Carinski savez: perspektive očigledne

Carinski savez, o kojem  su dugo raspravljali Moskva, Astana i Minsk, postignut je. Lideri Rusije, Kazahstana i Belorusije potpisali su zajedničku izjavu o stupanju na snagu Carinskog kodeksa - jednog od bazičnih dokumenata novog saveza. To  se desilo 5. jula u Astani, u okviru samita zemalja Evroazijske ekonomske zajednice (EvrAzES). Već sutradan su nova pravila stupila na snagu na teritoriji tri države.

 
Beloruski lider je pokušao da ulepša očekivanje učesnika samita uoči potpisivanja Carinskog kodeksa. Jedan dan pre otvaranja sednice u Astani  iz Minska nije bilo vesti o ratifikaciji sporazuma. Kako je poznato, Aleksandar Lukašenko je insistirao na vezi između učešća republike u Carinskom savezu i ukidanja carine za ruske naftne derivate, zaboravivši da Rusija ionako isporučuje bez carine naftu u Belorusiju u količini koja pokriva njene unutrašnje potrebe.

Samo nekoliko sati pre polaska u Kazahstan je Aleksandar Lukašenko saopštio da su svi dokumenti potpisani. Zato je Carinski savez proradio u trostrukom obimu. Kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev je nazvao taj događaj jednim od glavnih dostignuća delatnosti EvrAzES. Ruski lider Dmitrij Medvedev je nazvao Savez učinkovitim i interesantnim poslom. Sama činjenica integracije u jedinstveni carinski prostor tri nezavisne zemlje koje  su nekada bile delovi jedinstvene države svedoči o potrebi tešnje i produktivnije saradnje. Između ostalog, rezultate takvog puta potvrđuje i svetsko iskustvo. EU kao jedan od glabalnih političkih projekata iz druge polovine 20. veka počela je od tesnog ekonomskog partnerstva - stvaranja Evropske zajednice uglja i čelika.

Šta su dobili učesnici Carinskog saveza? Jedna od glavnih promena su znatno olakšana pravila za biznis. Na jedinstvenoj carinskoj  teritoriji zemalja-učesnica će se vršiti slobodan promet proizvedene u njima robe. Za građane deluju nove norme  prenošenja  robe za ličnu upotrebu.  Sada se bez carine i poreza uvozi roba u iznosu do 1500 evra težinom do 50 kilograma.

Dakle,  korist za zemlje-učesnice je očigledna. Što se tiče Minska, on nije mogao a da ne potpiše sporazum. Međutim, moguća su iznenađenja i u budućnosti od strane beloruskog rukovodstva, - smatra zamenik direktora Instituta zemalja ZND Vladimir Žarihin.

Minsk nije slučajno na kraju krajeva potpisao te sporazume: drugu varijantu Belorusija nije imala.  Najneprijatnija situacija bi bila za Lukašenka - da je bio ostvaren Carinski savez Rusija-Kazahstan, te bi njegova granica  bila granica Rusije i Belorusije. To bi bilo tragično za belorusku ekonomiju. Druga je stvar što će biti potrebno deliti carinu u skladu sa postignutim sporazumom.  Stvar je u tome što u novi Carinski savez glavni tok uvoza stiže sa zapada preko Belorusije, a sa istoka preko Kazahstana. Međutim, 87 odsto tog uvoza stiže u Rusiju, te će  raditi beloruske i kazahstanske  carinarnice. Pri tome 87 odsto prihoda pripada Rusiji. Tu mogu da budu  od strane Lukašenka pokušaji da  revidira kvote u svoju korist. Međutim, čini mi se da je učinjen važan korak. On je neobrativ, moguća je samo još veća integracija naših ekonomija.

Neki analitičari su uvereni  da će stvaranje Carinskog saveza  omogućiti obnavljanje pređašnjih jakih proizvodnih veza, koje su postojale u vreme Sovjetskog Saveza. S druge strane, oni se boje da bi to vodilo nekoj izolaciji od sveta koja je bila odlika sovjetskog modela ekonomije. Međutim, većini eksperata je jasno da ni Moskva, ni Minsk, ni Astana ne nameravaju da zatvore svoja tržišta od stranih proizvoda i investicija. Već sada carinsko udruženje Rusije, Belorusije i Kazahstana  zainteresovano prate ostali učesnici EvrAzES. To je samo prvi korak u stvaranju Jedinstvenog ekonomskog prostora koji bi mogao na kraju krajeva da ujedini sve zemlje ZND.