Nabuko gubi poslednje šanse

Akcionari Nabuka sopstvenim rukama zabili su ekser u poklopac svog projekta. Doneta je odluka da se gasovod ne gradi do Irana. Ipak eksperti su uvereni da bez iranskog gasa, cevovod prosto neće imati čime da se napuni. Kada se u biznis umeša politika, ništa dobro ne može da se očekuje.

U teži da izoluje Iran, Zapad je rešio da odustane od njegovog gasa, koji je ranije planirao da iskoristi u Nabuku. Učesnici projekta su izjavili da imaju dovoljno resursa iz Turkmenije, Iraka i Azarbejdžana. Međutim sa njima ni jedan konkretni dogovor još nije potpisan. I postoje velike sumnje vredi li Nabuku da ozbiljno računa na gas iz tih izvora, kaže predsednik Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije Genadij Šmalj. Za popunjavanje Nabuka Azarbejdžan nema realnog gasa. On mora da isporučuje gas u Tursku, u Gruziju, uz to da ostavi za sopstvenu potrošnju. Turkmenija, kao što znate, izgradila je gasovod u Kinu i planira da uveća obime isporuka.

Tačnije, ako se govori ozbiljno, resursne baze za gasovod Nabuko danas nema. Bez iranskog gasa oni jednostavno ne mogu. Uzimajući u obzir odnose sa Iranom ovaj projekat ima vrlo malo šansi za ralizaciju. Projekat Nabuko prvobitno je bio diktiran strogo političkim razlozima. Zamišljen za isporuke gasa u Evropu iz Kaspijskog regiona i sa Bliskog Istoka, zaobilazeći Rusiju, cevovod je trebalo da liši atraktivnosti ruski projekat Južni tok. U praksi je sve ispalo drugačije. Sve više država se uključuje u Južni tok, čija igradnja će započeti na jesen. Ovde je sve jasno i transparentno: postoji gas, postoje potrošači, postoje investitori. A sa Nabukom nije sve prosto. Na poslednjem savetovanju akcionara, kada je bilo odlučeno da se odustane od Irana, među mogućim isporučiocima navedena je Turska. I to bez obzira na to što sopstveni turski gas ne pokriva ni mali deo unutrašnje potrošnje. Turska kupuje gas sa strane, između ostalog u Iranu. Gde će ona naći resurse da ga šalje za izvoz, nije jasno. Na pamet pada isti taj Iran, koji je na proleće ove godine odlučio da gradi svoj sopstveni gasovod od obale Persijskog zaliva do turske granice. Da li će se Ankara odlučiti da preprodaje iranski gas, predstavljajući ga kao sopstveni? Između ostalog, eksperti smatraju da pitanje treba postaviti drugačije: ima li smisla u sličnim lukavostima, kada će potrebe Evrope za plavim gorivom mirno pokriti Južni tok?