U pitanju je totalna podvala, koja se nama podmeće i sada se od nas zahteva da to prihvatimo. Međunarodni činioci krajnje otvoreno o tome razgovaraju sa vlastima u Beogradu i jasno im stavljaju do znanja šta od njih očekuju. Oni na sve pristaju, samo dodaju - još uvek nismo u stanju da to kažemo našem narodu a da on to ne primeti.

Na tribini „Kuda vodi rezolucija o Srebrenici?“, održanoj u Opštini Voždovac, govorili su Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, akademik Kosta Čavoški, dr Radomir Pavlović predsednik SO Srebrenica i Miloš Milovanović, odbornik SO Srebrenica.

Pred punom salom moderator tribine Ljubiša Ristić, savetnik u Intitutu za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, istakao je da je ovo prva tribina u Beogradu na ovu temu na kojoj govore gosti iz Srebrenice o zbivanjima 15 godina unazad i podvukao važnost razgovora imajući u vidu da je pred Skupštinom Srbije usvajanje teksta Rezolucije o kojoj javnost mora znati punu istinu.

Da li je u Srebrenici bilo genocida, da li tačna brojka od oko 8000 muslimanskih žrtava ili je validna procena dr Miladina Kovačevića i ostalih istraživača da se taj broj kreće oko 3000 žrtava, treba li Skupština Srbije da usvoji tekst jednostrane Rezolucije o Srebrenici čime se dovodi u pitanje postojanje Republike Srpske i srpskih žrtava koje se označavaju kao genocidne, šta je istina a šta zabluda oko Srebrenice, bila su pitanja na koja su govornici dali svoja mišljenja. Goste je pozdravio domaćin, predsednik Opštine Voždovac dr Dragan Vukanić i podvukao da se problem Srebrenice mora shvatiti u svetlu pune istine, o čemu on ima potpuni utisak, imajući u vidu da je jedno vreme proveo kao lekar i hirurg na tom terenu i dodao da ako ovakvih tribina ne bude bilo, nećemo moći da pogledamo u oči ne samo istoriji, nego i generacijama koje dolaze za nama, koje će nas pitati na tu temu.

Zločin ili prevara

Dr Radomir Pavlović je rekao da je najpotpuniji naslov tribine –Srebrenica - najveća prevara u Evropi posle Drugog svetskog rata, umesto proklamovane laži da je Srebrenica najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata. „U Potočarima, na Memorijalnom centru je napisana poruka koju je ispisao reis ulema Sulejman Cerić –Neka osveta bude pravda! To je poruka koja je upućena Srbima na svim prostorima bivše Jugoslavije i čitavom svetu, koja treba da se ostvari kroz projekat da se na lažima napravi istorija i da se piše nova istorija srpskog naroda, koji će posle svih stradanja tokom ratova u prošlom veku, Golog otoka i svih zgarišta, posle takozvanog zločina u Srebrenici postati genocidan narod. Rezolucija ima za zadatak da ostvari bošnjačke političke ciljeve“, rekao je Pavlović i podsetio da je Skupština SO Srebrenice usvojila 2005. godine Rezoluciju – osudu svih zločina na području Opštine Srebrenice, a da sada Beograd hoće da usvoji rezoluciju u kojoj će se osuditi samo zločini nad jednim narodom a zaboraviti zločini drugog naroda. „Zvanični Beograd ide i izvinjava se i gde treba i gde ne treba. Zbog takvog podaničkog stava mi smo izgubili mnoge svoje teritorije na kojima su Srbi živeli. S druge strane, imamo ofanzivno-agresivnu politiku napada na RS. Preko Rezolucije Bošnjaci žele da nametnu obavezu Srbiji plaćanja ratne štete. Svojevrstan je apsurd, na temelju kojih činjenica Skupština Srbije treba da donese Rezoluciju o Srebrenici. Da li postoji išta osim propagande neprijatelja, što može da posluži za osnov za donošenje Rezolucije?!“- rekao je predsednik SO Srebrenica.

Senator u RS Milivoje Ivanišević, inače tvorac više knjiga na ovu temu, rekao je: „Mi se dugo suočavamo sa raznim podvalama sa bošnjačke strane i njihovim bežanjem od istine. Pokušavali smo da ih privolimo da se izvrši popis stanovništva, što bi neizostavno promenilo i vlast u Srebrenici. Oni beže od toga, jer bi to pokazalo da muslimani imaju simbolične žrtve u odnosu na brojke koje ističu. Srbi su jula 1995. kada su oslobodili Srebrenicu i ušli u taj prostor, prošli kroz 50 muslimanskih sela. Ni u jednom, što je prosto nezamislivo kada je reč o građanskom pa i verskom ratu, nije bilo ni jedne muslimanske žrtve. Svi oni koji su u Srebrenici umešali prste i hteli da od Srebrenice naprave krunski dokaz o srpskom zločinu bili su očajni kada su činjenice pokazale da je srpska vojska dostojanstveno prošla kroz sela u kojima su živeli roditelji, deca, supruge onih koji su pregazili srpska sela i pobili toliki srpski narod. Nisu se svetili. Muslimanski zločini nisu prouzrokovali srpske zločine. Muslimani nemaju civilnih žrtava. Dok postoje velike sile sa svojim interesima, istina će biti potisnuta. Pitam se zašto se Srbija donošenjem jedne lažne Rezolucije meša u tu situaciju? Holandski Institut za ratnu diplomatiju je utvrdio da Srbija nema nikakvog učešća u događajima u Srebrenici. Taj Institut je na 750 strana čak utvrdio da ni Radovan Karadžić i Ratko Mladić nisu imali nikakvog uticaja. Bili su toliko objektivni da tužilaštvo Haškog tribunala nije moglo tu studiju da ponudi kao dokaz o zločinima koje su Srbi počinili. Ovo nije prvi put da Srbija zloupotrebljava specijalne veze koje imamo - mi smo očekivali da je to za dobrobit obe države, ali kad god mi damo otpor visokom predstavniku i institucijama međunarodne zajednice, onda nam preko Beograda i Srbije uvrću ruku. Kada se bude istopila propagandna hajka i laži, ostaće jedino Rezolucija da smo mi Srbi počinili stravičan zločin. Njihovi dokazi se zasnivaju na dva bitna dokumenta. Prvi je spisak nestalih 8.000 muslimana. Nabrojeno je 36 ženskih osoba, 53 mlađa muškarca, ostali su vojno sposobni muškarci. Dugo nam je trebalo da dokažemo da se ne radi o civilnim žrtvama, već o vojnicima. To je prihvatio i Haški tribunal. Prilikom prvih izbora 1996. godine uporedili smo taj spisak sa biračkim spiskovima i našli preko 3.000 birača! Nakon godinu dana ti ljudi se pojavljuju u biračkom spisku, glasali su da bi muslimani dobili vlast. Bošnjački spisak ne može da prihvati nijedan sud, jer nema dokaza da su ti ljudi u to vreme nestali. To su ljudi iz cele BiH. I drugi dokaz- da su ti ljudi nestali na tom prostoru. Izetbegović je svedočio da mu je Klinton još marta 1993. godine rekao da bez bar 5.000 muslimanskih žrtava ne može da pokrene NATO protiv Srba. Kada su videli da ne mogu da napabirče taj broj ni na koji način, onda su 2003. godine blokirali prostor bivše fabrike akumulatora i počeli da otkopavaju. Najednom se lica koja su zakopana pre 20 godina na muslimanskim grobljima pojavljuju na spiskovima da su ih Srbi ubili jula 1995. Pregledali smo njihove matične knjige umrlih i našli više stotina muslimana koji su umrli u drugim vremenima, na drugim mestima a opet su ih pokopali sada kao žrtve.

U Srebrenici nije bilo genocida. Kada su muslimani odustali da je 8.000 ubijenih u Srebrenici, već da se radi o ubijenima u 13 opština, jedino su još ostale dosledne prvobitnoj laži vlasti u Srbiji i pojedine NVO. Pitamo se –zašto Srbija na osnovu dokumenata koje nije sama formirala, već na osnovu tuđe dokumentacije, donosi prokletstvo svom narodu i osuđuje buduća pokoljenja i decu naše dece da su genocidni, da su zločinci? Činjenice govore drugačije. To je bio rat u kome su Srbi više stradali od muslimana. Nabrojali smo sva sela, imena ubijenih, rekli smo datume kada se to dogodilo i to publikovali. Oni to nemaju, ali imaju propagandu.“

Srebrenica danas

Miloš Milovanović, odbornik SO Srebrenica je upoznao prisutne sa pismom boračkih organizacija Podrinja i Birča, koji je upućeno predsedniku Republike Srbije i narodnim poslanicima koje objašnjava da su dešavanja oko Srebrenice smišljeni projekat muslimanske politike, potpomognut međunarodnom zajednicom koja se zasniva na strategiji „korak po korak“ do cilja koji nisu mogli da ostvare u ratu - nestanak Srba sa tih prostora i ukidanje RS. „Pod pritiskom međunarodne zajednice vlada RS je suspendovala rad prve komisije za Srebrenicu i formirala drugu komisiju koja je uradila izveštaj koji je odgovarao Sarajevu i međunarodnoj zajednici. Broj od 8000 nestalih muslimana osvanuo je bez ikakvih dokaza i toliko je zloupotrebljen da istina o stradanju srpskog naroda Birča i Podrinja nije mogla da prodre u svet. Najžalosnije je što je i Srbija ostala neosetljiva na ovu laž. Ta ista komisija je pod pritiskom OHR napravila spisak pripadnika policije i vojske RS, radi se o 890 Srba koji su navodno odgovorni za dešavanja u Srebrenici 1995. Ljudi se privode, ispituju, vrši se ogroman pritisak, oduzimaju im se dokumenta, dobijaju otkaze. Mnogi odlaze sa ovih prostora jer nema načina da dokažu da nisu krivi. Drže ih po dve godine u zatvoru i puste uz obrazloženje da nema dokaza za navedena dela. Nemamo kome da se žalimo. Može li iko da proceni kako se osećaju ovi ljudi koje je komisija obeležila za čitav život i kako to sve podnose njihove porodice. Međunarodna zajednica odobrava finansijsku pomoć koja uglavnom odlazi bošnjacima za obnovu infrastrukture i zapošljavanje, što je osnova opstanka. Rezolucija Evropskog parlamenta koju su usvojile pojedine države u okruženju i najava predsednika Borisa Tadića za usvajanjem Rezolucije u Beogradu, pokrenula je bošnjačke odbornike da se takva rezolucija usvoji i u Srebrenici. Kada im to nije pošlo za rukom, najavili su da će Rezoluciju usvojiti do 11. jula ove godine ili nametnuti jednonacionalnim izglasavanjem. SO Srebrenica je 25. juna 2005. godine usvojila Rezoluciju kojom se osuđuju svi zločini koji su se desili nad svim građanima opštine Srebrenice. Nijedna druga rezolucija nije prihvatljiva za srpski narod. Za zločine nad srpskim narodom Srebrenice, Birča i Podrinja, gde je na stravičan način ubijeno 3.262 srpska civila i borca niko nije odgovarao. Ako Republika Srbija usvoji jednostranu rezoluciju, niko neće ni odgovarati.“

Kakva je istina o Srebrenici

Akademik Kosta Čavoški je primetio da je osnovno i najvažnije pitanje istine.„Kakva je istina o Srebrenici? Brojke koje muslimani i međunarodni činioci nameću su lažne. Kada je reč o srpskim žrtvama treba reći da je konačni spisak žrtava u tom kraju 3262 imena od kojih je 860 stradalih bilo iz redova vojske i policije a 2382 su bili civili, dakle starci, žene i naročito deca. Taj broj je neuporedivo veći nego što su brojke koje muslimani mogu dokazati. U vreme oslobađanja Srebrenice jula 1995. je visoki komesar UN za ljudska prava Henri Viland rekao da je sa svojih pet pomoćnika intervjuisao veliki broj muslimanskih izbeglica iz Srebrenice. On je tom prilikom za „Dejli telegraf“ izjavio da nisu pronašli nikoga ko je svojim očima video zločin koji su počinili Srbi. Kasnije je utvrđeno da je veliki broj muslimanskih vojnika stradao kada je pod oružjem pokušao da se probije od Srebrenice prema Tuzli. Bilo je između 12.-15.000 ljudi koji su pokušali da prevale tih 60 km. Kao takvi bili su legitimni vojni cilj, a najveći broj je stradao tako što je nailazio na zasede vojske Republike Srpske. Otuda se pojavljuju samo muškarci u najboljim godinama. Za streljanje preko 400 lica, Haški tribunal nikada nije pokrenuo ozbiljnu istragu, tako da se i dan danas ne zna ko se krije iza naručioca. Jedini koji je optužen i osuđen za taj zločin je Dražen Erdemović, Hrvat iz okoline Tuzle.

“Svedok” Erdemović

Iako je priznao da je lično ubio nekoliko stotina muslimanskih zarobljenika, osuđen je samo na pet godina zatvora, a nije sve ni izdržao. On je imenovao sedam pripadnika navodnog 10. diverzantskog odreda koji je navodno učestvovao u streljanju zarobljenika. Do danas niko nije vodio bilo kakvu istragu. Mahom su bili plaćenici u Africi a najzanimljivije je da je pored Srba, tu bilo Hrvata, Muslimana i jedan Slovenac! Vrlo je sporno da li je taj odred uopšte postojao. Erdemović je izjavio da je pogubljeno oko 1200 zarobljenika za samo pet sati. Oni koji se u to bolje razumeju kažu da bi ovima koji su streljali bio potreban čitav jedan dan za takav zločin. Što je najzanimljivije, na tom mestu su nađena tela samo 137 potencijalnih žrtava, od kojih je 70 bilo sa povezima. Prema podacima koje je Milivoje Ivanišević sakupljao, do sada je eshumirano oko 1900 ljudi od kojih je 1700 bilo muškog pola, jedna ženskog dok za preostala lica nije mogao biti utvrđen pol. Tužilaštvo Haškog tribunala je taj broj pomnožio sa 3,56 pa se stiglo do 6700 pobijenih muslimana, da bi se nekako taj broj konačno popeo na više od 8000. To je krivotvorenje istorije. U Potočarima je sahranjen i priličan broj onih koji su umrli prirodnom smrću pre jula 1995. ili posle tog datuma, a značajan je i deo onih koji su tu sahranjeni a stradali su u drugim opštinama. U pitanju je totalna podvala, koja se nama podmeće i sada se od nas zahteva da to prihvatimo. “