Narodi Dagestana – potomci drevnih nomadskih plemena

Kolorit žitelja planinskih predela najjužnije ruske regije

Žitelji Dagestana imaju samo jedan problem: ljudi se boje da im dođu u posetu. Sudeći po vestima koje objavljuju mediji, izgleda da se u ovoj planinskoj republici nikada ništa dobro ne dešava, tako da će čovek obavezno zapasti u nevolju ako tamo ode. Sa druge strane, malo je onih koji znaju da Dagestan ima najdublji kanjon na svetu, da je postojbina jedne od najstarijih naseobina na zemlji, i da su njegovi žitelji neverevatno gostoljubivi. „Mi uvek želimo da dokažemo svetu da smo najbolji“ – to možete čuti u razgovoru sa meštanima. U ovoj frazi kao da su sumirani rezultati viševekovne istorije Dagestana.

Ne postoji takva nacija

Ne postoji etnos pod nazivom Dagestanci. Na severoistočnom Kavkazu i u jugozapadnoj Prikaspijskoj ravnici živi preko 40 naroda, od toga 14 autohtonih, tj. ukupno 3 miliona ljudi. Za sve te narode se koristi kolektivan naziv Dagestanci. Najviše ima Avara, na drugom mestu su Dargini, zatim Kumici, Lezgi, Rusi, Laci, itd. 

Dagestanski „karavan-saraj“ na Velikom putu svile.

Global Look Press

U davna vremena ovuda je prolazio Veliki put svile, a ova teritorija se graničila sa Turskom i Iranom. Kada su Mongoli zauzeli Kinu, Staru Rusiju, Indiju i Srednju Aziju, došli su i ovde. Autohtoni narodi su se očajnički borili za svoju nezavisnost. Ponekad im je uspevalo da se odbrane čak i od najkrvožednijih agresora. Jednom im je nakratko pošlo za rukom da formiraju čak i nezavisni emirat Derbent.

„Svi smo mi stranci (nomadi) na Kavkazu. Ali ovde je uvek postojalo rivalstvo kada je reč o najstarijem narodu“, kaže Muslim Alimirzajev, osnivač projekta„Nepoznati Kavkaz“. U planini se vodi neprekidni rat za pašnjake, a svako selo ima svoj jezik, svoje legende, svoje nacionalne osobenosti. U Dagestanu se smatra da Dargini umeju da zarađuju novac, a Avari vole da se odmaraju i uživaju u životu. „Ali nas je uvek ujedinjavala religija (95% muslimana) ili zajednički neprijatelj“. Jednom kada je zavojevač Tamerlan pokušao da pokori Dagestan suočio se sa braniocima iz ovdašnjih kneževina na čelu sa devojkom po imenu Partu Patimat (često je porede sa Jovankom Orleankom) i brzo se povukao.

Ako me pitate ko sam 

Devojka za vreme žetve u Dagestanu, Agulski region, Rusija.

Janet Wishnetsky/Global Look Press

Prvo što ćete ugledati kada izađete iz aerodroma u Mahačkali biće Trijumfalna kapija podinuta u čast 200-godišnjice ujedinjenja Dagestana i Rusije. Dagestan je ušao u sastav Ruske imperije 1722. godine, pošto je ovu teritoriju osvojio Petar Veliki. Derbent je bio ključno mesto Kaspijskog regiona i najveće dostignuće prve Persijske ekspedicije ruskog imperatora. Međutim, ovde je ruska baza postojala samo 13 godina, da bi zatim bila predata Iranu u znak dobre volje. Dagestan se zauvek vratio u sastav Rusije početkom 19. veka posle Rusko-persijskog rata.

„Kada odem u inostranstvo ljudi me pitaju ko sam. Ja kažem da sam pre svega Rus, zatim Dagestanac, i tek na kraju Avarin. Ja nisam Rus po nacionalnosti, nego zato što sam deo cele zemlje. Tako obično razmišljaju danas ljudi u Dagestanu“, kaže Alimirzajev.

Nismo došli dobrovoljno i nećemo otići dobrovoljno 

Dagestan. Stari put svile kroz planinski pejzaž sa ovcama na strmoj padnini brda u prvom planu.

Global Look Press

Dagestanci smatraju da Rusija počinje od njihove teritorije. Oni se nalaze u najjužnijoj tački Rusije. To je 2017. godine bio region koji je najviše dotiran(dobio je preko 52 milijarde rubalja ili 896 miliona dolara). Ovde 55% stanovnika živi izvan urbanih teritorija. I pored toga, u planinama ne živi mnogo ljudi zato što mladi radije odlaze u ravnicu na školovanje i ne žele da se vrate. Nije prestižan posao biti čobanin, ali je to tradicionalno zanimanje na planinskim platoima. Dagestan je vodeći ruski region po uzgajanju krupne i male rogate stoke.

U ovom regionu je prestižno postati sportista, po mogućstvu Olimpijski šampion. Obično se odavde „izvoze“ majstori borilačkih veština. 

Takmičari u mešovitim borilačkim veštinama treniraju u sportskom centru u Mahačkali.

Reuters

Izvan gradova je stanovništvo obično koncentrisano u selima na platou. Žitelji pojedinih sela odlično zarađuju zahvaljujući etničkim zanatima. Kubaci na primer, proizvode jedinstveni nakit, a selo Rahata je jedino mesto u Rusiji gde se proizvode burke (narodna dagestanska nošnja, ogrtači od čoje). 

Žene iz porodice Abutalipov u dagestanskom selu Rahati prave burke.

Sergej Uzakov/RIA Novosti

Glavni grad, Mahačkala, je raznolik. Tu se internacionalne kompanije takmiče sa zanatlijama i islamskim buticima poput jednog koji se zove „Devojka u hidžabu“ sa sloganom: „Samo se pokrij!“. „Islamski butici su svojevremeno bili u trendu i donosili su profit. Ženama je prikazano da islam može imati sopstvenu modu. Imali su dobre marketinške ideje. Instagram je bio preplavljen fotografijama u stilu ’Pogledajte šta moj muž može da mi kupi’“, priča Alimirzajev.

Danas Alimirzajev živi u Pjatigorsku (Stavropoljski kraj, 1.574 km od Moskve). I on je, kao i svi ostali uplašen kada čuje vesti o novoj antiterorističkoj operaciji u republici. To ne odgovara onome što vidite kada dođete u Mahačkalu. Grad je miran, uravnotežen i ima predivne pejzaže. 

Najstariji žitelj Kubačija, Gadžiomar Izabakarov, ima 79 godina i hvali se svojom kolekcijom graviranih srebrnih predmeta u minijaturnom muzeju u svojoj kući u Kubačiju, 13. maj 2010.

Reuters

Ako pitate Dagestanca da li bi radije ostao u Rusiji ili se odvojio, najverovatnije ćete dobiti „diplomatski“ odgovor: „Nismo ušli u Rusiju dobrovoljno i nećemo dobrovoljno izaći“ – to je citat nacionalnog pesnika Rasula Gamzatova. To je tipičan Dagestanski odgovor, i on je veoma pošten.

Jekaterina Sineljščikova,
Russia Beyond