„Turski tok“ smanjuje planirane kapacitete

Koncepcija gasovoda „Turski tok“ mogla bi suštinski da bude promenjena. To će se desiti ukoliko bude potvrđena informacija da „Gasprom“ namerava da gradi samo jedan ili dva, umesto četiri kraka crnomorske gasne magistrale.

Pozivajući se na svoje izvore u „Gaspromu“, agencija „Interfaks“ je u petak prenela da je ruski gasni gigant ponovo razmatrao konfiguraciju gasnog sistema „Turski tok“ i da bi ona mogla da bude smanjena dva do četiri puta. Predstavnici „Gasproma“ su kasnije odbili da zvanično potvrde ovo saopštenje.

U Ministarstvu energetike Rusije naveli su da je ruska strana uputila Turskoj dve varijante međudržavnog ugovora o „Turskom toku“. Prva varijanta je gradnja prvog kraka, dok druga varijanta podrazumeva izgradnju sva četiri kraka gasovoda. Izvor u tom Ministarstvu nije precizirao kada su turskoj strani upućeni ovi dokumenti.

Informacija o promeni planova pobudila je sumnju da će „Gasprom“ uspeti da ostvari ideju da zaobiđe Ukrajinu prilikom transporta ruskog energenta evropskim potrošačima.

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je još u aprilu da će Rusija najverovatnije odustati od tranzita gasa kroz Ukrajinu posle 2019. godine. „Gasprom“ je objavio dva projekta za zaobilaženje Ukrajine – „Severni tok 2“, koji treba da ide dnom Baltičkog mora, i „Turski tok“, koji treba da ide dnom Crnog mora.

Ipak, predsednik Ukrajine Petro Porošenko rekao je početkom jula da je uveren da će sporazum sa Rusijom o tranzitu gasa biti produžen i posle 2019. godine, jer za to nema „ni ekonomske, niti bilo koje druge alternative“.

Prema pisanju ruskog lista „Pogled“, briselske birokrate podržale su Kijev u vezi sa ovim pitanjem, uprkos interesima samih članica Evropske unije kojima su potrebne neprekidne isporuke ruskog gasa.

„Nisu potrebna četiri kraka ’Turskog toka‘ da bi se ispunile obaveze i isporučio gas klijentima nakon okončanja tranzitnog ugovora s Ukrajinom“, izjavio je za „Pogled“ zamenik generalnog direktora Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksej Grivač.

Ovaj stručnjak podseća da treba računati na potencijal „Severnog toka“. Dva kraka ovog gasovoda, dugačkog 1.200 kilometara, prolaze dnom Baltika i direktno povezuju Rusiju i Nemačku. Oni bi trebalo da obezbede 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

„Treba imati u vidu i situaciju na evropskom gasnom tržištu“, dodao je Grivač.

„Gasprom“ planira da izgradi dva kraka „Severnog toka 2“ do kraja 2019. godine, odnosno kada bude prekinut tranzit tog energenta kroz Ukrajinu.

„Ovaj projekat je u istoj fazi kao i ’Turski tok‘ — postoji memorandum, formira se konzorcijum, razmatraju se pitanja“, konstatuje Grivač.

„Ipak, treba uzeti u obzir da se mi u prvom slučaju dogovaramo s Nemačkom, u shvatljivom političkom okruženju. U drugom slučaju tranzitna zemlja je Turska, koja stoji na putu našeg gasa ka Evropi. Tu nije baš sve u potpunom redu — strah uliva i unutrašnja situacija i ono što se dešava na granicama Turske. To su dodatni rizici“, naveo je Grivač.