Švedsko tužilaštvo: Odluka UN ne utiče na istragu o Asanžu

Tužilaštvo Švedske je saopštilo da odluka radne grupe Ujedinjenih nacija o nezakonitom lišavanju slobode nema formalni značaj za istragu u slučaju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, koji se u toj zemlji tereti za pokušaj silovanja.

Asanž je podneo žalbu radnoj grupi Ujedinjenih nacija protiv Švedske i Velike Britanije povodom naloga za njegovo hapšenje u septembru 2014. godine. Zvanična odluka radne grupe UN u vezi s ovim slučajem očekuje se u petak.

„U skladu sa švedskim zakonodavstvom, mišljenje radne grupe nema formalni značaj za preliminarnu istragu“, navedeno je u saopštenju švedskog tužilaštva.

U pres-službi su naveli da glavni tužilac u ovom trenutku ne može da komentariše razvoj situacije u slučaju Asanža.

Ministarstvo inostranih poslova Švedske potvrdilo je da je radna grupa UN donela odluku u korist Asanža.

Njegov advokat Per Samuelson naveo je da će, ukoliko grupa UN u Ženevi proglasi neosnovanim lišavanje slobode Asanža u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, švedske vlasti morati pod hitno da ga oslobode.

Džulijan Asanž uhapšen je u Londonu decembra 2010. godine na zahtev švedske policije.

Na leto te godine u Švedskoj je pokrenuta istraga protiv Asanža, protiv kog su dve žene podnele prijavu zbog seksualnog napastvovanja. Sam Asanž negira optužbe, insistirajući da su kontakti ostvareni na osnovu uzajamne saglasnosti, a da su ga žene prijavile iz osvete i pod uticajem policije.

Odbrana osnivača Vikiliksa tvrdi da su sve optužbe na račun njenog klijenta naručene i ispolitizovane, jer je Asanž svojom delatnošću, a pre svega objavljivanjem tajnih diplomatskih prepiski, navukao na sebe gnev mnogih država, a posebno SAD.

Američki Stejt department saopštio je da je zahtev švedskih vlasti za izručivanje Džulijana Asanža pitanje za vlade Švedske i Velike Britanije, te da SAD nemaju veze s njim.

Zvanični predstavnik Bele kuće Džoš Ernest izjavio je da za sada nije jasno kako će odluka Ujedinjenih nacija uticati na slučaj Asanža koji se krije od švedskog pravosuđa. „Protiv njega su pokrenute ozbiljne optužbe i ove dve zemlje (Velika Britanija i Švedska) treba da reše ovo pitanje“, rekao je Ernest.

Bela kuća, međutim, ne isključuje mogućnost da SAD zatraže izručenje osnivača Vikiliksa. Za odluku o tome nadležno je Ministarstvo pravde, naveo je Ernest.

„Ne znam da li su protiv njega povučene optužbe u SAD, ali sve odluke o ovim akcijama, kao i zahtev za izručenje, donosi Ministarstvo pravde, rekao je Ernest.

Asanž je 2006. godine pokrenuo sajt Vikiliks radi objavljivanja tajnih dokumenata.

Sajt je 2010. objavio tajni video-materijal američke vojske, na kojem se moglo videti kako su u napadu američkog helikoptera u Bagdadu 2007. godine poginuli civili, a iste godine počeo je da objavljuje i 250.000 američkih dokumenata diplomatskog karaktera.

Asanž boravi u ambasadi Ekvadora u Londonu od 2012. godine, kada se obratio ekvadorskim vlastima s molbom da mu pruže politički azil usled strahovanja da će ga švedske vlasti izručiti Sjedinjenim Američkim Državama zbog njegove delatnosti na Vikiliksu.