...65% žrtava Hirošime bila su deca do devet godina uzrasta...

„Ponosan sam što sam izvršio operaciju bez greške. Mirno spavam svake noći", - izjavio je u jednom intervjuu američki pilot Pol Tibets, koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu. Bomba je zbrisala sa lica zemlje japanski grad. Stotine hiljada ljudi je za nekoliko sekundi izgorelo, drugi su umrli kasnije od rana i posledica radijacije. Posle nekoliko dana isto se dogodilo sa Nagasakijem. Na kraju Drugog svetskog rata SAD su pokazale u Japanu na šta je sposobno njihovo novo oružje.
 

Prejaka svetlost i strašna grmljavina eksplozije. Nešto kasnije - siluete izgorelih ljudi, koje su se preslikale na ruševine zgrada. Jauci od nepodnošljive boli izgorelih i ranjenih, ali začudo živih. To su sećanja stanovnika Hirošime i Nagasakija, koji su bili u mogućnosti da vide i čuju. Najstrašnije je to da su 65% žrtava atomskog bombardovanja bila deca do devet godina uzrasta.  
 

Smisao bačenih atomskih bombi na japanske gradove već 65 godina tema je diskusija, govori direktor Instituta opšte istorije RAN Aleksandar Čubarjan:
 

U američkoj politikologiji i istoriografiji prevladava stav da je korišćenje atomskog oružja ubrzalo kapitulaciju Japana. Možda je i tako. Ali stotine hiljada ljudi, koji su poginuli - to je prevelika cena. I verovatno da ciljevi nisu bili u toliko vojni, koliko politički. To je bio faktor snage, koji su Amerikanci hteli da demonstriraju  svetu sa ciljem rešavanja posleratnih problema.
 

Atomsko bombardovanje Japana osim pobede ove zemlje je imalo i drugi cilj - da utera strah u kosti SSSR-u i drugim državama, da se zahvaljujući atomskom monopolu postigne hegemonija SAD u svetu. U avgustu 1945. godine Moskva nije više bila saveznik, već ozbiljan konkurent u suprotstavljanju za vojno-politički uticaj u Istočnoj Aziji.
 

Uskoro je SSSR proglašen za neprijatelja SAD, a u borbi su sva sredstva dobra. Začuđujuće ali samo nekoliko meseci posle zajedničke pobede nad Japanom i u celini u Drugom Svetskom ratu, 14.decembra 1945. godine Ujedinjeni komitet vojnog planiranja SAD je došao do zaključka da je jedino oružje protiv SSSR atomsko bombardovanje. Predsedniku Trumanu su predložili da u slučaju konflikta baci 196 atomskih bombi na 20 gradova SSSR.
 

Trka dve države za atomskim naoružanjem koja je usledila, u koju su se uključile i druge zemlje postala je ozbiljna pretnja za život na Zemlji. Za poslednjih 65 godina svetski atomski arsenali su se popunili novim vrstama naoružanja, koje po jačini daleko premašuju prve atomske bombe, a pred čovečanstvom do sad stoji pitanje opstanka u uslovima atomskog rata.
 

Ove godine Ban Ki Mun je postao prvi Generalni sekretar OUN, koji će posetiti ceremoniju sećanja na žrtve atomskog bombardovanja Hirošime. Pre puta u Japan on je rekao: „Hajde da jasno pogledamo na stvari: jedina garancija bezbednosti i jedina zaštita od korišćenja atomskog oružja je njegovo uništenje".