspektivu sadašnjih kandidata da se jednog dana u njoj nađu.

Pobeda partija koje su za promenu evropske politike u Velikoj Britaniji, Poljskoj, Španiji i Finskoj mogla bi da ima dalekosežne posledice.

Evroskepticizam se proširio poput virusa nakon izbijanja ekonomske krize 2008. godine. Ulazak Bugarske i Rumunije u EU godinu dana pre toga bio je poslednji veliki impuls ka njenom širenju, koji su mnogi njeni građani progutali kao gorku pilulu.

Kada je 2013. godine Hrvatska postala 28. članica, evropski lideri su to gotovo sakrili od svoje javnosti. Anketa Barometra iz iste godine pokazala je da je od početka krize poverenje u EU palo sa 10 poena na —22 u Francuskoj, sa 20 na —29 u Nemačkoj, sa 30 na —22 u Italiji, u Španiji sa 42 na — 52, u Poljskoj sa 50 na — 6  i u Velikoj Britaniji sa 13 na —49 poena.

Ova tendencija se samo produbila u protekle dve godine.

Šta u takvim okolnostima može da očekuje Srbija, čija perspektiva za ulazak u EU je smeštena u 2020. godinu, zajedno sa drugim zemljama Zapadnog Balkana?

Antagonizmi koji su se produbili na kontinentu čine ovu perspektivu neizvesnom.

Toj neizvesnosti doprinosi odluka Velike Britanije da organizuje referendum da li želi ili ne da ostane u EU, koji bi trebalo da se održi do 2017. godine (zbog gustog evropskog kalendara predviđa se da će biti održan u drugoj polovini 2016. godine).

Odmah potom slede i predsednički izbori u Francuskoj, na kojima sve veće šanse ima liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen, jedna od najžešćih zagovornica zatvaranja granica i ukidanja evropskih institucija.

Njena partija je već zatražila  da se po ugledu na Veliku Britaniju slično izjašnjavanje organizuje u Evropi i poručila da će u centar predsedničke kampanje staviti pitanje izlaska iz EU, ali i iz Šengena. Ukoliko pobedi, to bi mogao da bude kraj Evropske unije.

Tendencija rasta nepoverenja u EU potvrdila se i u Poljskoj, gde je na predsedničkim izborima pobedio evroskeptik Andžej Duda, kao i Finskoj, gde je za ministra spoljnih poslova izabran Timo Soini, predsednik partije evroskeptika Pravi Finci, poznate po netrpeljivosti prema imigrantima.

U ovakvoj situaciji reforma Evropske unije, koju zahteva Velika Britanija, čini se neizbežnom.

Ali sve dublje podele čine ove reforme gotovo nemogućim, jer kako u isto vreme udovoljiti  zahtevima Grka, Britanaca, Španaca, Poljaka i Francuza. Dok jedni hoće zatvaranje granica i ukidanje socijalne zaštite, drugi su za više Evrope i veću solidarnost.

Velika Britanija traži da se smanji evropski budžet i ograniči sloboda kretanja imigrantima, dok zemlje na jugu Evrope žele da se pitanje njihovog duga zajednički rešava i veću socijalnu zaštitu za najugroženije. Pariz i Berlin se protive svakoj promeni dosadašnjih sporazuma, na čemu insistira London.

Ova situacija preti da dovede do blokade evropskih institucija.

Politički potresi unutar Evropske unije u suprotnosti su sa predstavom koja o njoj vlada u Srbiji kao mirnoj luci u kojoj je očekuje stabilnost. To nije mesto o kome  mašta Srbija, nadajući se boljoj budućnosti.

Ana Otašević,