Nova ruska tehnologija omogućava vađenje sirovina iz otpada

Ruski proizvođači dostigli su novi proboj u proizvodnji elemenata iz grupe retkih zemalja, koji se koriste u oblasti inovacija i imaju visoku vrednost na svetskom tržištu.

U julu 2016. otvorena je fabrika u Velikom Novgorodu, gde su nove patentirane tehnologije upotrebljene za proizvodnju retkih elemenata. Zamenik direktora fabrike za razvoj proizvodnje Andrej Kolosovski rekao je da nova tehnologija omogućava vađenje sirovina „gotovo ni iz čega“, odnosno iz otpada koji je ostao nakon proizvodnje veštačkih đubriva.

„Industrijski kompleks ’Ejkron‘ već je realizovao projekat koji ima za cilj sveobuhvatnu obradu ruda apatita i nefelina i dobijanje iz njih retkih zemalja. Cerijum, lantan, neodimijum i drugi metali dobijaju se od proizvoda preradom koncentrata apatita“, objasnio je Kolosovski. Retke zemlje se koriste u različitim oblastima, od visoke tehnologije do naprednih odbrambenih inovacija. Oni imaju visoku vrednost na međunarodnom tržištu i koštaju hiljade dolara po kilogramu. Država koja ima takve metale ili je u stanju da ih proizvede ima, stoga, veoma povoljan ekonomski položaj.

Gotovo 95 odsto proizvodnje retkih metala nalazi se u Kini, koja kontroliše svetsko tržište i diktira cene. Kina je 2010. godine smanjila izvoz i tržišne cene su skočile pet do deset puta. Godine 2012, pod pretnjom sankcijama STO, ona je delimično obnovila izvoz retkih zemalja, ali problem oskudice retkih zemalja postao je očigledan za mnoge države. Novi projekat pomoći će Rusiji da delimično reši ovaj problem. To će Rusiji omogućiti ne samo da pokrije svoje potrebe, već i da poveća svoj izvoz i konkuriše Kini. Iako proizvodnja retkih zemalja u Rusiji iznosi samo oko dva odsto svetske proizvodnje, Rusija je zvanično druga u svetu po rezervama tih elemenata.

Prema procenama stručnjaka, ubuduće bi Rusija mogla da postane glavni izvoznik retkih zemalja, zajedno sa naftom.

„Do 2020. godine će globalna potražnja retkih zemalja porasti 1,5 put i dostići 190 do 200 hiljada tona godišnje. Ključni potrošači retkih zemalja su zemlje sa visoko tehnološkim ekonomijama, među kojima je Kina (54 odsto), Japan i Južna Koreja (24 odsto), Evropa — uglavnom Nemačka i Francuska (13 odsto) i SAD (8 odsto)“, rekao je Kolosovski.

Francuski stručnjak i predsednik Politehničke škole u Parizu Žak Bio rekao je za Sputnjik da se situacija na globalnom tržištu retkih zemalja postepeno poboljšava zbog napretka Rusije u ovoj oblasti.

„Imam utisak da je situacija na tržištu retkih zemalja sada malo opuštenija u poređenju sa periodom od pre pet godina kada je postojao monopol Kine i posledično kriza. Pretpostavljam da je rast Rusije na tržištu doprineo olakšanju. Siguran sam da su uslovi za proizvodnju u Rusiji odlični“, istakao je Bio.