Rusija gleda u budućnost, ne zaboravljajući na prošlost

Rusija u političkom i ekonomskom razvoju mora da se kreće u tokovima svetskih trendova, ne zaboravljajući na svoju istorijsku samosvojnost. Do takvog mišljenja došli su eksperti Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj.
 

Na desetine predstavnika stranih država i ruskih stručnjaka učestvovalo je u sedmom zasedanju Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj. Svi oni su juče krenuli brodom Krondštadt iz Sankt-Peterburga prema ostrvu Kiži. Za vreme sednice, a trajaće ona do 7. septembra, politikolozi će razmotriti pitanja vezana za istoriju i budućnost Rusije. Na izmaku decenije Rusija se ponovo okreće pitanju koji put razvoja da odabere. Po mišljenju eksperata, ekstenzivan put, zasnovan na eksploataciji sirovinskog karaktera ekonomije, već je sebe izživeo. Ali kakva će biti modernizacija? Ključ za odgovor na to pitanje treba da bude ruska tradicija, njeno osmišljavanje i prestrojavanje u skladu sa novim uslovima svetskog razvoja, rekao je u intervjuu za Glas Rusije predsednik fonda Politika Vjačeslav Nikonov.

U Valdajskom klubu vodi se diskucija o ruskoj istoriji i o tome koliko ona utiče na aktuelno stvanje stvari u Rusiji. Postoje dva osnovna stava. Rusija ima istorijske tradicije, koje određuju našu aktuelnu situaciju u zemlji. To je jaka centralizovana vlast, uslovljena neophodnošću da se rukovodi ogromnom teritorijom iz jednog centra. Druga tačka gledišta se sastoji u tome što istorija ništa ne određuje. Istorija je u prošlosti, a zemlja treba da se kreće napred i treba da se razvija u skladu sa zahtevima modernizacije, koji pretpostavljaju i određenu decentralizaciju vlasti i postojanje demokratskih institucija. Moja tačka gledišta se sastoji u tome da je Rusija svojevrsna kultura, koja može da se razvija prirodno u nacionalnim tradicijama. Ali sa druge strane, za nju nije zatvoren ni jedan put. Više sam nego siguran da će se Rusija razvijati normalno u slučaju da bude gledala u budćnost više nego u prošlost.
 

Sporovi o vezi istorije i budućnosti Rusije bili su vrlo burni. Ruski i strani eksperti su izneli polarne sudove, rekao je za Glas Rusije profesor Visoke škole ekonomije Aleksej Malašenko.

Pojavila se diskusija o tome šta za Rusiju znači istorija, tradicija, kako se to može preosmisliti ili da li treba preosmišljavati. Pa i uopšte kakva je sada generacija? Nova ili naše društvo u većini živi prema starim vrednostima. U svakom slučaju, pokušaj da se nađe nekakav most između prošlosti i budućnosti postoji. Treba reći da postoji masa neslaganja, pri tome principijelnih. Na primer, ovakvih - da li Rusija ima budućnost ili je to večita stagnacija? Ali važno je to što eksperti iskreno teže da nađu zajednički jezik i razgovor nije ispolitizovan. Sama činjenica da strani analitičari pokušavaju da shvate Rusiju ne samo u savremenoj fazi, već i da pogledaju kako prošlost utiče na budućnost vrlo je zanimljiva.
 

Simbolično je što se diskusija odvija na maršruti iz Sankt-Peterburga prema ostrvima Kiži i Valaam - to je sever Rusije. To su mesta koja nose posebnu energetiku ruske istorije i duhovnosti. Priobalnim pejzažima, istina, eksperti nemaju kada da se dive: predstoji razmatranje faktora koncentracije vlasti u Rusiji, rusko iskustvo modernizacije, pitanja geopolitičke orijentacije Rusije u savremenoj fazi, kao i odnose sa susedima. Posle završetka diskusije, već u Moskvi, učesnici Valdajskog kluba će se sastati sa premijerom Rusije Vladimirom Putinom.