Kočije za gospodina prevodioca!

„Prevodioci su poštanski konji prosvete." Ova Puškinova definicija postala je deviza Prvog međunarodnog kongresa prevodilaca, koji je 3. septembra otvoren u Moskvi."
 

Kongres je jedan od najvažnijih događaja Moskovskog međunarodnog sajma knjiga. Pritom je to nova manifestacija koja se održava. I odmah - 150 učesnika iz 25 zemalja sveta! „Ništa slično se nije desilo koliko doseže sećanje starosedelaca, čak i onakvih kao što sam ja," uzviknula je Jekaterina Genijeva, jedan od organizatora susreta i dugogodišnji direktor moskovske Biblioteke inostrane književnosti.

Naši prevodioci rade sve što je moguće kako bi ljudi u Rusiji upoznali književnost, koja je u našoj biblioteci zastupljena na 147 jezika. A inostrani prevodioci rade ono što je nama prijatno: da ljudi u inostranstvu znaju našu književnost," kaže Jekaterina Genijeva, i nastavlja: „Mislim da će na ovom kongresu osim toga što će se učesnici jednostavno videti uživo, jer oni se ne vide, već sede radeći na tekstovima i komuniciraju elektronskom poštom! - imati prilike da lično razmotre mnoge stvari. Na primer, da li postoje takozvana neprevodiva dela i kako ih učiniti prevodivima. Ili: šta se može preduzeti da prestiž prevodioca ne opada, već da raste. A on zbog mnogo razloga opada, a pre svega, zbog naših „omiljenih" ekonomskih razloga.
 

    Danas se o opadanju prestiža profesije prevodioca ne govori samo u Rusiji. Nisu najutešnija zapažanja u ovoj oblasti, na primer, ni kod profesora Univerziteta u Budimpešti, prevodioca ruske klasike 20. veka na mađarski jezik Žuže Heteni.

Prevodilac je često čovek čiji rad nije mnogo plaćen, njegovo ime se ne pominje uvek i njegovo stanje ne odgovara značaju profesije. A on je upravo onaj „jezik" na kojem će progovoriti svaki fenomen svetske kulture," ističe Žuža Heteni. „Kod mene već 15 godina postoji škola prevoda, ali čak ni oni koji su počeli da uče u godini njenog osnivanja ne prevode onako kako bi trebalo. Zbog toga što od prevoda ne može da se živi ljudi odlaze u druge profesije, što za posledicu ima da zaboravljaju jezik, ne održavaju neophodan nivo poznavanja savremene kulture.
 

Međutim, po zapažanjima veoma poznatog ruskog prevodioca engleske književnosti Aleksandra Liverganta, u poslednje vreme se, barem u Rusiji, pojavila nada da će doći do promene. „Zahvaljujući onome što se obično naziva stabilizacijom života."

„Stabilizacija se delimično dotakla i sveta izdavaštva i prevođenja,"  kaže Aleksandar Livergant. „Izdavačke kuće, čak i vrlo male i slabe, počele su da staju na noge, a pre svega, da otkupljuju autorska prava, čega 1990-ih godina često nije bilo. Ne mogu da kažem da se od tada prevodiocima mnogo plaća, ali su počeli da plaćaju barem nešto, zato što još sasvim nedavno to uopšte nisu radili. I napokon, u izdavačkim kućama su prestali s „cirkuskim pokusima" kad se knjiga delila na 20 delova i posao davao desetorici ili dvadesetorici ljudi da je prevedu, kao u bajci, za jednu noć.
 

    Ipak, bez obzira na sve, profesija prevodioca ostaje privlačna za mnoge ljude i u celom svetu. Često u nju dolaze profesionalni pisci, kao što se to dogodilo s Žarkom Milenićem - prevodiocem ruske književnosti iz Bosne i Hercegovine. U intervjuu za „Glas Rusije" učesnik kongresa u Moskvi, Žarko Milenić, ispričao je nešto o svom radu s autorima iz Rusije.

Zanimljivo mi je da prevodim savremenu prozu pisaca kao što su Sorokin, Sadulajev, Nečiporenko, i savremenu poeziju - Kuprijanova, Amelina i drugih. U ruskoj književnosti iz prošlih vremena - kod Čehova, Andrejeva, Brjusova, Sologuba - stalno crpim nadahnuće za svoja sopstvena dela: romane, pozorišne komade i eseje. Uvek sam voleo da čitam rusku književnost - i klasičnu i savremenu, a kad sam postao urednik „Biblioteke inostranog pisca" u Hrvatskoj odlučio sam da je lično prevodim i samostalno sam naučio ruski jezik.

   
Na kongres u Moskvi Žarko Milenić računa kao na pomoć za usavršavanje u prevodilačkoj struci. Upravo na to je takođe usmerena inicijativa organizatora foruma - na stvaranje u perspektivi prvog specijalizovanog Instituta za prevođenje u Rusiji. A kasnije, moguće je i Doma prevodioca, u kojem će ruski stručnjaci i njihove kolege iz inostranstva moći da rade rame uz rame na delima svetske umetničke književnosti.