10 godina orbitalnog doma kosmonauta

Pre 10 godina Međunarodna kosmička stanica je popunjena modulom „Zvezda“. Tako se na MKS-u pojavilo mesto za život i rad ekipa kosmonauta.

Međunarodna kosmička stanica je najveći objekat stvoren čovekom u kosmičkom prostranstvu i primer prave efikasne međunarodne saradnje: u projektu učestvuje 16 zemalja. Danas stanica predstavlja kompleks laboratorija na površini veličine fudbalskog terena. Na visini od skoro 400 kilometara iznad zemlje ljudi žive i rade, a mogućnosti za život su se pojavili 26. jula 2000 godine, govori glavni redaktor časopisa „Novosti kosmonautike“ Igor Marinin:

To je treći modul Međunarodne kosmičke stanice. Prvi modul je napravio SSSR po narudžbini SAD. On se zvao „Zora“. Posle toga su Amerikanci dovezli na MKS manji modul „Junajt“. Zatim je na orbitu došla „Zvezda“. Tek kada se ona spojila sa stanicom, tamo su se pojavili uslovi za život. Uskoro je poletela prva ekspedicija koja se i zadržala poduže vreme. Komandant posade je bio američki astronaut Vilijam Šepert i inženjeri Sergej Krikaljov i Jurij Gidzenko. Oni su poleteli na stanicu na kosmičkom brodu „Sojuz“ ruske proizvodnje.

Prostorije za život u modulu „Zvezda“ su opremljene svim potrebnim sredstvima. Postoje lične kabine za odmor, medicinski aparati, sprave za treniranje, kuhinja, trpezarijski sto, sredstva za ličnu higijenu.

Za poslednjih 10 godina sa stanicom je spojeno još nekoliko modula. Na MKS-u je bilo 189 ljudi – Amerikanci, Rusi, Kanađani, Italijani, Francuzi, Japanci, Južnoafrikanci, Belgijanci, Španci, Holanđani, Brazilci, Nemci, Šveđani, Malezijci i Korejanci. Uprava letovima na MKS ostvaruje se iz dva centra: ruskog u gradu Koroljovu u okolini Moskve i američkog Hjustona u Teksasu. U svakom od centara se stalno nalaze saradnici iz druge zemlje.

Ove godine Rusija je predložila partnerima u istraživanju kosmosa da se na osnovi MKS- a  stvori aparat za vanorbitalne letove. On se može napraviti neposredno na MKS-u, koja će tako postati i orbitalni kosmodrom. Taj bi se aparat poslao u let na Mesec ili prema nekim asteroidima, a kada ispuni svoj zadatak, vratio bi se na MKS.

Nedavno su šefovi kosmičkih agencija zemalja učesnica programa MKS-a – Rusije, Kanade, Evrope, Japana i SAD – na savetovanju u Tokiju došli do zaključka da ne postoje tehničke smetnje da se produži rok rada MKS- a do 2020. godine, tako da će zvezda koja najviše sija na noćnom nebu nastaviti da sija još najmanje deset godina.