Čudesni oporavak Islanda

Pustili banke da propadnu, a direktorima banaka sudili kao kriminalcima.

Ministar finansija Islanda najavio je uvođenje posebnog poreza od 39 odsto kojim će se oporezivati novac koji štediše žele da povuku iz lokalnih banaka i preseliti ih u inostranstvo.

Island se na ovakav potez odlučio jer žele sprečiti odliv novca iz svojih banaka, zbog ublažavanja strogih bankarskih pravila uvedenih pre šest godina, piše britanski „Independent“.

Osim toga, omogućili su da se direktorima banaka sudi kao kriminalcima, za razliku od SAD i Evrope, gde su banke dobile novčane kazne zbog nepravilnosti u poslovanju, dok su se njihovi čelnici izvukli nekažnjeno.

Bankari dobili do pet godina zatvora

Izvršni direktor, predsednik, direktor luksemburške podružnice i drugi najveći deoničar islandske „Kaupting banke“ u februaru ove godine osuđeni su na četiri do pet godina zatvora.

Dok su mnoge vlade širom sveta priskočile u pomoć bankama i sanirale ih novcem poreznih obveznika, Island se odlučio na drugačiji pristup. Osigurali su samo novac domaćih vlasnika bankovnih računa i ograničili isplate.

Iako je, kao i gotovo sve druge zemlje, Island pretrpeo težak udarac zbog finansijske krize, danas je na putu sigurnog oporavka, a kako priznaje i Međunarodni monetarni fond, oporavak je postignut bez ugrožavanja javnog sistema zdravstva i školstva.

Stopa nezaposlenosti pala je na samo četiri odsto, čime je Island među najuspešnijim zemljama po tom kriterijumu.



Grafikon-stopa javnog duga u Islandu

Umesto održavanja veštačke vrednosti lokalne valute, prihvatili su inflaciju. To je podiglo cene na domaćem tržištu, ali i pomoglo jačanju izvoza.

Island je bio prva zemlja u Evropi koju je pogodila finansijska kriza, ali je isto tako i prva čija ekonomija se vratila na nivo pre krize.

Privredni rast je prošle godine usporen, ali očekuje se da će ove i sledeće godine dostići tri odsto, zahvaljujući snažnoj domaćoj potražnji i turizmu.

Inflacija je trenutno na 0,8 odsto, što je ispod ciljane od 2,5 odsto, a ove godine očekuje se i realni rast plata od približno 6 odsto.

Javne finansije su takođe u solidnom stanju, pa je proračun prvi put u sedam godina imao suficit, odnosno višak od 1,8 odsto BDP-a.