Haško tužilaštvo traži doživotnu kaznu za Karadžića

Tužilaštvo Haškog tribunala je u žalbi na prvostepenu presudu bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću zatražilo da izrečena kazna od 40 godina zatvora bude zamenjena doživotnim zatvorom.

Tužioci su od žalbenog veća zatražili i da Karadžića proglasi krivim za navodni genocid nad muslimanima i Hrvatima u sedam opština bivše BiH, delo za koje je prvostepenom presudom bio oslobođen krivice.

Radovan Karadžić (arhivska fotografija)

Tribunal je dr Radovana Karadžića 24. marta prošle godine proglasio krivim za navodni genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, od 1992. do '95. godine.

Raspravno veće je oslobodilo Karadžića krivice po tački optužnice po kojoj je progon muslimanskog i hrvatskog stanovništva u šest opština dosegao razmere genocida.

U žalbi, čiju je redigovanu verziju sud u Hagu objavio danas, Tužilaštvo ocenjuje da su nalazi iz prvostepene presude "u većini detaljni, sveobuhvatni i čvrsti", ali da zbog "manjkavog pristupa" sudija u nekim njenim delovima "presuda ne odražava celokupnu Karadžićevu krivičnu odgovornost i u nedovoljnoj meri ga kažnjava za njegove zločine".

U tri od četiri osnove za žalbu, tužioci tvrde da su sudije, pogrešnim tumačenjem činjenica i prava, došle do nepravilnog zaključka da Karadžić u šest opština nije imao genocidnu nameru da uništi Muslimane i Hrvate kao etničke grupe.

Po žalbi, taj zaključak nije u skladu s dokazima na osnovu kojih je samo raspravno veće utvrdilo da su srpske snage, pod Karadžićevom vrhovnom komandom, brojnim zločinima – ubistvima, okrutnim tretmanom, nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima, seksualnim nasiljem – nesrbsko stanovništvo prognale, odnosno "trajno uklanjale sa teritorija na koje su Srbi polagali pravo".

Po prvostepenoj presudi, ti zločini su počinjeni u okriru udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je Karadžić bio protagonista, s ciljem da se na velikim delovima teritorije BiH stvori srbska država.

U četvrtoj žalbenoj osnovi, tužioci tvrde da kazna od 40 godina zatvora "ne odražava na pravi način nalaze samog raspravnog veća ni njegovu analizu težine Karadžićevih zločina".

Po Tužilaštvu, nalazi sudija o Karadžićevoj ključnoj ulozi u zločinima u Sarajevu i Srebrenici i sveobuhvatnom udruženom zločinačkom poduhvatu, svaki za sebe, zahtevaju kaznu doživotnog zatvora.

"Uzeti u obzir zajedno, predstavljaju najteži skup zločina koji je ikada pripisan jednoj osobi pred Tribunalom i zahtevaju najvišu raspoloživu kaznu – doživotni zatvor", tvrde tužioci.

Ocenjujući da bi samo izuzetne olakšavajuće okolnosti mogle opravdati manju kaznu, Tužilaštvo je naglasilo da "takvih olakšavajućih okolnosti u ovom predmetu nema".

"Nerazumnost izrečene kazne pogoršana je time što je raspravno veće propustilo da objasni zašto je izabralo kaznu od 40 godina zatvora i time poslalo poruku da Karadžićevi zločini ne zaslužuju stigmu Tribunalove najviše kazne", piše u žalbi Tužilaštva.

Karadžić je u svojoj žalbi ocenio da je prvostepena presuda, koju mu je izrekao Tribunal, "nepravična" i da je čitav proces bio "manjkav".

Bivši predsednik Republike Srpske negirao je u žalbi da je dokazana njegova odgovornost za zločine za koje je nepravosnažno osuđen.

U nastavku postupka, optužba i odbrana imaju rok do 15. marta da, pisanim podnescima, odgovore na žalbu suprotne strane. Žalbeno veće će potom zakazati usmenu raspravu o žalbama na prvostepenu presudu.

Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 30. jula 2008. godine. Vlasti Srbije su uhapsile Karadžića, kako su saopštile 21. jula te godine u Beogradu. Karadžićevi advokati su, međutim, tvrdili da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.