Rusija ne prihvata uvećanje napetosti u Arktiku

Pokušaji uvećanja napetosti ns Arktiku neće imati perspektive. Ovo je izjavio specijalni predtavnik predsednika RF za međunarodnu saradnju na Arktiku i Antarktiku Artur Čilingarov u Briselu na konferenciji parlamentaraca zemalja Arktičkog regiona u Evropskom parlamentu.
 

Poznati polarni istraživač je odbacio tvrdnju da je spuštanje batiskafa na dubinu od 4,5 kilometara u tački Severnog pola i postavljanje ruske zastave, što je Rusija izvela 2007. godine, bili politička akcija. To je bilo naučno otkriće, istakao je on i pozvao ostale ezemlje Arktičkog regiona da prate primer Rusije.
 

Trenutno ruska geološka ekspedicija na Arktiku vrši sondiranje okeanskog dna sa palube broda na električni pogon Akademik Fjodorov. Istraživanja se izvode u okviru akcionog plana za argumetnovanje ruske prijave za potvrđivanje spoljne granice epikontinentalnog pjasa u Severnom Ledenom okeanu. Ona će biti upućena u odgovarajuću komisiju UN.
 

Na Arktiku je oštra konkurencija država za pravo korišćenja epikontinentalnog pojasa sa njegovim neiscrpnim resursima. U nju osim Rusije uključile su se aktivno i druge polarne države - SAD, Kanada, Norveška i Danska. Interesovanje za region ispoljavaju i zemlje koje nemaju sa Arktikom okeanske granice - Island, Švedska i Finska. Kina je otovirla istraživačku stanicu na Špicbergenu.
 

O šansama Rusije da prijavu pozitivno razmotri Komisija UN za epikontinentalni pojas razmišlja ekspert za međunarodno pomorsko pravo Anatolij Kolodkin.

Komisija UN je u svojim preporukama ukazala da je Rusija dužna da predstavi ubedljivije i verodostonije podatke o tome da su podvodni greben Lomonosova i uspon Mendeljejeva prirodni nastavak ruskog epikontinentalnog pojasa u Sibiru. Zato se sada izvodi serija ekspedicija i istraživanja, čiji rezultati treba da ubede članove komisije da je to dno produžetak sibirske kontinentalne platforme.
 

Anatolij Kolodkin smatra maloverovatnim moguće konflikte Rusije sa drugim arktičkim zemljama u slučaju zadovoljenja prijave Komisije UN za epikontinentalni pojas.

Da predpostavimo, ona će se složiti sa nama, tada ćemo postaviti granicu epikontinentalnog pojasa. U Konvenciji UN o pomorskom pravu rečeno je da je ova granica konačna. Tačnije obavezujuća ne samo za Rusiju, Norvešku, SAD, već i za sve treće države. Niko ne može bez saglasnosti priobalskih država, između ostalog i Rusija da dođe tamo i da koristi prirodne resurse.
 

Sada je površina spornih prostora između Rusije i susednih arktičkih država približno 200 hiljada kvadratnih kilometara. U granicama tamošnjeg epikontinentalnog pojasa perspektivnog za ekspluataciju nafte i gasa može da se nalazi preko 2% svetskih rezervi ovih resursa.