Viktor But odbija optužbe

Ruski preduzimač Viktor But, koga je Apelacioni sud Tajlanda odlučio da deportuje SAD-u, odbio je optužbe za nezakonitu trgovinu oružjem. Njegov je stav iznet u izjavi za štampu koji je pročitala supruga tog biznismena u petak.
 

 But je nazvao odluku Apelacionog suda odlukom bez presedana za Tajland, koja ne odgovara mnogim normama mesnog zakonodavstva. U njegovom predmetu postoje očite protivrečnosti. Državljanin Rusije je uhapšen u proleće 2008. godine na upit američkih vlasti  u vezi sa optužbom za podršku terorizma.  Mesec dana kasnije javno tužilaštvo Tajlanda  je donelo odluku  da ne pokrene krivični predmet zbog odsutnosti osnova. Posle godinu dana je Krivični sud odbio da deportuje Buta u SAD. Međutim, protekle nedelje je Apelacioni sud našao  da je moguće zadovoljiti američku molbu o ekstradiciji.
 

Šta stoji iza svih tih  nesporazuma? Postoje dokazi američkog pritiska. Pre objavljivanja verdikta Apelacionog suda grupa američkih kongresmena u otvorenom pismu pozvala je tajlandske vlasti da ne oslobađaju Buta, podvukavši da bi to u protivnom slučaju vodilo složenijim odnosima između Tajlanda i SAD. Sa svoje strane, ministarstvo pravde SAD uputilo je još jedan upit za ekstradiciju građanina Rusije. Posle takvih demarša razvoj događaja teško da bi bio drugačiji. I to, američka strana nije pružila dokaze krivice Viktora Buta. To nije slučajnost, - smatra zamenik direktora Instituta SAD i Kanade Pavel Zolotarjov.
 

U tim akcijama SAD se ogleda navika da deluju u čitavom svetu kao da su oni jedini policajac koji određuje ko je upravu, ko nije. Ne uzimaju se u obzir ni granice država, ni to da li te države imaju svoju pravdu, ni postojanje međunarodnog prava. Kada se osvrnemo na prošlost, imamo više primera kada su one pokušavale da preduzimaju odgovarajuće akcije na osnovi svojih zaključaka, ne brinući se o dokazima i kršeći norme  i međunarodnog, i nacionalnog prava.
 

Predmet Viktora Buta može da se smatra nastavkom takvog prilaza. Sam biznismen izjavljuje da  su sve optužbe protiv njega isfabrikovali američki specijalni resori. On podseća da iza okeana nameravaju da pokrenu sudski postupak za tobože oglašenu nameru da proda raketno-zenitne komplekse kolumbijskim ustanicima iz grupacije Revolucionarne oružane snage Kolumbije. Za svoje opravdanje But kaže da nije imao takvu nameru, ni kada nije bio ni u SAD-u, ni u Kolumbiji, nije se sreo s kolumbijskim ustanicima. But poriče trgovinu oružjem koju mu inkriminišu američke vlasti.  Zaista 1990-ih godina proteklog veka - početkom današnjeg on je imao legalni biznis u sferi međunarodnog prevoza. U tom periodu, kako tvrdi Duglas Fara, ekspert vašingtonskog Centra međunarodnih procena i strategije, SAD su bile najveći klijent Buta. Između ostalog, na početku invazije u Irak. Možda  je u tome razlog povećane američke pažnje prema ličnosti Buta?