Šume neće ostati bez nadzora

Rusija je zemlja s najviše šuma na svetu. Na njenoj teritoriji raste četvrtina svih šuma na planeti i preko polovine dragocenih četinarskih vrsta drveća. Šumski požari, koji predstavljaju posledicu nenormalno vrelog i sušnog leta ove godine su zahvatili 20 regiona zemlje. Goreli su šume, treset, naselja. Međutim, da li je samo vreme krivac za to? Prirodna nepogoda je očigledno pokazala neefikasnost sistema šumskog gazdinstva. Hitni zadaci na njegovom usavršavanju razmatrani su danas na sastanku kod predsednika RF.
 

    Otvarajući sastanak Dmitrij Medvedev je rekao da ga je dan ranije zvao španski kralj. „Oni se mnogo brinu, zato što su u Španiji letnji požari klasična nevolja. Međutim, imaju mnogo različitih izuma za to." Predsednik je istakao da je situacija s šumskim požarima ovog leta otkrila ozbiljne nedostatke važećeg Šumskog kodeksa.
 

    Ovaj zakon, koji je na snagu stupio 2006. godine više puta je podvrgnut kritici stručnjaka, podseća naučni rukovodilac Centra za probleme ekologije i produktivnost šuma akademik RAN Aleksandar Isajev.

    Šumski požari predstavljaju problem Ruskog šumskog gazdinstva, koje odgovara za čuvanje šuma od požara. Međutim, ispostavilo se da je ovaj organ zbog niza razloga nedelotvoran. On praktično nije imao ni pravo zakonodavne inicijative, ni pravo kontrole. I sistem, koji je je on predstavljao pokazao se kao bitno narušen. Iz sistema Ruskog šumskog gazdinstva ispala je vrlo važna karika - čuvarska služba šuma.
 

    Šumari su znali jednostavnu istinu - gasi požar u trenutku kad nastane. Ako to nisi uspeo da učiniš prvog dana - beži i čekaj kišu, zato što će kasnije biti vrlo teško da se prirodna nepogoda lokalizuje i ukroti. I ovogodišnje leto je ubedljivo dokazalo tačnost ove tvrdnje. Nije bilo nikog da gasi žarišta požara, koji nastaju od munje, nemarno bačenog opuška ili šibice, zato što je na hiljade šumara, koji su ranije kontrolisali situaciju, za vreme delovanja Šumskog kodeksa bilo otpušteno. Obnavljanje sistema čuvanja šuma predstavljalo je centralnu temu diskusije.
 

    Predsednik je podsetio na ulogu građanskog društva u čuvanju šuma. Istakao je da se ljudi „ujedinjuju radi rešavanja ekoloških problema". Nedavni primer je problem čuvanja podmoskovske Himkinske šume. Društveni pokret u njenu zaštitu u poslednje vreme dobio je široku amplitudu i moćan politički rezonans.
 

    Sastanak u vezi s problemima šumskog gazdinstva nije predstavljao eksprompt. Prvi korak na optimizaciji njegovog rada načinjen je još u avgustu. Tada je predsednik Federalnu agenciju šumskog gazdinstva premestio iz Ministarstva poljoprivrede u direktnu potčinjenost vladi. Zbog toga je nadleštvo, na čije čelo je postavljen novi rukovodilac, dobilo velika ovlašćenja. Zaključak s današnjeg sastanka - odluka o nužnosti unošenja izmena u Šumski kodeks RF.