Ekonomske posledice izlaska Britanije iz EU

Plan Britanije da održi referendum o članstvu u Evropskoj uniji do kraja 2017. mogao bi da preoblikuje veze te države sa njenim glavnim trgovinskim partnerima i utiče na njenu ekonomiju, navodi u analizi agencija Rojters.

Britanija, kao članica EU, ima pristup najvećem trgovinskom bloku na svetu, sa oko 500 miliona potrošača.

Prošle godine 48 odsto izvoza robe iz Britanije otišlo je u drugih 27 članice EU, što je najniži procenat koji deli zajedno sa Grčkom.

Nasuprot tome, Britanija je treći po veličini izvoznik usluga kada je reč o partnerima EU, odmah iza Francuske i Nemačke, a u toku su pregovori za potencijalno veliki sporazum sa SAD.

Mnogi stručnjaci veruju da bi Britanija mogla da zadrži pristup zajedničkom tržištu, čak iako napusti evropski blok.

Američki zvaničnici su, međutim, za britansku agenciju rekli da SAD nisu zainteresovane da sklapaju sporazume o slobodnoj trgovini sa pojedinačnim državama.

Pitanje imigracije nalazi se u vrhu zabrinutosti britanskih glasača, ali premijer Dejvid Kameron malo može da učini po tom pitanju, jer je sloboda kretanja jedan od ključnih temelja EU. Nekoliko istraživanja pokazuje da su migranti iz EU više doprineli porazu u Britaniji nego što se za njih izdvajaju socijalna davanja.

Protivnici članstva u EU navode, međutim, da bi Britanija mogla da bira koji radnici su joj najviše potrebni iz inostranstva, ukoliko više ne bude u evropskom bloku. EU je najveći investicioni parter Britanije, ali neki bizinis lideri navode da bi neizvesnost oko članstva Britanije u EU mogla da naškodi investicijama u periodu do referenduma.

Pravila EU takođe nameću određene troškove poslovanja u državama-članicama, kao što je na primer standardizacija proizvoda, u cilju harmonizacije jedinstvenog tržišta. Britanija, izvan EU, mogla bi u teoriji te troškove da izbegne, ali za to nema previše slobode, ukoliko želi da nakon izlaska iz bloka nastavi sa poslovanjem na jedinstvenom tržištu.

Konsultantska firma „Kapital ekonomiks“ navodi da bi Britanija mogla da izgubi polovinu od 20 milijardi funti (30 milijardi dolara) godišnjeg izvoza finansijskih usluga u EU ukoliko napusti evropski blok. Pošle godine, Britanija je u budžet EU uplatila 14,5 milijardi evra.

Njenim eventualnim izlaskom, članice EU morale bi to da nadoknade, ali glavni uticaj „Breksita“ najviše bi se osetio u ravnoteži moći unutar bloka.

Britanija je bila snažan saveznik slobodne trgovine i konkurentnosti, poput Nemačke, dok južne članice EU teže da favorizuju protekcionizam evropske industrije.