Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 13.10.

Peskov: Koja je svrha moguće britanske vojne intervencije u Siriji, zbog čega?   - Neophodno je da se razjasne motivi i razlozi za moguću vojnu intervenciju Londona za rešavanje situacije u Siriji, pre toga je rano da davanje komentara. Akcije bilo koje države u borbi protiv terorizma su za svaku pohvalu, međutim, teško da mogu da se odobre ukoliko su usmerene protiv zvanične vlasti, izjavio je Peskov.

„Koja je svrha moguće britanske vojne intervencije u Siriji, zbog čega? Verovatno ćemo morati da sačekati da se svi ovi momenti razjasne. Napori svih država u borbi protiv terorizma su za svaku pohvalu, ali ako su to napori u borbi protiv legitimne vlasti u zemlji, teško da je to vredno hvale“, rekao je Peskov novinarima komentarišući reči ministra spoljnih poslova Britanije Borisa Džonsona koji je izjavio da je neophodno razmotriti mogućnost vojne operacije u Siriji. „Zbog toga, ukoliko nemate preciznu informacije o motivima, planovima i namerama, veoma je teško dati neku procenu“, dodao je Peskov.

Džonson: Velika Britanija treba da razmotri vojnu opciju u Siriji   - Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson izjavio je da Velika Britanija treba ponovo da razmotri vojnu opciju u Siriji, uoči sastanka ministara spoljnih poslova u Londonu ove nedelje.

"Sada bi trebalo da ponovo sagledamo vojnu opciju", rekao je Džonson pred Komitetom za spoljne poslove u parlamentu.

"Ali moramo biti realni o tome kako to funkcioniše, i šta je izvodljivo."

On je rekao da će buduća uloga Zapada u Siriji biti razmatrana na sastancima na visokom nivou ovog vikenda.



Džonson je dodao da su pregovori sa Rusijom o sirijskoj krizi "skrenuli s puta", te da Zapad sada treba da razmotri angažovanje "kinetičke akcije."

On takođe predviđa budućnost Sirije bez predsednika Bašara Asada.

Tokom rasprave, Džonson je bio najjači zagovarač da Britanija i njeni saveznici treba da razmotre vojnu intervenciju.

"U nedelju sazivam sastanak kolega šefova spoljnih poslova, da razgovaramo o tome kako ćemo nastaviti, ne samo u Siriji, nego i u Iraku takođe. Očigledno je da je dobro da se ove stvari ponovo dešavaju, a većina oseća da je proces pregovora sa Rusima u osnovi skrenuo s puta ", rekao je on.

"U nedelju ćemo da govorimo o svim opcijama koje imamo na raspolaganju", dodao je on.

"Većina ljudi, sada menja svoje mišljenje o intervenciji. Oni misle da ne možemo dopustiti da se ovo nastavi zauvek. Da li to znači da možemo dobiti više partnera za akciju sada, ne mogu da proričem. Svakako ljudi žele da vide novi set opcija. "

On je dodao da su takve vojne opcije i dalje daleko i da će one zavisiti od SAD.

Džonson je podsetio o podacima objavljenim u četvrtak koji po njegovim rečima pokazuju da 46 odsto britanske javnosti podržava vojnu intervenciju u Siriji, a da 53 odsto smatra da Velika Britanija ima odgovornost da "zaštiti" Sirijce.

Oko 37 odsto ispitanika nije podržalo vojnu akciju.

Džonson je izrazio žaljenje što je britanski parlament glasao protiv vojne intervencije u Siriji 2013. godine, opisujući ga kao "veliki korak unazad."

"Ostavili smo prostor koji je sada okupiran od strane Rusa. Naši opcije sada su na humanitarnom frontu. "

Dok je poslanicima govorio da i dalje moraju biti "veoma, veoma oprezni" sa Rusijom, on je rekao da je pogrešno porediti sadašnju situaciju sa novim "hladnim ratom" i objasnio da London ne želi "beskrajni sukob" sa Moskvom.

Džonson je čak priznao da je bio rusofil i opisao kako je posetio zemlju kada je imao 16 godina.

Rusija i Velika Britanija moraju da rade više zajedno, posebno u borbi protiv terorizma, rekao je Džonson.

Lavrov i Ero razgovarali o situaciji u Siriji i Ukrajini   - Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa svojim francuskim kolegom Žan-Markom Eroom o situaciji u Siriji i Ukrajini, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva.

„Danas je na inicijativu francuske strane održan telefonski razgovor ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i ministra spoljnih poslova i međunarodnog razvoja Francuske Žan-Marka Eroa. Francuski ministar je uverio da je Pariz posvećen saradnji sa Moskvom, razvoju bilateralnih odnosa i ključnim pitanjima na međunarodnom planu“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Osim toga, dva ministra su razmatrala situaciju u Siriji i zadatke realizacije minskog „paketa mera“ za rešavanje ukrajinske krize, saopštilo je Ministarstvo.

Šulc:  EU treba da bude spremna za uvođenje novih sankcija Rusiji   -  Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je da EU treba da bude spremna za uvođenje novih sankcija Rusiji, ali poziva i da „vrata dijaloga“ sa Moskvom budu otvorena.

„Razumem da politička strategija treba da se zasniva na pripremi oštrih mera, međutim, Rusija postoji i igra ključnu ulogu. Stoga, s jedne strane moramo da polažemo oštrinu, ali i da, sa druge strane, damo signal da vrata dijaloga držimo širom otvorena sa konkretnim predlozima kako da se izbegnu nove sankcije“, prenose RIA Novosti njegove reči. Ranije danas je švedska ministarka inostranih poslova pozvala EU da razmotri uvođenje novih sankcija Rusiji zbog njene politike u Siriji.

Putin: SAD žele da iskoriste teroriste za postizanje političkih ciljeva   -  Za aktuelnu situaciju u Siriji i regionu u celini odgovornost snose pre svega Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici, a njihove optužbe na račun Rusije su politička retorika koja ne uzima u obzir stvarno stanje stvari, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

Cilj Moskve jeste da se ne dozvoli da se u Siriji ponovi scenario Libije i Iraka, odakle pre „arapskog proleća“ nije bilo opasnosti od terorizma, rekao je Putin u intervjuu francuskom televizijskom kanalu TF1.  „Rekao bih da je to politička retorika, koja nema mnogo smisla i ne uzima u obzir realno stanje stvari“, odgovorio je Putin na molbu da prokomentariše žestoku retoriku na račun Rusije povodom bombardovanja Alepa, koja uključuje i izjave američkog državnog sekretara i predsednika i šefa diplomatije Francuske.



„Setimo se šta su predstavljali Libija i Irak dok ove države ili državne strukture nisu uništile snage naših zapadnih partnera. To, naravno, nisu bili primeri demokratije u skladu s našim današnjim shvatanjem. Verovatno, moguće je i potrebno bilo uticati na promenu strukture društva, strukture države, strukture vlasti, same prirode vlasti. U svakom slučaju, međutim, tamo uopšte nije bilo znakova terorizma“, istakao je Putin.

„S ovih teritorija nije stizala pretnja ni za Pariz, ni za Azurnu obalu Francuske, ni za Belgiju, ni za Rusiju, ni za Sjedinjene Američke Države. Sada je to izvor terorističke pretnje. Naš cilj je da ne dozvolimo isto to na teritoriji Sirije“, objasnio je Putin.

Moskvu strašno rastužuju pokušaji Vašingtona da zabranjenu organizaciju Nusra front izvedu iz okvira terorističkih organizacija: SAD upadaju u jednu te istu zamku, pokušavajući da iskoriste potencijal radikala u političke svrhe, ali ne shvatajući da kasnije neće moći da ih zaustave, rekao je Putin.  Prema njegovim rečima, dogovor o prekidu vatre u Siriji prekinuli su Amerikanci koji su svoj vazdušni napad nazvali greškom, dok je jedan američki vojnik rekao da su to pripremali nekoliko dana.  Ruski lider je naveo da je Nusra front, koji kontroliše situaciju u Alepu, uvek smatran krilom Al Kaide i uključen je u spisak terorističkih organizacija Ujedinjenih nacija.Čitajte više

Lavrov: Dejstva SAD u vezi s Nusra frontom izazivaju sumnje   -  Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je istakao da ne želi da sumnjiči Sjedinjene Američke Države da podržavaju terorizam, ali da njihova dejstva prema terorističkoj organizaciji Nusra front izazivaju sumnje.

Ruski ministar je takođe podsetio na incident, kada je 17. septembra koalicija predvođena SAD izvela vazdušni napad na položaje sirijske armije u gradu Dejr el Zor. Prema navodima sirijske vlade, tada su poginula 83 čoveka, a više od 100 je ranjeno.

„Oni (SAD i njihovi saveznici u koaliciji) govore da je to bila greška. Ja sam, međutim, čitao saopštenje zvaničnika Pentagona, pukovnika Tomsona, koji je rekao da je ova greška, odnosno pogrešni napadi, pripremana čitava dva dana i da se zasnivala na veoma verodostojnim obaveštajnim podacima… Odmah posle ovih pogrešnih napada DAEŠ je prešao u ofanzivu na Dejr el Zor“, naveo je Lavrov u intervjuu američkom televizijskom kanalu Si-En-EN.  Ministar je naglasio da je ključni problem u Siriji i dalje nesposobnost SAD i učesnika u njihovoj koaliciji da razdvoje umerene opozicionare od terorista Nusra fronta.

Prema rečima Lavrova, američka strana je još u februaru obećala da će to učiniti u roku od dve sedmice. „Ali oni to ipak nisu učinili. I sada imamo utisak da Amerikanci i drugi žele da sačuvaju Nusru, da je sačuvaju za slučaj da odluče da ostvare ’plan B‘ (o nasilnom rešavanju sukoba u Siriji)“, rekao je Lavrov. Rusija je, prema njegovim rečima, ubeđena da je potrebno dati šansu planu specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Siriju Stafana de Misture o izvođenju boraca Nusra fronta iz sirijskog grada Alepa.

​„Sada radimo na tome s ljudima na kopnu i nadam se da ćemo ubrzo čuti nove vesti“, rekao je ruski ministar. Rusija je u subotu u Savetu bezbednosti UN blokirala rezoluciju o uvođenju primirja u Alepu i stvaranju zone zabrane letova, koju je predložila Francuska. Savet bezbednosti nije prihvatio ni ruski nacrt rezolucije koji je bio usmeren na podršku predlogu De Misture o izvođenju boraca Nusra fronta iz Alepa i rusko-američkom dogovoru o Siriji od 9. septembra. Čitajte više

Putin razgovarao s Merkelovom i Olandom   -  Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je tokom telefonskog razgovora s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoa Olandom da se nada da će sastanak o Siriji, zakazan za subotu u Lozani, doneti rezultate u postizanju istinskog rešenja krize u toj zemlji, saopštio je Kremlj.

U saopštenju se navodi da se troje lidera složilo da je važno usaglasiti napore u borbi protiv terorističke pretnje. U telefonskom razgovoru bilo je reči i o rešavanju ukrajinske krize, naveo je Kremlj i dodao da su se Putin, Merkelova i Oland dogovorili da se pokrenu konsultacije o rešavanju situacije u Ukrajini u raznim formatima.

Ruski lider je naglasio da Minski sporazum, postignut 12. februara prošle godine, nema alternativu, jer je on osnova za rešavanje ukrajinske krize.  Merkelova i Oland naglasili su u razgovoru s ruskim liderom da je neophodno pod hitno uspostaviti primirje u Siriji, saopštio je predstavnik nemačkog kabineta ministara Štefen Zejbert.  Prema njegovim rečima, za sada nema odluke o samitu u „normandijskom formatu“.

Putin: Napad konvoj Alepu izvela jedna od terorističkih organizacija   -  Napad na humanitarni konvoj u Alepu je izvela jedna od terorističkih organizacija i Rusija to zna, rekao je Putin. „Mi znamo da i SAD to znaju, ali biraju da zauzimaju drugačiji stav, da optužuju Rusiju za taj zločin. To nikako neće pomoći trenutnoj situaciji“, istakao je on.

Putin je naveo da ucene prema Rusiji neće nikada proći.

Kurtumluš: SAD i Rusija došle do otvorenog suprotstavljanja  -  Vicepremijer Turske Numan Kurtulmuš izjavio je da su SAD i Rusija došle do otvorenog suprotstavljanja što govori o tome da je na pragu regionalni ili čak svetski rat.

Govoreći o Siriji, on je ocenio da bilo kojem ratu koji se vodi rukama trećih lica u jednom trenutku dođe kraj, a trenutno se u Siriji upravo to i dešava, svi limiti su iscrpljeni, dok su SAD i Rusija došle do otvorenog suprotstavljanja.

„To ujedno znači da se nalazimo na pragu regionalnog ili svetskog rata“, istakao je Kurtulmuš. Vicepremijer Turske je dodao da Sirija pripada Sirijcima, a Turska ne namerava da uči tamošnju vlast kako se vodi država. Međutim, to ne bi trebalo da rade ni sirijski predsednik Bašar el Asad, ni Rusija, ni Iran, kao ni SAD. Govoreći o politici SAD na Bliskom istoku, Kurtulmuš je ocenio da sve što radi Vašington ne deluje kao deo dugoročnog plana, već kao ponašanje očajnika.

Šta stoji u sporazumu o razmeštanju ruske avijacije u Siriji  -  Savet Federacije Rusije ratifikovao je Sporazum o razmeštanju ruske avijacije na teritoriji Sirije, koji je potpisan u Damasku 26. avgusta prošle godine.

Konašenkov Džonsonu: Objavite snimke da ih i javnost vidi  -  Ministarstvo odbrane Rusije odbacilo je optužbe šefa britanske diplomatije Borisa Džonsona o učešću Moskve u bombardovanju humanitarnog konvoja u sirijskom Alepu i zatražilo od njega da predstavi dokaze o svojim tvrdnjama, izjavio je portparol Ministarstva Igor Konašenkov.

Obraćajući se u Parlamentu Velike Britanije, Džonson je rekao da satelitske fotografije koje su dostupne javnosti ukazuju na to da je napad izveden iz vazduha i po mraku, a u skladu sa saopštenjima same Rusije, kako je rekao, armija predsednika Sirije Bašara el Asada nema mogućnost da napada po mraku, te da svi dokazi ukazuju na Rusiju. Prema rečima Konašenkova, histerija rusofobije pojedinih članova britanskog establišmenta već duže vreme ne predstavlja nikakvo iznenađenje, a izjave Džonsona nisu ništa drugačije.

„Počevši od 20. septembra, svedoci smo trećeg talasa optužbi o navodnom učešću Rusije u gađanju humanitarnog konvoja u Alepu. I svaki put slušamo o navodnim svedočenjima kojekakvih svedoka-volontera, za koje se potom ispostavlja da su borci Nusra fronta. Sada je na scenu stupio Boris Džonson, koji je sa zakašnjenjem prepoznao krivicu Rusije nakon što je pregledao neke tamo satelitske snimke, koji su dostupni javnosti. Gospodine ministre, zašto javnosti ne biste predstavili te javne snimke da ih pogledamo svi?“, zapitao se Konašenkov. Ruski general je podsetio da je za sada jedino Rusija predstavila snimke na kojima se vidi da se u sastavu samog konvoja nalazio i jedan kamion sa minobacačem. „Nikakvi ruski avioni u blizini Alepa se u tom trenutku nisu nalazili i to je činjenica. Svi ti dokazi neće vredeti ni dinara ukoliko ih još neko ne bude video“, zaključio je Konašenkov.
Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut -

    OVDE možete pogledati hronologiju događaja ruskih vazdušnih udara u Siriji po danima