Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 31.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 30.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 31.05.



Kijevske snage pokušale proboj kod Avdejevke  - Vojni vrh u Donbasu saopštio je da je 13 vojnika kijevskih snaga poginulo, a još 25 bilo ranjeno prilikom pokušaja proboja pozicija armije Donjecke Republike kod mesta Avdejevka.

Portparol Ministarstva odbrane DNR Eduard Basurin precizirao je da među poginulima i ranjenima ima i pripadnika paravojne formacije ukrajinskih neonacista iz Desnog sektora.

Prema njegovim rečima, oni su pokušali proboj između Avdejevke i Jasinovate i 26. maja. Tada su imali šest poginulih.

MO LNR o situaciji na frontu

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 31.05.



Odluka o produženju embarga na proizvode iz EU do početka avgusta  - Predlog za produženje embarga na prehrambene proizvode iz EU do kraja 2017. godine je pripremljen, a Vlada Rusije mogla bi da ga usvoji do početka avgusta, izjavio je vicepremijer Rusije Arkadij Dvorkovič.

Prema njegovim rečima, spisak zemalja i proizvoda koji će biti obuhvaćeni ovom merom neće biti proširen.

Dvorkovič je podsetio da je embargo na evropske proizvode na snazi do početka avgusta.

„Ukoliko do tog trenutka ne bude nikakvih čudesnih izmena u geopolitici, biće usvojen dokument u sadašnjoj formi“, dodao je on.

Zapadne zemlje su protiv Rusije od jula 2014. godine uvele tri paketa sankcija — jedne se tiču pojedinih građana Rusije za koje EU smatra da su odgovorni za narušavanje teritorijalnog suvereniteta Ukrajine, druge su ekonomske sankcije, a treće su protiv Krima.

Kao odgovor, Rusija je blokirala uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su uvele sankcije.

Štajnmajer predložio postepeno ukidanje sankcija Rusiji  - Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer predložio je da se razmotri mogućnost postepenog ukidanja sankcija Rusiji u skladu sa napretkom u implementaciji Minskog sporazuma.

On je to rekao nastupajući na nemačko-ruskom forumu „Postdamske večeri“.

„Moj predlog je da se u skladu sa postizanjem rezultata pri implementaciji Minskog sporazuma razmotri mogućnost postepenog ukidanja sankcija“, rekao je on.

On je protekle sedmice, tokom posete Rigi, izjavio da u EU raste trend protivljenja produžetku antiruskih sankcija.

„Svesni smo da unutar EU raste protest protiv produžavanja antiruskih sankcija. Veoma će se teško o tom pitanju postići konsenzus“, rekao je tada nemački ministar.

Štajnmajer je takođe rekao da bi Berlin trebalo da uloži više napora kako bi se podstakao dijalog sa Moskvom, ali da pritom ne odstupa od sopstvenih vrednosti.

„Nijedan problem u svetu nije moguće rešiti bez učešća Rusije, uključujući Siriju, Libiju, Nagorno-Karabah. To, međutim, ne isključuje ostale komplikacije koje postoje kada je u pitanju dijalog sa Moskvom“, rekao je on.

Rosatom: Kijev krši ugovor o isporuci ruskog goriva za nuklearne elektrane  - Vlasti Ukrajine prekršile su ugovor sa ruskom kompanijom „Rosatom“ o isporuci nuklearnog goriva za ukrajinske nuklearne elektrane tako što je umesto ruskog goriva korišćeno američko, izjavio je zamenik direktora „Rosatoma“ Oleg Grigorijev.

On je ocenio da prema ugovoru Ukrajina ima mogućnost da koristi ograničenu količinu američkog goriva, međutim, Kijev namerava da ga koristi u ogromnim količinama.

„Mi ćemo da preduzmemo neophodne korake kako bismo zaštitili svoja prava“, rekao je Grigorijev.

Prethodno je predstavnik „Rosatoma“ rekao da je ruska kompanija primorana da obustavi isporuku nuklearnog goriva ukrajinskim nuklearnim elektranama dok god Kijev ne uplati avans.

Istovremeno, ruska strana ne namerava da obustavi proizvodnju nuklearnog goriva za potrebe Ukrajine.

Skupština NATO pozvala članice da budu spremne na rusku agresiju  - Parlamentarna skupština NATO-a pozvala je članice Alijanse da budu spremne da odgovore na „potencijalnu pretnju“ ruske agresije protiv njih.

Na kraju trodnevnog sastanka u Tirani, skupština NATO-a je objavila jednoglasno usvojenu deklaraciju, uoči ključnog samita u Varšavi u julu. U deklaraciji se izražava žaljenje zbog „ruske upotrebe sile protiv njenih suseda i pokušaja zastrašivanja saveznika NATO-a“, preneo je AFP.

Parlamentarna skupština je pozvala Alijansu da pojača saradnju sa Fronteksom zbog migrantske krize.

Predsednik Parlamentarne skupštine NATO-a američki advokat Majkl Tarner rekao je da „agresivnost Rusije ima cenu“ i pozvao evropske partnere da povećaju budžetske izdatke predviđene za odbranu, prenosi AP.

„Moskva je odlučila da joj je zaštita sopstvenih interesa bolja ukoliko radi protiv nas, umesto sa nama. Izazov iz Rusije je pravi i ozbiljan“, rekao je Tarner.

Zamenik generalnog sekretara NATO-a Aleksander Veršbou kazao je da bi NATO nastavio dijalog sa Rusijom „ali stvari ne mogu da se vrate na uobičajeno stanje sve dok Rusija ponovo ne pokaže poštovanje međunarodnog prava i normi međunarodnog ponašanja“.

On je naglasio da će se članice NATO-a tokom održavanja samita u julu u poljskoj prestonici Varšavi truditi da ojačaju odbrambene kapacitete Alijanse i pruže logističku podršku drugim članicama koje se graniče sa Rusijom.

Timošenko: Porošenko i Grojsman potpisali tajni dokument sa MMF-om  - Lider ukrajinske partije Batkveščina Julija Timošenko optužila je predsednika Petra Porošenka i premijera Vladimira Grojsmana da su iza leđa ukrajinskog naroda potpisali tajni dokument kojim se Kijev obavezao da ukine moratorijum na prodaju zemljišta, kao i da poveća cene struje i gasa.

Pored toga, rekla je ona, Ukrajina će morati da ukine povlašćeni radni staž za profesore i medicinske radnike, kao i da smanji broj zaposlenih u tim oblastima.

„U pitanju je tajni dokument. Vlada zajedno sa predsednikom države potpisali su taj dokument iza leđa skupštine i ukrajinskog naroda“, istakla je Timošenkova.

Kako navode ukrajinski mediji, ona je pozvala sve poslanike da se dogovore o narednim koracima prilikom sledećeg sastanka, kada je moguće postavljati pitanja Vladi.

Vicepremijer i ministar za ekonomski razvoj Ukrajine Stepan Kubiv je, međutim, rekao da Vlada još uvek nije potpisala memorandum, te da se radi o preliminarnim dogovorima, a konačni uslovi tog dokumenta se još uvek preciziraju.

Peskov o poseti Junkera: Ne bih da budem preterano optimističan  - Kremlj očekuje da u budućnosti izađe na put unapređenja bilateralnih odnosa sa EU. Predstojeća poseta šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu posmatra se kao izraz spremnosti za dijalog. Takav stav je dobrodošao, ali je potrebno vreme, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Ne bih da budem preterano optimističan i u svakom koraku tražim neke znake prekida. Svakako, spuštanje rampe za sankcionu retoriku, spuštanje rampe za odbacivanje dijaloga i saradnje u mnogim aspektima, naravno, ima svoje negativne posledice i trenutno oslobađanje od ovih posledica je nemoguće“, izjavio je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje da li Moskva smatra posetu šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu znakom otopljavanja u odnosima Rusije i EU. Čitajte više

Sankcije Rusiji tema poljsko-nemačkih razgovora  - Sankcije Rusiji biće jedna od tema razgovora tokom posete predsednika Poljske Andžeja Dude Nemačkoj 16. i 17. juna, saopštio je u nedelju savetnik predsednika za međunarodna pitanja Kšištof Ščerski.

„Naravno, pitanje sankcija Rusiji biće važan element tih intenzivnih diplomatskih konsultacija, poljsko-nemačkih razgovora. Mislim da ćemo posle njih biti bliže zajedničkom poljsko-nemačkom stavu o tom pitanju“, rekao je Ščerski. 

Savetnik poljskog predsednika prokomentarisao je, takođe, saopštenja ruske strane da će Rusija biti prinuđena da preduzme mere koje na minimum svode pretnju od sistema protivraketne odbrane koji se grade u Rumuniji i Poljskoj. 

„Rusija je pre nekog vremena izradila svoju strategiju bezbednosti, ocenivši NATO kao svog protivnika, iako NATO to nije učinio. Poljska je suverena zemlja u okviru Alijanse i preduzima rešenja koja treba da učvrste njenu bezbednost i da doprinesu bezbednosti celog saveza“, rekao je Ščerski.

Rasmusen savetuje kako produžiti sankcije Rusiji  - Ako Kijev bude uspešno sprovodio ekonomske reforme i radio na suzbijanju korupcije, uspeće da ubedi zemlje Zapada da produže sankcije RusijI, izjavio je bivši generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen, koji je nedavno imenovan za savetnika ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, piše nemački list Dojče vele.

List napominje da Rasmusen „namerava da se raspravlja sa Zapadom da Ukrajina već sprovodi duboke ekonomske i političke reforme“.

Sa druge strane, bivši generalni sekretar NATO-a planira da ukrajinskom rukovodstvu dostavlja političke prioritete Zapada u pogledu Ukrajine“, navodi Dojče vele.

Bivši generalni sekretar NATO-a takođe je izjavio da smatra da su sankcije jedini način da se izvrši pritisak na Rusiju u kontekstu sukoba na jugoistoku Ukrajine.

Posle referenduma na Krimu u proleće 2014. godine, na osnovu kojeg je poluostrvo ušlo u sastav Rusije, zemlje Zapada postepeno su uvele ekonomske sankcije protiv Ruske Federacije. U početku su uvedena personalna ograničenja, a zatim su uvedena i ograničenja u pogledu čitavih oblasti ruske ekonomije. Kao odgovor na akcije Zapada Moskva je uvela recipročne mere, zabranivši uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su uvele sankcije Rusiji.

Ukidanje sankcija vezuje se sa ispunjavanjem Minskog sporazuma, iako je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije više puta izjavljivalo da Rusija nije strana unutrašnjeg ukrajinskog sukoba, da ne snabdeva pripadnike vojske samoproglašene DNR materijalnim i finansijskim resursima, kao i da ne šalje svoje vojnike u zonu ratnih dejstava u Donbasu.
Ukrajina - iz minuta u minut -
 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima