Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 30.08.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje .jpg)
Situacija na frontu za 29.08. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 31.08.
Stanje na frontu - .
Pregovori
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 31.08.
Eksplozija ispred Vrhovne rade, preko 50 ranjenih - „Prema nekim informacijama, izvesno nam je da je ranjeno više od 50 vojnika Nacionalne garde. Četvoro od njih je teško ranjeno. Među njima ima učesnika u antiterorističkoj operaciji (u Donbasu). Nešto oko 10 osoba. Svi se šalju u bolnice", navela je ona, saopštila je televizija „112 Ukrajina".
Kako je ranije saopšteno demonstranti su se sukobili sa pripadnicima specijalnih snaga. Došlo je do tuče i bio je bačen suzavac. Demonstranti udaraju policiju palicama.
Protestanti izdvajaju pojedine borce Nacionalne garde iz stroja, otimaju im kacige i štitove, nakon čega ih vraćaju nazad. Zabeleženo je desetak takvih slučajeva.
Izmene i dopune koje je predložio predsednik Petro Porošenko podržalo je 265 poslanika, dok je 87 poslanika glasalo protiv.
Usvajanje nacrta je održano bez obzira na velike proteste aktivista i jednog broja poslanika.
Više od hiljadu protivnika donošenja izmena u Ustavu Ukrajine danas je iz različitih regiona došlo u Kijev, blokiralo je saobraćaj ispred Rade i počelo je okupljanje ispred zgrade Parlamenta. Pristalice radikalnih partija — „Samopomoć“, „Sloboda“, „Ukrop“ i „Radikalna platforma“ — okupile su se na mitingu, tražeći odlaganje za danas planirane sednice Rade o izmenama Ustava.
Osim toga, poslanici „Radikalne partije“ dugo pre početka vanredne sednice blokirali su predsedništvo Rade kako ne bi dozvolili da se donesu izmene i dopune Osnovnog zakona u prvom čitanju.
Demonstranti napadaju ukrajinski parlament - Demonstranti ispred zgrade Vrhovne rade Ukrajine pokušavaju da uđu u zgradu Parlamenta nakon donošenja, u prvom čitanju, nacrta zakona o decentralizaciji.
Demonstranti su se sudarili sa saradnicima specijalnih snaga. Došlo je do tuče i bio je bačen suzavac.
Demonstranti udaraju policiju palicama. Ulaz je pokriven crnim dimom.
Vrhovna rada Ukrajine, bez obzira na miting ispred parlamenta i blokadu predsedništva, donela je u prvom čitanju izmene i dopune Ustava u delu o decentralizaciji.
Izmene i dopune koje je predložio predsednik Petro Porošenko podržalo je 265 poslanika, dok je 87 poslanika glasalo protiv.
Usvajanje nacrta je održano bez obzira na velike proteste aktivista i jednog broja poslanika.
Više od hiljadu protivnika donošenja uzmena u Ustavu Ukrajine danas je iz različitih regiona blokiralo saobraćaj ispred Rade i počeli okupljanje ispred zgrade parlamenta. Pristalice radikalne partije „Samopomoć“, „Slobode“, „Ukropa“ i „Radikalne platforme“ okupili su se na mitingu, tražeći odlaganje za danas planirane sednice Rade o izmenama Ustava.
Osim toga, poslanici „Radikalne partije“ dugo pre početka vanredne sednice blokirali su predsedništvo Rade kako ne bi dozvolili da se donesu izmene i dopune Osnovnog zakona u prvom čitanju.
Prema Minskom sporazumu, koji je usvojen u februaru 2015. godine, predsednik Porošenko je pristao da garantuje specijalni status za Donjecku i Lugansku narodnu republiku.
Zajedničke vojne vežbe SAD i Ukrajine u Crnom moru - SAD i Ukrajina počinju pomorske vojne vežbe „Morski povetarac“ u Odeskoj i Nikolajevskoj oblasti. Prema planu one će trajati do 12. septembra.
Vojne vežbe će biti višenacionalne. Kako se očekuje, u vojnim vežbama će učestvovati 2,5 hiljade vojnika, ne samo iz SAD i Ukrajine, već i iz Bugarske, Nemačke, Grčke, Italije, Velike Britanije, Rumunije, Švedske, Turske i Moldavije. Pri tome, skoro svaki treći vojnik će biti predstavnik američkih vojnih snaga.
Ukupno će u vežbama biti iskorišćeno više od 150 jedinica vojne tehnike — brodova, podmornica, helikoptera, aviona, kao i jedinica gusenične tehnike.
Komandant 6. flote Ratne mornarice SAD vice-admiral Džejms Fogo nazvao je vojne vežbe „važnom mogućnošću za saradnju sa našim partnerima i za sprovođenje ozbiljnih priprema na zemlji, u vazduhu i na moru“.
„Uveren sam da će oni omogućiti našim mornarima, vojnicima, pilotima i morskoj pešadiji da razmene vredne informacije koje će dovesti do jačanja veza i jedinstva u regionu“, navodi njegove reči portal „Nejval tehnolodži“.
Prema podacima lista, tokom pomorske faze vojnih vežbi biće izvedene operacije simulacije međusobne saradnje na moru, akcije protiv podmornica, kao i mere zaštite prilikom napada od strane malih brodova.
Osim toga, vežbe će se baviti i saradnjom u vazduhu, eliminacijom oštećenja, nastalih tokom borbenih akcija, izvođenjem spasilačkih operacija, kao i taktičkim manevrima.
Zaharčenko pozvao Turčinova da dođe da ga lično uhapsi i „upakuje” - Kijevski mediji šire video-snimak razgovora sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksandra Turčinova sa komandosima koje on u jednom trenutku pita: „Možete li mi Aleksandra Zaharčenka dovesti vezanog, upakovanog?”.
Komanddir kijevskih komandosa rekao je kao iz topa: „Bez problema, samo izdajte naredbu”.
Na ovo je Zaharčenko, kako se i moglo očekivati, odmah odreagovao:
„Pozivam Turčinova da dođe i da sam to izvede. Evo, da bi mu bilo lakše: obećavam da ću biti na štakama. Ali, sumnjam da bi išta uspeo. Ukrajinske komandose sam više puta video u Debaljcevu. Osam smo ih zarobili. Eto, dogodilo se da smo mi „upakivali”njih”.
Zaharčenko je, inače, ocenio da Kijev od samog početka nije nameravao da Donjeckoj i Luganskoj republici da „specijalni status”:
„To je nama oduvek bilo jasno. Zato je Kijev sve odlagao i razvlačio. A Porošenko je konačno i priznao da nikakavog specijalnog statusa neće biti”.
Zaharčenko je za vreme borbi za Debaljcevo komandovao jedinicama armije DNR i tom prilikom bio ranjen u nogu.
Za Debaljcevo je dobio čin general-majora.
Porošenko tvrdi da je Kijev u Debaljcevu imala samo 66 poginulih, a Donjeck i Lugansk – da su Ukrajinci imali nešto manje od 3.000 mrtvih.
Nemačka i Francuska pritiskaju Porošenka - Francuska i Nemačka vrše pritisak na ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da obezbedi delimičnu samoupravu na istoku zemlje pre najavljenih lokalnih izbora.
Porošenko, međutim, odbija da se povinuje, navodeći pravne, političke i organizacione prepreke koje sprečavaju sprovođenje zakona koji bi omogućio širu autonomiju za samoproglašene Donjecku i Lugansku narodnu republiku, piše kijevsko „Nedeljno ogledalo“, pozivajući se na neimenovane izvore u Vladi Ukrajine.
Porošenko se 24. avgusta sastao u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoom Olandom.
Merkelova je izjavila da su se oni okupili u Berlinu kako bi podržali Minsk 2, za koji je istakla da je od ključnog značaja za mirno rešavanje ukrajinskog sukoba.
Porošenko je pre puta u Berlin odbacio bilo kakvu mogućnost federalizacije ili dodeljivanja posebnog statusa za bilo koji deo Ukrajine.
Američki zvaničnik: Rusija nije pretnja članicama NATO-a - Zapadni zvaničnici, raniji i sadašnji, koji krive Rusiju za građanski rat u Ukrajini, često predstavljaju Moskvu kao direktnu pretnju NATO članicama, naročito baltičkim državama. Ali ova bojazan nema osnova, smatra bivši šef kabineta Kolina Pauela.
Rusija nema planove da napadne Letoniju, Litvaniju, Estoniju ili bilo koju članicu Severnoatlantskog saveza, rekao je Lorens B. Vilkerson radiju „Baltkom“.
Ovaj republikanac je upozorio lidere u Vašingtonu, Parizu, Berlinu, Londonu i Moskvi na opasnost od rata i pozvao ih da razlike rešavaju diplomatskim putem. Novi globalni sukob bio bi katastrofalan za čitav svet, uključujući i one koji bi ga izazvali, rekao je u intervjuu litvanskoj radio-stanici.
Vilkerson je bio šef kabineta američkog državnog sekretara Kolina Pauela od 2002. do 2005. godine. Zalagao se za napad na Irak 2003. godine, oslanjajući se na izveštaj američke Centralne obaveštajne agencije (CIA). Kasnije je priznao da su ovi podaci koji su služili da se opravda američka invazija bili netačni.
Bivši visoki predstavnik američke administracije godinama kritikuje politiku Vašingtona na Bliskom istoku. Zastupa gledište da je američka invazija poremetila odnos snaga u Persijskom zalivu, što je dovelo do povećanja nestabilnosti u regionu.
Video vesti za 31.08.
Sukobi u Kijevu
Basurin o situaciji na frontu
Predsednik LNR Igor Plotnicki na proveri bojeve gotovosti Narodne vojske LNR
Na položaju sa Narodnom vojskom
Sukobi u Kijevu
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
