Rusija širi izvozni koridor u Aziju

Ruske naftogasne kompanije osvajaju nove pravce izvoza energenata. Sve značajnije mesto zauzimaju isporuke u zemlje Azijsko-Pacifičkog regiona (APK). Dopunske mogućnosti otvara proizvodnja komprimovanog prirodnog gasa (KPG) u okviru projekta Sahalin-2.

Jedan od učesnika ovog projekta je ruski Gasprom. Danas je njegov glavni partner na spoljnom tržištu EU. Međutim, kompanija je više puta izjavljivala da je spremna da diverzifikuje izvozne tokove i isporučuje gorivo u azijske zemlje. KPG u okviru projekta Sahalin-2 se već izvozi u Japan i Republiku Koreju.

Do izvoza običnog gasa preko gasovoda još nije došlo, ali takva perspektiva postoji. Isporuke na Korejsko poluostrvo su moguće od konačne tačke gasovoda Sahalin-Habarovsk-Vladivostok koji se već gradi. Za isporuke takvog gasa je zainteresovana najveća država Azije Kina. Resursna baza takvih isporuka postoji, - smatra direktor Instituta nafte i gasa Anatolij Dmitrijevski.

Moguće je nekoliko varijanti. Prva je Jamal, sever Zapadnog Sibira. Odande bi gasovod vodio u granični rejon između Rusije i Kine. Druga varijanta je Čajandinsko nalazište sa zalihama od više triliona kubika i Kovitkinsko sa zalihama od skoro trilion i po kubika. Dakle, gasa ima.

Međutim, sve do sada nije rešeno pitanje cene gasa, koje je inače ključno. Verovatno, formiranje cene će se vršiti na osnovi međunarodne prakse, kao i na principu izvoznih isporuka Gasproma. Nije isključeno da će formiranje cene imati neke osobine, zavisno od toga, iz kakvog regiona stiže gas – Zapadnog Sibira, Istočnog Sibira i Dalekog Istoka.

Jedna ruska kompanija je već prokrčila put u Kinu. Nedavno je kompanija NOVATEK  isporučila Kini partiju gasnog kondenzata preko Severnog  morskog puta. Isporuka od Murmanska do kineske luke Ninbo je izvršena  u toku svega 22 dana – skoro dvostruko brže nego preko Sueckog kanala. To dokazuje perspektivnost izvoza sirovina u Kinu i zemlje APR preko Severnog  morskog puta.

Situacija s naftom je  jasnija nego s gasom. Već u oktobru može da bude zavaren poslednji šav naftovoda iz Rusije za Kinu od naselja Skovorodino do kineskog Dancina. Preko dela  naftovoda Istočni Sibir–Pacifik u Kinu će se isporučivati godišnje 15 miliona tona nafte u toku 20 godina. Izgradnja ruskog dela je završena. Preko osnovnog dela naftovoda preko luke Kozmino na obalu Japanskog mora će sirovine tankerima voziti u zemlje APR. Godišnji plan isporuka iznosi 15 miliona tona.

Prema mišlenju eksperata, pored izvoza energenata perspektivno je učešće ruskih kompanija u izgradnji u azijskim državama rafinerija nafte.