Vrlo skupa katastrofa

Britanska štampa posvećuje veliki prostor memoarima Tonija Blera u kojima bivši premijer između ostalog tvrdi da je znao da laburisti na čelu sa njegovim naslednikom Gordonom Braunom nemaju šansu da pobede na parlamentarnim izborima i priznaje da nije predvideo da će se invazija Iraka pretvoriti u pravu noćnu moru. Novo poglavlje u američkom angažovanju u Iraku i izraelsko-palestinski razgovori u Vašingtonu glavne su spoljnopolitičke teme svih ostrvskih listova.

Autor komentara u Gardijanu konstatuje da je rat u Iraku katastrofa koja je koštala hiljadu milijardi dolara.

Barak Obama je proglasio kraj rata, američki vojnici se vraćaju kući, no Iračani su tek neznatno slobodniji nego što su bili pre početka sukoba 2003. i mnogo manje bezbedni.

Posle sedam godina anarhije dva miliona Iračana je i dalje raseljeno u inostranstvu, isto toliko je raseljeno širom zemlje, a poizvodnja nafte je manja nego pre invazije.

Procenjuje se da je oko 100 hiljada civila izgublo život, zemlja nema stabilnu vladu, obnova je minimalna, a korupcija široko rasprostranjena.

Većina promašenih, takozvanih liberalnih intervencija izvršenih posle Drugog svetkog rata - od Vijetnama do Libana i Somalije, bar je pokrenuta iz dobrih namera.

Povod za rat u Iraku je, međutim, bila laž koju su ponavljali Džordž Buš i Toni Bler, laž u koju nisu poverovali Nemačka, Francuska, Rusija i Japan pa se nisu ni angažovali u sukobu.

Irački rat biće zapamćen u istoriji kao katastrofa koja je više od bilo čega drugog doprinela udaljavanju atlantskih sila od ostatka sveta i diskvalifikovala te sile u ulozi globalnog policajca.

Taj rat je neverovatno preterana reakcija paranoidne i krajnje militarizovane američke države na pojedinačni teroristički čin izvršen 9. septembra 2001. godine i pokazao je koliko su međunarodni odnosi malo uznapredovali još od ubistva nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu, piše autor komentara u Gardijanu.