Nove ukrajinske ofanzive krenuće iz Volnovahe i Avdejevke

Kijevske snage su noćas granatirale Donjeck. Istovremeno je artiljerijom gađano i Telmanovo.

Većih borbi, međutim, sa upotrebom pešadije i tenkova – nije bilo.

Uprkos tome, ceo Donbas živi u očekivanju: nove ukrajinske ofanzive, odnosno – obnavljanja rata. Ne samo zbog obziljnih borbi kod Marjinke.

Borbe kod tog važnog mesta potrajale su, inače punih 12 sati i bile su najveće i najžešće nakon potpisivanja Minska-2. Takve da mnogi vojni eksperti smatraju da je „upravo Marjinka pokazala neizbežnost novog rata“.

Jevgenij Krutikov tvrdi da je ta bitka po broju učesnika bila veća od svih ratnih okršaja na Bliskom Istoku. Jer, to je bila ozbiljna napadačka akcija.

Ukrajinci su iz Marjinke krenuli prema Donjecku sa 28-om aeromobilnom brigadom, bataljonom „Kijev“, potrebnom količinom artiljerije i oklopnih vozila.

Ukrajinci su napadali sa 1.500  vojnika i do 50 tenkova i oklopnih transportera.

U prvim satima borbe, Ukrajinci su imali uspeha i pošlo im je da sa nekih položaja potisnu borce armije Donjecke Republike. Nije ni čudo. Ispostavilo se da je armija DNR zaista poštovala Minsk-2, pa ni u blizini nije imala artiljeriju koja bi štitila one koji „drže pozicije“.

Tek u rano jutro – kada je situacija postala kritična – Donjeck je izdao naredbu da se u borbu ubace rezervne snage.

To je bilo u trenucima kada su Ukrajinci već uveliko koristili i višecevne raketne bacače.

Dolazak pojačanja zatekao je Ukrajince nespremnim jer je pešadija DNR vrlo brzo prodrla u Marjinku koja se gotovo u celini našla pod njenom kontrolom. Sve se tako preokrenulo da su neke ukrajinske jedinice u strahu ostavile položaje, a „Kijev“ j imao ozbiljne gubitke.

Ukrajinci su uspeli da pruže pravi otpor tek kod gradske bolnice. Borci DNR su ubrzo odustali od daljih napada i po naredbi počeli da se vraćaju na polazne položaje.

Ko je i zašto zaustavio napad – još nije sasvim jasno. A da je u Marjinki bila slomljena 28-brigada – front bi bio probijen na mesto na kojem to Kijev nije očekivao, pa bi odatle bio moguć prodor prema Dnjepru. Bez pravog otpora.

Krutikov upozorava da je Marjinka opomena da više mira neće biti. I navodi: da je ukrajinska armija na dva mesta skoncentrisala ozbiljne snage za napad.

Veće kod Volnovahe, sa namerom da preko Jeljonovke i Dokučajevska udare pravcem sever i svero-istok kako bi Donjeck lišile snabdevanja.

Druga ukrajinska „udarna pesnica“ nalazi se kod Avdejevke. Zadatak tamo postavljenih jedinica biće napad na Gorlovku i Jasinovatuju – kako bi Donjeck bio odsečen sa severa.

Krutikov otkriva da je armija DNR u Marjinki imala nepotrebno velike gubitke, a Aleksej Anpilogov tvrdi da su dve strane u toj bici imale desetine poginulih, a da se broj ranjenih primakao 100. 

On procenjuje da će vrlo brzo postati jasno da je Minsk-2 mrtav. Takođe: da je „zaustavljeni rat“ oslabio i Ukrajinu i Novorosiju i da ni jedna ni druga strana još nije ostvarila ni jedan svoj „ratni cilj“.

Anpilogov ukazuje da Luganska i Donjecka republika nemaju ni vojnu, ni infrastrukturnu ni energetsku bezbednost. I upozorava: Minsk-2 od DNR  i LNR faktički traži – „ubijte same sebe“.

Stoga je i za Kijev i za Lugansk i za Donjeck izlaz samo jedan: prelazak na odlučna vojna dejstva.

Anpilogov prognozira: „Rat će biti dug. Ukrajina će morati da bude prekrojena. Samo Rusija može odrediti – kako i u kom smeru. U suprotnom, Ukrajinu će prekrojiti – bez Rusije“.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut