Povodom 75. godišnjice rođenja Josifa Brodskog (III)

Pre 75.   godina (Lenjingrd, 1940)  rođen  je  pesnik,  esejista,  dramski pisac,  dobitnik Nobelove nagrade za književnost(1987. ) Josif  Aleksandrovič Brodski  (umro u  Njujorku 1996. ).

Godišnjici  rođenja  velikog svetskog pesnika koji je pisao na ruskom (poeziju)   i  engleskom jeziku  (eseje)  posvećujemo fragmente iz njegove poezije u prevodu Branka Rakočevića.

Besmrtnost od smrti ne molim

Besmrtnost od smrti  ne molim / ovako uplašen,  zanjubljen i ničiji /-Ali svakim danom  ja
sve više dišem/  Prožet verom i čistiji  dok ovo pišem.

U te širine svi prozori glede /na Sever,  gde piješ sve više i više / što ti sile sve jače blede.

Kako je lepo što te nikad u predela tame / Ničija ruka  pratila nije /,  Kako  je dobro što sam na svetu/Odlaziš peške   sa stanice prepune galame /.

Život,  verovatno nije tako dug/Da bi mogao stati u neki ružni i dugački  od pretinca krug,

Jedino što se sa svetom dogoditi može-to je da će postati veći,  t. j.  mnogoljudniji,  ali se u razmerama povećati  neće.

Od svih delova tela,  najviše pazite na kažiprst svoj,   jer on žudi  ka razobličavanju.

Nastojete da uvažavati život ne samo zbog njegove lepote,  nego i zbog teškoća koje sobom nosi.

Ako predsednici to ne mogu da rade sa svojim ženama,  oni to čine sa svojim zemljama.

Sredina u kojoj se ja nalazim,   je raj / Jer raj-to je mesto nemoći. Jer,  to je jedna od takvih planeta,  / Gde nema perspektive.

Živeti u epohi  pokorovanja,  onom ko ima uzvišenu narav,  / Nažalost,   nije lako.

Ljubav je jača od rastnaka,  ali rastank duže traje od ljubavi

Ono zbog čega će  nestati sve dinastije –je manjak  prestola  u odnosu na broj  naslednika.  

Ljubav je jača do rastanaka,  ali  rastanak  duže traje od ljubavi.

Zašto na svetu nema zavoda/ Gde  bi se pravila sloboda?

Izgubiti nezavisnost je mnogo gore,  nego izgubiti nevinost.

Život - onakav kakav je – nije borba između Zla  i Dobra,  nego između  Zla i Užasa.

Sloboda je – kad zaboraviš ime kod tiranina.

Ja nisam solista,  ali sam tuđin u ansamblu

Bol uči ne smrti,  nego životu.

Smrt je ono što se dešava  drugima.

Nema u Rusiji dželata koji se ne boji da će jednog dana postati žrtva,  i to ne obična žrtva nego najnesrećnija,  koja ne  bi priznala  (makar sebi)  da poseduje moralnu sposobnost da bude dželat.

Tužna istina se satoji u tome što reči kapituliraju pred stvarnošću.

Suština života se ne sastoji u onom što on sadrži,  nego u  veri u to,  što on mora  imati.

Tamnica – to je nedostatak prostora  koji se nadoknađuje preobiljem vremena.

Strašni sud – čoveka koji je proživeo život u Rusiji,  trebalo bi bez ikakvog razgovora  smestiti u raj.

Svi ći biti u grobu jednaki/Makar koliko se u životu razlikovali.

Niko ne  zna šta će biti u budućnosti. A najmanje od svih  to znaju oni koji veruju u istoijski determinizam. Posle njih dolaze   špijuni i novinari.

Za razliku od žvotinja/Čovek je spsoban da  ode od onog što  voli.

Samo vreme,  sukobljeno sa sećanjem,  može sazanti o svojojm besprvnosti.

Ja nisam solista,  ali sam tuđin u ansamblu.


Izbor i prevod: Branko Rakočević