06.10.2015. god.
Nisam poznat kao čovek koji vaga, naprotiv po prirodi sam impulsivan - naročito lako, bez puno premišljanja i bez bilo kakvih uslova, donosim odluke za koje smatram da su u interesu društva i Srbije. Upravo su u tom tonu, krajem prošlog oktobra i prošli razgovori sa grupom prijatelja, čiji je cilj bio da se priključim Alternativi za Srbiju, nestranačkom i nadstranačkom pokretu, čiji je cilj bio da, kako mu ime i kaže, bude alternativa i vlasti i opoziciji i da ponudi izbor i izlaz Srbiji.
Dodatno me je osokolila činjenica da se u ovom pokretu nalaze i eminentni stručnjaci ili stari politički lisci, poput Mileta Isakova koji je imao snage da kaže "ne" separatističkom taboru i izraste u nacionalno odgovornog intelektualca, profesora Nenada Krstića, iskusnog Zaharija Trnavčevića, nekadašnjeg miinstra u vladi RSK Borivoja Rašua, mladi doktoranti Despot Kovačević, Stefan Surlić i drugi.
Danas, godinu dana kasnije, kao jedan od osnivača i članova Alternative za Srbiju, sa razlogom i krajnje opravdano sumnjam u delotvornost ove organizacije i namere onih koji su danas na njenom čelu: već nekoliko meseci, Alternativa nema gotovo nikakve aktivnosti, a pod dirigentskom palicom Miroslava Parovića sve više naginje tome da bude samo jedno pomoćno telo Treće Srbije.
U takvim okolnostima, moram postaviti nekoliko ključnih pitanja: Da li je, zarad par mrvica političkog benefita, odlučeno da oni koji su trebali biti scenaristi preporoda Srbije postanu bedni i sitno plaćeni statisti u njenom daljem propadanju? Da li je Alternativa umesto temelja obnove društva, postala štula Vučićeve štule poznate kao Treća Srbija? Jesu li njeni članovi obmanuti u jednoj političkoj prevari ili su svesno i odgovorno saučesnici u istoj? Da li Alternativa treba da radi, stvara i predlaže, da kroji bolje dane, ili da ga vrhovni krojač Srbije doda kao još jedno dugme na naprednjačkoj košulji propasti? I da li se na sastanke Alternative ne pozivam zato što sam osnovao Pokret, koji se oštro protivi svim besmislenim i antidržavnim potezima aktuelne vlasti?
Zato, na kraju, moram postaviti pitanje svim članovima Alternative: ili ćemo se dogovoriti čemu smo Alternativa (a, jasno je čemu moramo biti) i početi tako da delujemo, ili se u suprotnom postavlja pitanje čemu uopšte (i kome) služi Alternativa?
Narodu i građanima Srbije, dosta je jeftinih prevara. Sebe ne smatram ni jeftinim ni prevarantom: zato, gospodo, hoćemo li služiti Srbiji na čast ili je vaša čast deo budućeg koalicionog tala? Pitanja je puno, a mi smo tu da dajemo odgovore. Makar je tako bilo na početku. Ili jesmo Alternativa, ili nismo...
Tomislav Lovreković,
Predsednik Pokreta i jedan od osnivača Alternative
.jpg)
