EU diktira Beogradu uslove uvoza ruskog gasa?

Evropska unija namerava da nametne Beogradu preispitivanje uslova dugoročnog ugovora sa ruskom kompanijom „Gazprom“ o isporuci ruskog gasa Srbiji. To saopštava portal „Gazeta.Ru“ pozivajući se na Reuters.

Sam zahtev, kako se ističe, potekao je od rukovodstva Energetske zajednice – strukture odgovorne za razvoj energetske politike Evropske unije u zemljama koje pretenduju na članstvo u EU. Pomenuta struktura insistira na tome da se iz rusko-srbskog sporazuma o isporuci gasa izbace pojedine tačke koje navodno nisu u skladu sa zakonima Evropske unije.

Šef sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač objasnio je u vezi sa tim da se Srbiji mora omogućiti pravo da drugim zemljama prodaje gas koji kupi od Gasproma. Srbija se od 1. marta 2012. godine tretira kao kandidat za ulazak u EU. Međutim, Beograd može imati problema sa članstvom u Evropskoj energetskoj zajednici ako ne precizira uslove ugovora kako se od njega zahteva.

Treba reći da je ugovor sa Gaspromom potpisan još u martu 2013. godine. Tim ugovorom se Srbiji garantuje isporuka 1,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje u narednih deset godina, i to sa popustom od 13%, s tim što količina gasa može biti uvećana do 5 milijardi kubnih metara godišnje.

SP: To znači da je Evropska unija mogla mnogo ranije staviti svoje primedbe, ali je to učinjeno tek sada. Zašto? Da nije taj korak još jedan u nizu prikrivenih pokušaja vršenja pritiska na rusku kompaniju?

Igor Juškov: Ne bih rekao da se sve to može dovesti u vezu sa transportom gasa, na primer sa pokušajem sprečavanja realizacije projekta „Turski tok“. Najverovatnije se radi o pritisku na Srbiju sa ciljem da ona u potpunosti integriše evropske zakone u svoje zakonodavstvo, tj. da potpuno pređe na standarde Evropske unije.

Ali to je, naravno, u izvesnoj meri i pritisak na Gasprom. Blaži pritisak, što bi se reklo. Najpre je, kao što se sećamo, Evropska komisija stavila ruskoj kompaniji prilično oštre primedbe u okviru antimonopolske politike, pa je čak zapretila ogromnim novčanim kaznama za kršenje pravila konkurencije. Ispostavlja se, međutim, da je Gasprom ispunio sve uslove antimonopolske službe EU, tako da sve primedbe otpadaju.

Podsećam da Evropljanima između ostalog nije odgovarala zabrana reeksporta gasa, koja je propisana u Gaspromovim ugovorima. Drugim rečima, sporazumi podrazumevaju otprilike sledeće: „Gas koji vam mi prodajemo je samo za vaše potrebe, vi nemate prava da ga prodajete drugome“. Sada je ta odredba uklonjena iz ugovora sa zemljama Evropske unije.

Međutim, u srbskom ugovoru Gasprom nije ništa menjao, jer Srbija nije članica EU. Uostalom, to je standardni uslov, koji je i ranije uvek važio.

Mislim da će se sve rešiti bez problema. Gasprom će jednostavno iz ugovora sa Srbijom ukloniti zabranu reeksporta gasa.

Drugo je pitanje što u tom slučaju Gasprom može insistirati na tome da cena gasa za Srbiju bude ista kao i za sve ostale zemlje u Evropi.

SP: Znači li to da u tom slučaju može biti anuliran popust koji po ugovoru važi za Beograd?

Igor Juškov: Naravno. Ako Gasprom ukloni tačku o zabrani reeksporta, onda Srbija može da kupuje daleko više tog gasa, da ga zatim prodaje drugima i tako ostvaruje dobit.

Srbi su stavljeni pred težak izbor. Sa jedne strane, već im se stavljaju primedbe, i šalje im se poruka da neće ući u EU dok ne usklade svoje zakone sa evropskim, a sa druge ispada da je cena ulaska u EU prilično visoka.

Problem je i u tome što u Srbiji ne postoji jedinstveni stav o ulasku u EU. Jedni kažu da treba ući u EU, drugi da ne treba, tj. da treba sačuvati nezavisnost i više težiti ka Rusiji.

Mislim da Beograd neće žuriti sa prelaskom na evropske zakone, i da se neće odreći popusta na ruski gas. Moguće je da će Srbija jednostavno odugovlačiti proces ulaska u EU, tj. zvanično i deklarativno će nastaviti da se pridržava tog političkog kursa, ali neće ispunjavati uslove koje joj postavljaju Evropljani.

Svetlana Gomzikova,
Ruska reč