Rusija suspendovala Sporazum o naoružanju

Rusija je odlučila da suspenduje svoje obaveze koje proističu iz Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (Treaty on Conventional Armed Forces in Europe – CFE), prenele su juče sve ruske agencije. Prema ukazu koji je potpisao predsednik Vladimir Putin, a koji nosi naziv „O suspendovanju od strane Ruske Federacije dejstva Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi i međunarodnih ugovora u vezi sa njim”, pomenuta odluka stupa na snagu odmah.

U izjavi koju je tim povodom izdala nadležna služba Kremlja navodi se da je ovakvo rešenje doneto u skladu sa „vanrednim okolnostima” koje bi mogle da utiču na bezbednost Ruske Federacije.

Podsetimo, odluku o suspenziji ruskog učešća u CFE najavio je lično predsednik Putin pre nekoliko meseci u godišnjem obraćanju deputatima oba doma parlamenta RF.

Nema nikakve sumnje da je ovako oštra odluka Moskve odgovor na uporno insistiranje SAD da u Evropi, tačnije u Poljskoj i Češkoj, instaliraju svoje raketne sisteme.

Sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi, potpisan 19. novembra 1990, ograničava količinu teškog naoružanja na prostorima od Atlantskog okeana do Urala. Sporazum je na snagu stupio 1992, a dodatno je preciziran 1999. Ruska Duma je u međuvremenu ratifikovala ovaj sporazum ali to nije učinila ni jedna od članica NATO-a. Moskva uz to optužuje alijansu da je svojim širenjem na istok značajno narušila odnos vojnih snaga na Starom kontinentu čime je u ozbiljnu sumnju dovedena i sama suština CFE.

U prvim reakcijama iz Brisela izražava se „žaljenje” zbog ruske odluke i navodi da saveznici CFE smatraju „važnim međašem u evropskoj bezbednosti”.

Kako je najavljeno u Moskvi, u državnoj Dumi Rusije moglo bi uskoro da bude održano vanredno zasedanje da bi se i konačno usvojila odluka predsednika Putina. Prema rečima zamenika predsedavajućeg Dume i lidera Liberalno-demokratske partije Vladimira Žirinovskog, nema nikakve sumnje da će najviši zakonodavni organ u državi biti jednoglasan u prihvatanju predsednikove inicijative.

Bivši sekretar Saveta bezbednosti RF i deputat Dume Andrej Kokošin smatra da je suspenzija CFE rezultat neophodnosti donošenja konkretnih mera vojnog karaktera kao i situacije koja trenutno vlada u Evropi na tom planu. Prema njegovim rečima „Rusija je još devedesetih godina opominjala Zapad da Sporazuma moraju da se pridržavaju sve evropske države, uključujući i članice NATO-a”.

Sa njim se složio i Mihail Grišankov, prvi zamenik predsedavajućeg dumskog Komiteta za bezbednost. „Nove članice NATO-a ostale su izvan granica Sporazuma dok je Rusija, praktično jednostrano, ispunila sve svoje obaveze po datom dokumentu”, objasnio je Grišankov dodavši: „Verujem da će na zapadu biti mnogo negativnih reakcija na odluku predsednika Putina, ali svi oni dužni su da ozbiljno shvate naše argumente”.

Nikolaj Kovaljov, bivši šef Federalne službe bezbednosti, još je jasniji: „Kao da je postalo pravilo da zemlje Zapada ne ispunjavaju svoje obaveze”. Po njemu, ratifikacija predsednikove odluke u parlamentu će proći sasvim glatko.

Interesantno je da pojedini parlamentarci smatraju da bi Rusija mogla da povuče i potez više i sasvim istupi iz CFE. „Ukoliko druge države – potpisnice Sporazuma – ne budu ispunjavale obaveze koje su na sebe preuzele to bi bio logičan i opravdan korak”, naglasio je šef Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta federacije (Gornjeg doma ruskog parlamenta) Viktor Azerov.