Iranski nuklearni problem ima sistemski karakter

Iranski nuklearni problem ima sistemski karakter i on se tiče nesavršenstva savremenih međunarodnih pravila o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. Ovo je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio na savetovanju u MIP sa ruskim ambasadorima i predstavnicima Rusije u međunarodnim organizacijama. Temu razvija naš politički komentator Viktor Jenikejev.

Skreće pažnju to što je ruski predsednik poklonio čitav odeljak svoj izlaganja iranskom nuklearnom problemu. To svedoči o značaju koji Moskva pridaje njegovom rešavanju. Da istaknemo u vezi sa tim da je predsednik Medvedev priznao činjenicu približavanja Irana posedovanju potencijala koji u principu može da bude upotrebljen za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Važno je ipak shvatiti da samo po sebi posedovanje takvog potencijala nije zabranjeno Ugovorom o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. I u tome je, podvukao je ruski lider, jedan od problema. Znači, i prilaz pojedinih zemalja rešavanju tog problema treba da bude ne selektivan, već zajednički. To je citat iz izlaganja Dmitrija Medvedeva.

Iskusni slušalac ili čitalac, ubeđen sam, odmah će shvatiti o čemu je reč. Jer u datom trenutku u svetu postoji čitav niz država koje su de-fakto nuklearne. U njih spadaju Indija i Pakistan, Izrael, koji nikada nije potvrđivao, ali i ne odriče posedovanje nuklearnog naoružanja. Konačno, Severna Koreja, koja je izjavila da je proizvela nuklearno naoružanje. Tako vidimo da se rešavanje problema nerasprostiranja nikako ne upire u rešavanje iranskog nuklearnog problema. Mada, kako je pravedno primetio ruski predsednik, Iran se ne ponaša na najbolji način i ne demonstrira potreban stepen otvorenosti i spremnosti na saradnju sa MAGATE. To se tiče namera iranskog rukovodstva da nastavi proizvodnju visokoobogaćenog uranijuma i izgradnju deset novih fabrika u tom cilju.

U svakom slučaju, predsednik Medvedev se izjasnio za skorije obnavljanje pregovora Teherana sa šestorkom država u koju ulazi 5 stalnih članova SB UN i Nemačka. Tim povodom on je podvukao važnost energičnih i solidarnih, a ne jednostranih dejstva kako bi se presekao iranski nuklearni čvor. To je očigledno aludiranje na one jednostrane sankcije koje su uveli protiv Irana SAD i zemlje EU, kao dodatak onima koje su ranije bile usvojene u UN. Zato je sasvim očigledno da su kontraproduktivne i one pretnje primene vojne sile protiv Teherana, koje se periodično čuju preko okeana. One samo ljute iransko rukovodstvo i čine ga još tvrđim. A to, razme se, samo udaljava rešavanje iranskog problema.

Bio je to komentar Viktora Jenikejeva.