U Hrvatskoj zabranjene i srpske narodne pesme

Navodi o agresivnom nacionalizmu, etničkoj i verskoj netoleranciji prema Srbima u Hrvatskoj, koji su sadržani u izveštaju Ministarstva spoljnih poslova Rusije, odgovaraju istini i činjeničnom stanju, ocenio je u razgovoru za Sputnjik hrvatski politički analitičar Žarko Puhovski.

Dokument pod nazivom „Neonacizam — opasna pretnja ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava“ u Hrvatskoj će izazvati negativne efekte i neće pokrenuti širu društvenu raspravu o problemima srpske manjinske zajednice, smatra Puhovski.

U okviru analize ljudskih prava u evropskim državama, koje je rusko Ministarstvo spoljnih poslova izradilo povodom obeležavanja 70. godišnjice pobede nad fašizmom, Hrvatska je apostrofirana kao zemlja u kojoj je srbska manjina suočena sa ozbiljnim problemima.

Netolerancija, ksenofobija i izraženi nacionalizam prisutni su na području Hrvatske, kaže on.

„Koliko je meni poznato, čini mi se da to odgovara činjeničnom stanju u Hrvatskoj. Ipak, na neki način je iznenađujuće da su oni koji pišu taj izveštaj koncentrisani na jednu manjinu, a ne i na neke druge. Ali ono što piše je tačno, problema u vezi sa onim što ne piše takođe u Hrvatskoj ima dosta“, ističe Puhovski.

On smatra da će izveštaj u Hrvatskoj imati negativne efekte jer se doživljava kao pristrasan u korist najveće manjinske zajednice — Srba.

„Reakcije u Hrvatskoj su negativne, javnost se pita: Ko su Rusi da nam o tome pričaju, a takvih primedaba nije bilo na izveštaj Stejt departmenta“.

Govoreći o navodima iz izveštaja, po kojima je u poslednjih 19 godina 30.000 Srba u Hrvatskoj prešlo u drugu veru, Puhovski kaže:

„Koji je tačan broj, ne znam. Sigurno je da se to događalo 1941—1945. godine da se ljudima spasi život. Danas se sigurno ne radi o tome, nije u pitanju taj razlog. Poznato mi je da je bilo menjanja imena, jer postoje imena koja su obeležena kao čisto srbska, odnosno hrvatska. Toga je bilo u devedesetim godinama kada je verovatno bilo i prelaska iz pravoslavne u katoličku crkvu. Međutim, o broju nažalost ili na sreću ne mogu govoriti jer to, koliko ja znam, do sada nigde nije objavljeno.“

Na pitanje Sputnjika da li se u poslednje vreme povećao broj napada na Srbe u Hrvatskoj, Puhovski kaže:

„Simbolički sigurno, fizički mislim da ne. Kod nas postoji jedna čudna zakonitost. Što je više simboličkih napada, to je manje fizičkih i obrnuto.“

Puhovski ističe da se u poslednje vreme u Hrvatskoj učestalo pojavljuju grafiti sa antisrbskom sadržinom, čak i u gradovima u kojima se, inače, atmosfera može smatrati korektnom, kao što su na primer Varaždin ili Rijeka.

„Za mene su važnije stvari koje se pokazuju kao otvoreno simboličko negiranje prava Srba. Recimo to da se u Petrinji dogodila skupina radikalnih desničara, koja je prekinula predstavu na kojoj se izvode srpske narodne pesme, smatrajući da su srpske narodne pesme četničke, koje oni kao dobri Hrvati moraju zabraniti. Naravno, i stvari koje se događaju u Dubrovniku, Vukovaru itd. Dakle, pojavljuje se ideja nekakve svete pravednosti koja bi trebalo da zabrani Srbima da izvode svoje narodne pesme ili da pišu svojim pismom.“

U dokumentu Ministarstva spoljnih poslova Rusije u kome je, između ostalog, navedeno i da se broj Srba u Hrvatskoj od 1991. godine smanjio za dve trećine, našao se i hrvatski pevač Marko Perković Tompson.

Nepostojanje zakona protiv istorijskog revizionizma i negiranje ratnih zločina omogućava hrvatskim estradnim zvezdama da propagiraju ustaštvo izvodeći pesme u kojima se veličaju ustaški pokolji, zaključuje se u analizi.

Jelena Vučićević,