NATO strahuje da će Crno more postati „rusko jezero“

Dva meseca uoči samita NATO-a u Varšavi mnoge članice Severnoatlantske alijanse strahuju da će Rusija povećati vojno prisustvo u Crnom moru, piše Fajnenšel tajms.

„Govorio sam mu (generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu): ’Gotovo da vas nema u Crnom moru. Ono je praktično postalo rusko jezero. Ako ne budemo nešto učinili sada, istorija nam neće oprostiti‘“, prenosi list reči turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je u Istanbulu govorio pred načelnicima Generalštaba balkanskih zemalja.

Vojni komitet Alijanse pokušavao je da rukovodstvu NATO-a prenese zabrinutost takozvane strategije ograničavanja i zabrane pristupa i manevra (A2/AD). Prema njihovom mišljenju, Rusija stvara oblasti vojne moći izvan svojih granica, a na taj način Moskva može da oduzme Alijansi mogućnost manevrisanja na svojim granicama.

Alijansa smatra da je kamen-temeljac ove strategije pozicioniranje brodova u Crnom moru i razmeštanje krstarećih raketa „Kalibar“ na plovilima, navodi list.

„Crno more je veoma osetljivo. Rusija se vraća u igru koju je vodila i u vreme Hladnog rata i pre njega. Suština igre jeste da se prema Crnom moru odnosi prema nečemu poput ruskog jezera“, smatra direktor Međunarodnog analitičkog centra „Rusi“ Džonatan Ejal.

Ranije je o neophodnosti učvršćivanja pozicije NATO-a u Crnom moru govorio predsednik Ukrajine Petro Porošenko. Kijev je odobrio ideju Rumunije o stvaranju posebne crnomorske flotile u okviru Alijanse.

Sada je boravak borbenih brodova necrnomorskih zemalja u Crnom moru vremenski ograničeno, u skladu s Konvencijom Montre iz 1936. godine. Za crnomorske države od tog vremena važe Turska, Rumunija, Bugarska, Sovjetski Savez (posle 1991. godine Rusija, Ukrajina i Gruzija). Vojni brodovi zemalja NATO-a redovno ulaze u akvatoriju radi vojnih vežbi.