Kina: Ključna uloga Rusije u povezivanju Puta svile i EEU

Uoči samita BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju u Ufi, kineski ambasador u Rusiji Li Huej razgovarao je o perspektivama saradnje sa Moskvom u okviru ovih organizacija, kao i o želji Kine da sa Rusijom razvija vojno-tehničku saradnju. Takođe, bilo je reči i o namerama da se povećaju isporuke kineske hrane i prehrambenih proizvoda u RF.

Da li će banka BRIKS-a konkurisati finansijskim institucijama poput MMF i Svetske banke?

— Banka BRIKS-a ne samo da će pomoći da se reši problem nedostatka finansiranja infrastrukturnih i ostalih projekata u okviru BRIKS-a, već će pomoći zemljama u razvoju da se suprotstave kolebanjima svetskog finansijskog sistema, te će doprineti stabilnom razvoju svetske ekonomije. Stvaranje banke BRIKS-a znači da su države-članice sa konsultacija prešle na konkretnu saradnju i sada, kada je reč o novim investicionim mogućnostima, nude izbor jedni drugima, kao i ostalim državama u razvoju. To će sigurno doprineti stvaranju multipolarnog sistema svetske ekonomije. Upravo iz tog razloga mnogi smatraju da je razvojna banka BRIKS-a neka vrsta izazova za svetski ekonomski poredak. Ali mišljenja sam da će banka BRIKS-a sarađivati sa Svetskom bankom i MMF-om i dopunjavati njihov rad.

Na poslednjem sastanku šefova dveju država usvojena je izjava o sinhronizaciji delovanja unutar projekata „Put svile“ i Evroazijski ekonomski savez (koji osim Rusije čine Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Jermenija). Kako će se to odraziti na ekonomsku saradnju Rusije i Kine?

— Stvaranje Evroazijskog ekonomskog saveza predstavlja važan temelj za razvoj saradnje u celom regionu. Članovi Saveza su pouzdani partneri Rusije i Kine. Zato smatram da je saradnja dvaju projekata na obostranu korist. Rusija igra ključnu ulogu u sinhronizaciji ova dva projekta (Evroazijskog ekonomskog saveza i „Puta svile“). Za sada ne određujemo rokove za realizaciju tog projekta, ali smo već počeli da radimo na tome.

Gradi se železnički most na rusko-kineskoj granici nadomak naselja Nižneleninskoje. Rusija i Kina su se dogovorili da se ubrza zajednička izgradnja mosta u blizini grada Blagoveščensk. I dalje razrađujemo projekat saobraćajnog koridora Moskva — Peking, planiramo da što pre završimo projekat izgradnje brze pruge Moskva — Kazanj.

U okviru projekta „Snaga Sibira“ počeli smo sa izgradnjom infrastrukture koja će obezbediti gas za istočne delove Kine. Planiramo da potpišemo ugovor o isporukama ruskog gasa na zapad Kine. Želimo da intenziviramo zajedničku proizvodnju širokotrupnog putničkog aviona. Plan nam je da strateški sarađujemo sa Dalekim  istokom.

Što se tiče slobodnog protoka kapitala, Azijska banka za infrastrukturne investicije već je počela sa radom, a Rusija je jedan od osnivača te banke.

Kako će se razvijati vojno-tehnička saradnja između Rusije i Kine?

— Kina se nada da će unapređivati svestrane odnose sa ruskom stranom, uključujući i vojno-tehničku saradnju, i da će nastaviti da produbljuje praktičnu saradnju dveju država u skladu sa osnovnim normama međunarodnog prava. Ona nije usmerena protiv treće strane. Produbljivanje odnosa oružanih snaga Kine i Rusije ima pozitivan značaj za učvršćivanje političke saradnje dveju zemalja, povećanje nivoa strateške saradnje dveju armija, zajedničku zaštitu regionalnog mira i stabilnosti.

Da li Kina planira da poveća izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju?

— Da. Prošle godine Rusija je započela proces ukidanja zabrane za uvoz kineske svinjetine, ali i dalje isporučujemo u veoma malim količinama. Za sada ne možemo u potpunosti zadovoljiti potrebe ruskog tržišta, ali radimo na tome. Trenutno su u toku pregovori o uzajamnim isporukama poljoprivrednih i mesnih proizvoda.