Dim od požara u Podmoskovlju i dalje obavija Moskvu

Glavni grad Rusije je već u toku nekoliko nedelja  obavijen dimom od požara u šumama i tresetištima oko Moskve. Smog je i kod zidina drevnog Kremlja. Poveterac, koji se oseća u velegradu sa 10 miliona stanovnika, praktično ne menja situaciju. Miris čađi se oseća čak i u metrou gde se mogu sresti ljudi u maskama od gaze.

Starosedeoci tvrde da se tako nešto nije dešavalo od početka 1970-ih godina prošlog veka, kada je dim od tresetišta, koja su gorela blizu Moskve, obavio grad. U Moskovskoj oblasti ima  ukupno 60 hiljada hektara iscpljenih tresetišta, 12 od njih danas gori. Inače se teritorija Rusije za 8 odsto sastoji od tresetnih močvara. To su jedinstveni ekosistemi sa svojom bogatom florom i faunom. Upravo iz močvara izviru mnoge reke, - ističe koordinator projekata za očuvanje tresetnih močvara ruskog programa za očuvanje vodeno-močvarnih teritorija Tatjana Minajeva.
 

Gore uglavnom teritorije, koje je veštačni odvodnio čovek. Najopasnija  su iscrpljena tresetišta, odnosno močvare koje su bila prevedene u kategoriju nalazišta treseta, koje su  razrađivali radi dobijanja treseta - popularnog rudnog bogatstva.
 

Sam treset se sastoji od ostataka biljki, akumuliranih u toku 10 hiljada godina. U prirodnom stanju je tresetna močvara slična sunđeru natopljenom vodom. Vodeni Kodeks Rusije ih svrstava u vodene objekte. Pri razradi treseta je vodu potrebno otkloniti, radi toga su bili prokopani kanali. Stvara se apsolutno suhi treset - zapaljivi materijal. Ako on ostane na svom mestu, dovoljna je šibica da bi izazvala požar, - ističe ekspert Tatjana Minajeva.
 

Tresetni požari se razlikuju od šumskih time što  vatra gori pod zemljom. Takav požar može da gori godinama. Zato ne vredi sipati vodu odozgo.
 

Poslednjih godina se proizvodnja treseta znatno smanjila, na mnogim mestima su radovi bili obustavljeni, i to dubina razrada je iznosila 1 do 2 metra, a treset sa još jedno 5 do 6 metara  nije bio izvađen. Mnoge takve teritorije koje se ne koriste za privredne svrhe, nemaju gazdu. Doduše, u Podmoskovlju svaka parcela ima svog gazdu. Međutim, za savlađivanje tresetnih požara potrebni su ozbiljni programi i novac. Tu ima dve varijante:  navodnjavanje ili potpuno korišćenje treseta, - ističe Tatjana Minajeva.

Potrebno je  prostranstveno istraživanje iz kosmosa, koristeći postojeće metodologije. Recimo, mi u nacionalnom parku Meščora realizovalsu takav projekat. Uz pomoć Instituta kosmičkih istraživanja i Instituta šumarstva istražili smo čitavu  teritoriju parka - 90 hiljada hektara. Zatim smo izdvojili  najopasnije teritorije, na kojima se može izvršiti  navodnjavanje, ispunili hidrološka i hidrotehnička istraživanja. Zatim smo sproveli radove na navodnjavanju. Danas je već navodnjeno 2 hiljade hektara, koji više ne gore.
 

Ove godine je delovanje smoga pojačano neviđenom za Centralnu Rusiju žegom. Temperatura je viša od normalne skoro za 10 stepeni. Što se tiče problema dima od tresetišta, eksperti smatraju da ga treba rešavati temeljito, jer  kratkotrajne mere ne mogu da pomognu.