Srbija će do septembra dobiti kopiju dokumenta iz britanskog arhiva koji može sadržati i informaciju o mestu sreljanja Dragoljuba Mihailovića.
Kako je izjavio državni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen, na taj dokument je britansko ministarstvo spoljnih poslova stavilo duplu zaštitu.
U britanskim arhivima do sada pronađeno petnaestak dokumenata o komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Mihailović je osuđen na smrt i streljan 17. jula 1946, a do danas nije poznato mesto na kojem su zakopani njegovi posmrtni ostaci.
Kako je naveo Homen, koji je i član Državne komisije za utvrđivanje činjenica o streljanju Mihailovića, pronađen je i telegram britanske amabasade u Srbiji u kome se vlada u Londonu obaveštava o tome da je vlast u Jugoslaviji streljala Mihailovića.
„Pronađen je telegram u kojem britanska ambasada obaveštava o streljanju Draže Mihailovića i to jedini dokument koji potvrđuje da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem”, rekao je Homen i dodao da je utvrđeno da se to desilo 17. jula 1946. godine.
Taj dokument je pronašla tročlana delegacija Komisije, koja je u junu bila u Velikoj Britaniji, gde su joj na uvid stavljeni svi dokumenti osim tog dokumenata iz Britanskog kraljevskog arhiva koji čuva i dokumenta britanskih obaveštajnih službi.
Homen je rekao i da je Državna komisija za utvrđivanje činjenica o streljanju Mihailovića dobila podatke o tome kako je on uhapšen, kao i podatke o aktivnostima komunističke službe bezbednosti (OZN) u vezi sa tim.
„Otkriveno je nekoliko nepoznatih činjenica. Način na koji je uhapšen, podaci o jedinici, ljudima i kretanjima Ozne (Odeljenja za zaštitu naroda)”, rekao je Homen govoreći o Mihailoviću.
Homen je naveo i da je Komisija utvrdila da su domaće službe bezbednosti imale dva dosijea Dragoljuba Mihailovića, to jest da je jedan vodila vojska, a drugi policija.
„Dosijeima se gubi trag od 1992. godine. Očigledno da ih je režim Slobodana Miloševića sklonio”, rekao je Homen i dodao da se proverava šta je sa njima, to jest da li su uništeni ili su u privatnim rukama.
Govoreći o streljanjima koje je sprovela nova vlast nakon oslobođenja zemlje od nemačke okupacije, Homen je rekao da postoje spiskovi streljanih po okruzima u Srbiji.
„Spiskovi postoje i biće kompletno objavljeni”, rekao je Homen.
Prema njegovim rečima „tokom tri nedelje revolucionarne pravde” posle oslobođenja nova komunistička vlast je, pored simpatizera četničkog pokreta, streljala i pripadnike tadašnje društvene elite.
„Streljani su profesori, učitelji, sveštenici i imućnije gazde a ne samo simpatizeri četničkog pokreta u te tri nedelje nakon oslobođenja”, rekao je Homen govoreći o periodu posle 1944. kada se uspostavljala nova komunistička vlast.
