Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 01.10.

Žitelji Palmire o oslobođenju grada

Erdogan: Planiramo da odnose s Rusijom vratimo na prethodni, i viši nivo -  Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da namerava da podigne odnose sa Rusijom na novi nivo.

„Planiramo da naše odnose s Rusijom vratimo na prethodni, pa čak i na viši nivo“, rekao je Erdogan na ceremoniji otvaranja jesenjeg zasedanja parlamenta u Ankari. Ranije je objavljeno da je oko 60.000 Rusa posetilo Tursku posle obnavljanja čarter letova između dve zemlje. 

Turski predsednik je, takođe, izjavio da je neophodno da bude usvojen novi Ustav Turske.  „Treba u najkraćem roku da donesemo novi Ustav. Neophodno je, pre svega, usvojiti velike izmene u osnovnom zakonu“, rekao je Erdogan. On je ranije izjavio da postoji spremnost da se uvede smrtna kazna u Turskoj, uz saglasnost Parlamenta.

Cilj vojne operacije Oružanih snaga Turske „Štit Eufrata“ na severu Sirije jeste stvaranje zone bezbednosti, izjavio je Erdogan. „Operacija ’Štit Eufrata‘ je legalna operacija. Za nas je poslednja kap u prepunoj čaši bilo kada je DAEŠ uputio u Gazijantep 14-godišnjeg mladića da se raznese, nakon čega je poginulo 56 naših građana. Operacija je počela od Džarablusa. Mi očekujemo da ćemo, kako budemo dalje napredovali, osloboditi teritoriju od 5.000 kvadratnih kilometara, koja će postati zona bezbednosti. Na taj način biće rešen problem izbeglica na našim južnim granicama“, rekao je Erdogan.

Prema njegovim rečima, odsustvo podrške za projekat stvaranja zone bezbednosti unutar međunarodne koalicije i svetske zajednice prinudilo je Tursku da se samostalno lati njegove realizacije. „Mi smo godinama predlagali stvaranje zone bezbednosti na severu Sirije. Nismo čuli da se iko tome protivi, ali nismo videli ni realnu podršku. Teroristički koridor, kao i akcije Radničke partije Kurdistana i DAEŠ-a primorali su nas da sami ostvarimo tu operaciju. Pokazali smo da možemo da radimo to sopstvenim snagama“, dodao je turski predsednik.  Turska armija je 24. avgusta počela operaciju „Štit Eufrata“ protiv DAEŠ-a i uz učešće sirijske opozicije preuzela kontrolu nad pograničnim gradom Džarablusom na severu Sirije. Predstavnici sirijskih Kurda ocenili su da dejstva turske armije predstavljaju agresiju i da su usmerena prevashodno protiv Kurda.

Erdogan je kritikovao američku politiku u Siriji, nazvavši je dvoličnom.

„Vidimo kako SAD sprovode dvoličnu politiku u Siriji. Deo američkog rukovodstva deluje sa teroristima, a drugi vodi politiku koja uzima u obzir našu zabrinutost (u vezi sa saradnjom sa snagama samoodbrane sirijskih Kurda). Verujem da će SAD ubrzo dovesti naše odnose na odgovarajući nivo“, rekao je Erdogan.  On je, takođe, kritikovao Kongres SAD zbog usvajanja zakona koji omogućava porodicama žrtava terorističkih napada 11. septembra 2001. godine da pokreću sudske procese protiv Saudijske Arabije.  „To je loša odluka, ona nije u skladu sa principom lične odgovornosti za zločine. Očekujemo da će ta pogrešna odluka biti što pre povučena“, rekao je turski predsednik.

Džonson: Rusija može da postane „otpadnik“ -  Odnosi prema Rusiji u svetu se „zaoštravaju zbog njenih akcija u Siriji“, a na kraju ona može da postane „otpadnik“, izjavio je šef diplomatije Velike Britanije Boris Džonson.

„Ako budu nastavili u tom duhu, potpuno će izgubiti sve simpatije i divljenje u svetu“, izjavio je Boris Džonson. Ministar je dodao da Velika Britanija i SAD razmatraju „niz mogućnosti“ kako bi izvršile pritisak na Rusiju da promeni svoj stav o Siriji.

Ranije je šef britanske diplomatije Boris Džonson izjavio da Velika Britanija planira da razmatra pitanje dodatnih sankcija protiv Rusije zbog situacije u Siriji. Slična izjava se čula i iz SAD.

Direktna agresija SAD na Damask dovela bi do „tektonskog poremećaja“ -  Ako SAD pokrenu vojnu kampanju da bi se zbacla sirijska vlada, to bi dodatno slomilo zemlju i imalo bi ogromne negativne dugoročne posledice za ceo region, upozorio je portparol Ministarstva spoljnih poslova RF Marija Zaharova.

"Ako SAD pokrenu direktnu agresiju protiv Damaska i sirijske vojske, to bi izazvalo užasan tektonski poremećaj, ne samo u zemlji, već u čitavom regionu", rekla je Marija Zaharova.

"Bez vlade u Damasku, stvoriće se vakuum snaga u Siriji, a takozvana umerena opozicija, koja u stvarnosti to nije, nego teroristi svih boja, će ispuniti taj vakuum, a tada neće biti dogovora sa njima ", istakla je Zaharova.

"I kasnije će se desiti ono što se desilo u Iraku. Znamo da je Iračka vojska za vreme Sadama Huseina postala osnova "Islamske države".

Sve protiv čega se bori koalicija na čelu sa SAD i Rusija potiče od toga ", rekla je Zaharova.

Američke isporuke oružja opoziciji u Siriji kontraproduktivne -  Isporuke kvalitetnog novog naoružanja, uključujući protivvazdušna sredstava, koje su SAD i njihovi saveznici dostavile sirijskoj opoziciji jeste kontraproduktivno, rekao je zamenik šefa diplomatije Rusije Mihail Bogdanov u intervjuu za RT.

„Mislim da će to biti apsolutno kontraproduktivno. To je veoma opasno. Danas će obarati sirijske ili naše avione, a sutra će američke“, izjavio je Mihail Bogdanov. On smatra da jedan broj odreda umerene sirijske opozicije ne želi pregovore.

„Ako se govori o demokratiji, o ljudskim pravima, pravima žena, ako se govori o svetskom režimu — izgleda, njima to ne odgovara, oni žele drugi režim. U tome se i zaključuje i njihovo odbijanje pregovora“, izjavio je zamenik šefa ruskog spoljnopolitičkog resora. Po njegovim rečima, vojno rešavanje konflikta će dovesti do uništenja Sirije.

Toner: SAD kao se nalaze na ivici prekida diplomatskih odnosa sa Rusijom o Siriji -  SAD kao i pre se nalazi na ivici prekida diplomatski odnosa sa Rusijom o Siriji, izjavio je zvanični predstavnik američkog Stejt departmenta Mark Toner.

Mark Toner je naglasio da SAD i Rusija sada nisu prekidale diplomatske kontakte oko Sirije. Moskva, po mišljenju predstavnika Stejt departmenta, ne preduzima one akcije koje Vašington od nje očekuje. „Mi za sada nismo zatvorili ta vrata u potpunosti. Nismo prekinuli u potpunosti naše diplomatske veze sa Rusijom o Siriji. Mi smo na ivici, jer za sada nismo videli da oni preduzimaju akcije koje mi želimo da preduzmu. Do toga još nismo došli. Pregovori se nastavljaju“, rekao je Toner.

Ranije je saopšteno da su ministri inostranih poslova Rusije i SAD Sergej Lavrov i Džon Keri razgovarali telefonom  o Siriji. Razgovor je inicirao Vašington.

„Oni su danas razgovarali… Nalazimo se isto gde i pre“, prokomentarisao je Toner rezultat razgovora Lavrova i Kerija. Sa druge strane, Ministarstvo inostranih poslova Rusije je saopštilo da je tokom razgovora ministara dveju zemalja Lavrov pozvao Kerija da razdvoji umerenu sirijsku opoziciju od terorista. Po mišljenju ruske strane neaktivnost američke strane po ovom pitanju omogućava Nusra frontu da se skriva iza oružanih formacija koje sarađuju sa SAD, iako u stvari mnogi od njih nisu podržali rusko-američki sporazum o prekidu vatre. Lavrov je naglasio da je Rusija kao i pre otvorena za dijalog.

Ban Ki Mun formirao komisiju o istrazi granatiranja humanitarnog konvoja u Siriji -  Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je formirao komisiju o istrazi granatiranja humanitarnog konvoja u sirijskoj provinciji Alep, saopštila je služba za odnose sa javnošću svetske organizacije.

Humanitarni konvoj UN je granatiran 20. septembra na severozapadu Alepa. Konvoj je imao 31 kamion i vozio je pomoć za 78.000 ljudi. Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 18 kamiona je bilo uništeno, poginulo je najmanje 20 civila.

Lavrov: Besramni pokušaj Zapada da se za nastavak sukoba koji je pokrenuo Zapad okrivi Rusija -  Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov je tokom telefonskog razgovora sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem izjavio da saopštenja o terorističkim napadima izazivaju sumnje u američko podstrekivanje i izlaze iz diplomatske etike, saopštio je zamenik ministra Sergej Rjabkov.

„Lavrov je izrazio krajnje ogorčenje zbog izjava koje su dolazile iz usta zvaničnog predstavnika Stejt departmenta u vezi sa telefonskim razgovorom šefova spoljnopolitičkih resora Rusije i SAD, koji je održan juče“, rekao je Rjabkov.

Po njegovim rečima, Lavrov je naglasio da „besramni pokušaji da se za nastavak sirijskog konflikta, koji je pokrenuo Zapad, okrivi Rusija, izjave o „terorističkim napadima na ruske gradove“ u slučaju nastavka operacije protiv ekstremista u Siriji, ne samo da izlaze van diplomatske etike, već izazivaju sumnju u podstrekačku ulogu Vašingtona.

Lavrov: Ne isključujemo mogućnost da su SAD nameravale da iskoriste teroriste za svrgavanje Asad -  Moskva ne isključuje mogućnost da su Sjedinjene Američke Države nameravale da iskoriste teroriste kao deo takozvanog „plana B“ u borbi protiv predsednika Bašara el Asada, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Rusija shvata da SAD od početka nisu želele da podele teroriste Nusra fronta od umerene opozicije, rekao je Lavrov u intervjuu za Bi-Bi-Si. Ruski ministar je, međutim, istakao da će održati još jednu rundu pregovora sa svojim američkim kolegom Džonom Kerijem u petak. Oni će, između ostalog, raspravljati o razdvajanju umerene sirijske opozicije od terorista Nusra fronta. Ruski šef diplomatije smatra da je sporazum Moskve i Vašingtona o Siriji i dalje na snazi.

„Ne“, rekao je Lavrov odgovarajući na pitanja novinara da li je primena sporazuma Rusija—SAD o Siriji obustavljena.

„On nije prekinut, i kada smo se sastali u Njujorku, izjavili smo da smo spremni da sprovodimo odredbe dokumenta koji smo dogovorili, pod uslovom da ne bude kašnjenja u razdvajanju umerene opozicije od terorista“, konstatovao je ruski ministar. On je dodao da Rusija u Siriji ne koristi oružje zabranjeno međunarodnim pravom. „Mi ne koristimo nikakvu municiju koju zabranjuje UN. Možete biti sigurni u to“, rekao je Lavrov. Pre nego što se Moskva optuži za vazdušne napade na civilna naselja u Siriji, trebalo bi da se daju „ubedljivi dokazi“, smatra Lavrov.

Odlazak predsednika Sirije Bašara Asada nikada nije bio uslov sporazuma o Siriji, rekao je Lavrov. „Počevši od prvog dokumenta o Siriji, Ženevskog komunikea iz juna 2012, mi smo učinili sve da se uverimo da vlada sarađuje. Oni su potpisali taj dokument nekoliko dana nakon njegovog donošenja… Tek nakon više od godinu dana sirijska opozicija nevoljno je izjavila da je spremna da podrži taj dokument ako Asad ode, što nije bio jedan od uslova“, istakao je Lavrov. Što se tiče borbi protiv terorista u Siriji, sporazum Rusije i SAD o primirju u Siriji ne podrazumeva prekid borbe sa Nusra frontom, rekao je ruski ministar. „Prekid neprijateljstava nikada nije predviđao prekid borbe protiv DAEŠ-a i Nusra fronta“, istakao je Lavrov.

UN: Nedostatak sporazuma SAD i Rusije o Siriji negativno će uticati humanitarnu situaciju -  Nedostatak sporazuma Sjedinjenih Američkih Država i Rusije o Siriji negativno će uticati na isporuku humanitarne pomoći. Dve strane moraju da se dogovore u Savetu bezbednosti UN, rekao je u intervjuu za „Rojters“ zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Stiven O′Brajan.

„Svaki neuspeh u tom pogledu stvoriće nam prepreke“, rekao je O′Brajan komentarišući izjavu američkog državnog sekretara da se SAD pripremaju da prekinu komunikaciju sa Rusijom o Siriji. On je izrazio nadu da će dve strane uspeti da dođu do sporazuma i obnove primirje. O′Brajan je istakao da je za isporuku humanitarne pomoći sirijskom Alepu potrebna humanitarna pauza od najmanje 48 sati. On je takođe naglasio da UN razmatraju mogućnost za nezavisnu istragu o napadu na humanitarni konvoj u Alepu, a za to je potreban pristup mestu napada. On je dodao da UN čekaju odgovor od sirijskih vlasti u vezi sa dozvolom za uvoz humanitarne pomoći u oktobru za 960 hiljada ljudi.

Peskov: Putin nikada nije davao procene o trajanju operacije u Siriji -  Predsednik Rusije Vladimir Putin nikada nije govorio o procenama o dužini trajanja operacije u Siriji, izjavio je Peskov. On je istakao da, započinjući operacije ruske avijacije u Siriji, ruski predsednik nije davao određene rokove. „Vrhovni komandat Rusije predsednik Putin nikada nije govorio o nekim procenama o rokovima trajanja“, istakao je Peskov.

On je dodao da je osnovni cilj operacije bio da pomogne sirijskoj vojsci u borbi protiv terorista, koji su u vreme početka operacije kontrolisali najveći deo Sirijske Arapske Republike. Istovremeno su u Kremlju ocenili učinak ove operacije. „Naravno, to treba da procene vojni stručnjaci i vojni analitičari. Ali jedno može da se konstatuje: s obzirom na to da DAEŠ, Al Kaida i Nusra front nisu u Damasku, ovo je verovatno glavni i pozitivan rezultat podrške koju naša avijacija pruža legitimnim oružanim snagama Sirije“, rekao je Peskov.

Rešetnjikov: SAD i njihovi arapski saveznici žele da podele Siriju na četiri dela -  Sjedinjene Američke Države i njihovi arapski saveznici žele da podele Siriju na četiri dela, izjavio je direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja general-pukovnik Unutrašnje obaveštajne službe u penziji Leonid Rešetnikov.

„SAD i Saudijska Arabija kažu — hajde da je podelimo na četiri dela: kurdski, šiitski, sunitski i, ukoliko je moguće, autonomni deo za ostale. To jest, ako se ranije govorilo da je ostalo još samo malo i da će Damask pasti, sada oni žele da Siriju podele“.

„Ali želim da naglasim da to ne žele ni Damask ni Moskva ni drugi važni igrači koji su mnogo učinili da bi očistili teritoriju Sirije od terorista DAEŠ-a“, istakao je Rešetnikov. Građanski rat u Siriji počeo je u martu 2011. Prema podacima UN, u njemu je poginulo više od 220.000 ljudi. Rusija od 30. septembra prošle godine na zahtev predsednika Sirije Bašara el Asada vrši vazdušne napade na položaje terorista u Siriji. Damask je uz pomoć Rusije uspeo da preokrene situaciju i krene u ofanzivu u ključnim pravcima. Čitajte više

Zaharova: Rusiji i Siriji je cilj borba protiv međunarodnog terorizma -  Rusija i Sirija imaju samo jedan cilj — borbu protiv međunarodnog terorizma, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„U Siriji Rusija radi sa jednim određenim ciljem, koji je definisan i jasan. To je međunarodni terorizam i sve njegove manifestacije“, rekla je Zaharova. Ona je istakla da je koalicija predvođena SAD optužila Rusiju da se Moskva samo pokriva tim ciljem.

„Oni kažu, vi se pokrivate tim ciljem, možda zaista sarađujete sa DAEŠ-om i Nusra frontom, ali među Nusrom ima i umerene opozicije i vi, Rusija, svojim napadima ubijate ljude koji nisu teroristi“, rekla je Zaharova i dodala da zemlje koalicije treba Rusiji da daju mape sa obeleženim položajima umerene opozicije. Građanski rat u Siriji počeo je u martu 2011. Prema podacima UN u njemu je poginulo više od 220.000 ljudi.

Fijon: Zapadne države same sebi stvorile neprijatelja u vidu Rusije -  Bivši premijer Francuske Fransoa Fijon smatra da su zapadne države same sebi stvorile neprijatelja u vidu Rusije, međutim pravi neprijatelj je DAEŠ.

„Loše i neefikasno vodimo rat, jer odbijamo potrebne saveze. U potpunosti smo stali na stranu sunita, odbijajući savez sa Rusijom i Iranom protiv mudžahedina, a to su zemlje sa kojima treba da sarađujemo u borbi protiv našeg neprijatelja broj jedan DAEŠ-a“, rekao je Fijon. „Mi od Rusije pravimo protivnika, gurajući ga u greške, umesto da joj pomognemo da se pokrene prema našim ciljevima i vrednostima; preferiramo konfrontaciju partnerstvu i više se bavimo moralisanjem nego geopolitikom“, dodao je on.

Fijon je još jednom podsetio da u sirijskom sukobu neprijatelj nije ni Asad ni Rusija. „Godinama govorim: neprijatelj je islamski totalitarizam. DAEŠ želi da nam nametne određeni model društva, da uništi ličnost“, istakao je bivši premijer. Upravo teroristička organizacija DAEŠ predstavlja glavnu pretnju za civilizovani svet u ovoj istorijskoj fazi i neophodno je da se protiv nje borimo zajedno, naglasio je Fijon.

Godina dana ruske protiv-terorističke operacije u Siriji -  Upravo pre godinu dana Moskva je pokrenula operaciju u Siriji na zahtev Damaska. Ubijajući hiljade terorista, Rusija je pretrpela vojne gubitke, ali je postala jedan od pokretača pokušaja za nacionalno pomirenje.

30. septembra, 2015. godine ruski avioni pokrenuli su svoje prve udare na mete terorista u Siriji, na pozicije kod gradova Homs i Hama.



Do tada je koalicija pod vođstvom SAD već bila aktivna u Siriji više od godinu dana. Ipak, Rusija je postala jedina država koja je dobila zvaničan zahtev od sirijskog predsednika Bašara Asada da sprovede vazdušne udare u zemlji. Ruski avioni deluju iz vazduhoplovne baze Hmeimim koja se nalazi u oblasti Latakija u Siriji.

Oslobođenje Palmire

Tokom svoje misije, Ruske vazdušne snage pomogle su sirijsku vojsku u oslobađanju jednog od ključnih gradova u zemlji i gradom svetske baštine pod zaštitom UNESK-a - Palmire. Drevni grad je bio pod kontrolom terorista od maja 2015. godine, pre nego što je ponovo oslobođen od strane sirijske vojske uz podršku ruskih vazdušnih snaga u martu ove godine.

Teroristi su uništili brojne istorijske znamenitosti tokom okupacije, ostavljajući puteve, kuće i spomenike za sobom minirane. Ruski i sirijski demineri uklonili su hiljade mina zaostalih od strane terorista nakon njihovog povlačenja. Nakon oslobođenja uništenog grada, svetski poznati ruski dirigent Valerij Georgiev održao je koncert u Palmiri kako bi podržao obnovu i odao počast žrtvama rata.

Obaranje ruskog aviona SU-24

Ruska vojna operacija u Siriji bila je poremećena tragičnim događajem prošle godine nakon što su turski borbeni avioni oborili ruski bombarder Su-24 u blizini sirijsko-turske granice. Jedan pilot je poginuo, dok je drugi spašen. Ankara je saopštila da je ruski avion ušao u vazdušni prostor Turske, a Moskva je saopštila da je avion napadnut preko sirijske granice. Tokom operacije spasavanja ruske snage su izgubile helikopter, koji je napadnut sa zemlje od strane militanata.



Reagujući na obaranje aviona predsednik Putin nazvao je incident "nožem u leđa", sa uvođenjem sankcija Turskoj. Rusija je suspendovala i direktne avio veze sa Turskom. U junu se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izvinio za napad u pisanoj izjavi, što je dovelo do normalizacije bilateralnih odnosa.



Ruske snage su u Siriji izgubile još tri helikoptera. Jedan od helikoptera je oboren u provinciji Idlib u julu nakon dostavljanja humanitarne pomoći civilima u Alepu.

Smanjenje vojnog prisustva

15. marta predsednik Putin je naredio povlačenje većine ruskih aviona i osoblja iz Sirije, najavljujući da je najveći deo operacije u Siriji gotov.

"Verujem da su ciljevi koje je Ministarstvo odbrane odredilo uglavnom postignuti. Stoga, počevši od sutra naređujem povlačenje glavnog dela naše vojske iz Sirijske Arapske Republike, "rekao je Putin.



Tada su zvaničnici izjavili da su ruski avioni izveli više od 7.000 letova uništavajući brojne baze i skloništa, ostavljajući za sobom skoro 13.000 mrtvih terorista. Preostale jedinice ruskog vazduhoplovstva su nastavile da pomažu sirijske trupe u borbi protiv terorista širom zemlje.

Humanitarna pomoć

Tokom sirijske misije Rusija je uspostavila Centar za pomirenje u zemlji. Zadatak centra je da pomaže i da prati prestanak neprijateljstava, kao i da implementira međunarodne mirovne predloge na terenu.

Dana 28. jula ove godine Centar za pomirenje i sirijska vlada uveli su tri "sigurnosna koridora" za civile koji žele da napuste Alepo. Plan je uključivao i četvrti prolaz za militante koji su želeli da se predaju. Koridori su uglavnom korišćeni za isporuku humanitarne pomoći, uključujući medicinska sredstva, hranu i vodu stanovništvu.



Prema rečima predstavnika, Moskva je isporučila desetine tona pomoći Alepu iz Hmeimim baze. Nakon uvođenja koridora, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izrazio je nezadovoljstvo prema militanatima koji granatiraju sela i napadaju položaje sirijskih trupa u blizini koridora, kao i unutar Alepa. UN su procenile da su za oko 250.000 stanovnika grada preko potrebna osnovna životna sredstva.

Mirovni proces

Dok se bori protiv terorista iz vazduha, Rusija je zajedno sa SAD ključni igrač u pregovorima za političko rešenje sirijskog sukoba. Posle maratonskih pregovora u Ženevi u februaru, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov američki kolega Džon Keri sklopili su sporazum o prestanku neprijateljstava u Siriji.

Sporazum, koji je stupio na snagu 27. februara, uključuje obustavu borbenih dejstava pobunjenika i sirijske vojske. Terorističke grupe, kao što je "Džabat al Nusra" i ostale, isključene su iz sporazuma. Po uspostavljanju Centra za pomirenje u vazduhoplovnoj bazi Hmeimim, Moskva je predala kontakt podatke Vašingtonu.

Međutim, u narednim nedeljama, rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da je primećeno sistematsko kršenje sporazuma od strane "opozicije". Ministarstvo je takođe pozvalo Vašington da se drži obećanja i da razgraniči pobunjenike i teroriste kao i teritorije na kojima se nalaze. SAD su sa svoje saopštile da Damask pokušava da ugrozi prestanak neprijateljstava, dodajući da Moskva nije iskoristila svoj uticaj na predsednika Asada.

Pogoršanje nasilja širom Sirije primoralo je SAD i Rusiju da ponovo pregovaraju o obustavi neprijateljstava. Nova runda pregovora rezultirala je novim sporazumom o prekidu neprijateljstava 9. septembra u Ženevi. Sporazum su potpisali Lavrov i Keri. Sporazum je deo većeg mirovnog plana, koji takođe uključuje isporuku humanitarne pomoći, posebno u Alepo. Dogovor, kojim su opet isključene terorističke grupe stupio je na snagu 12. septembra, ali je u međuvremenu poremećen brojnim kršenjima. Samo tri dana kasnije portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov, je saopštio da pobunjenici koje podržavaju SAD intenzivno granatiraju stambena područja u Alepu.

Moskva takođe zahteva od Vašingtona da ikoristi svoj uticaj da ubedi pobunjenike da se jasno odvoje od terorista u Siriji kako bi se izbeglo da se vazdušni udari vrše po njima. Džon Keri je zauzvrat rekao da predsednik Asad nije bio voljan da se pridržava mirovnog sporazuma.

Govoreći za RT savetnik predsednika Asada Boutaina Šaban je rekao da se Rusija zaista bori protiv terorizma, a da unutrašnja neslaganja u SAD ometaju napore u prekidu neprijateljstava.

Novi spor između Moskve i Vašingtona je došao u sredu kada je portparol Stejt departmenta Džon Kirbi upozorio Rusiju da će "sve više ruskih života biti izgubljeno i da će vojnici dolaziti kući u vrećama" i "da bi ruski interesi mogli biti napadnuti i u gradovima Rusije".

Kao odgovor, portparol ruskog ministarstva Igor Konašenkov je rekao da je Moskva "u potpunosti spremna da nastavi dijalog sa SAD, kao i da nastavi sa zajedničkim akcijama u borbi protiv terorista u Siriji", ali "da su američke pretnje njenoj vojci i građanima neprihvatljive".

Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut -

    OVDE možete pogledati hronologiju događaja ruskih vazdušnih udara u Siriji po danima