Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 07.03.

08.03.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 06.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećae

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 07.03

Kijevske snage tri puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata tri puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našla su se tri naseljena mesta Republike.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana napale pozicije NM u području naselja Lozovoe.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 07.03.

RT: Ukrajina započela sa oduzimanjem imovine ruskog Gasproma  - Ukrajinske vlasti počele su sa oduzimanjem imovine koja pripada ruskom gasnom gigantu Gaspromu, navodeći navodno nepoštovanje odluke arbitražnog suda u Stokholmu.

"U trenutnim okolnostima, ukrajinska vlada pokreće akciju u cilju oporavka od [kazni] Gasproma", navodi se u saopštenju za štampu ukrajinske vlade objavljenom na zvaničnom sajtu. Takođe se tvrdi da je taj potez u skladu s odlukom Stokholmskog suda i podrazumeva prikupljanje novčanih kazni od ruske kompanije zbog navodnog kršenja ukrajinskih antimonopolskih zakona.

Švedsko arbitražno telo je prvobitno odlučilo o trogodišnjem sporu između Gasproma i ukrajinske energetske kompanije Naftogas, još u decembru 2017. godine. Politika suda sprečava da se posreduje u slučaju, zbog čega je nemoguće dobiti izvršenje konačne odluke. Obe energetske kompanije, koje imaju suprotstavljene stavove, u početku su tvrdile pobedu u ovom slučaju.

Krajem februara, isti sud naložio je Gaspromu da nadoknadi Naftogasu 4,6 milijardi dolara za ono što se tvrdi da je izgubljeni profit od tranzita ruskog gasa prema Evropi.

Pravna bitka između dve energetske kompanije na Arbitražnom institutu Stokholmske privredne komore traje od juna 2014. godine. Zahtevi kompanije Gazprom odnose se na novčane kazne zbog nedovoljnog povlačenja i korištenja gasa od strane ukrajinske strane, u skladu sa pravilom "uzimi ili plati". Ruski gasni gigant je takođe zahtevao isplatu duga za gas koji je dostavljen Ukrajini između maja i juna 2014. godine.

Naftogas je posegao za retroaktivnom promenom cena gasa, nadoknadom preplaćenih sredstava i ukidanje zabrane preprodaje ruskog gasa. Sud je na kraju zadovoljio nekim zahtevima ukrajinske kompanije, naročito postavljanjem minimalne količine gasa koju Naftogas mora kupiti od Gazproma godišnje (od 2018. godine) u obimu koji je bio 10 puta niži nego u prvobitnom ugovoru. Istovremeno, takođe je obavezan Gasprom da plati tranzit ruskog gasa preko ukrajinske teritorije u periodu od 2009. do 2017. godine, iako gas, faktički, zapravo nije išao tokom tog perioda.

Šef Gasproma Aleksej Miler je rekao da je sudska odluka "asimetrična" i "veoma politički motivisana". Sud je opravdao svoju odluku pozivajući se na tešku ekonomsku situaciju u Ukrajini, a Miler je dodao da "Gasprom ne namerava da rešava finsnsijske probleme Ukrajine o svom trošku".

Putin: Kada Rusija postane moćna i jaka, pojavi se panika kod svih naših partnera  - Uvođenje anti-ruskih sankcija od strane Zapada je nelegitiman način konkurentske borbe i pokušaj da se zadrži rast ruskih odbrambenih kapaciteta, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

"Jednostavno, to je uvek bilo u istoriji naše zemlje. Kada Rusija postane moćna i jaka država, pojavi se panika kod svih naših partnera, uvek čineći pokušaje da ometaju razvoj naše zemlje. To je nelegitiman način, nepošten, ali to je upravo to. Pokušaj da se zadrži rast odbrambenih kapaciteta naše zemlje", rekao je Putin u novom dokumentarnom filmu "Svetski poredak 2018 ".

Ruski predsednik Vladimir Putin, komentarišući prisajedinjenje Krima Ruskoj Federaciji i kasnije uvođenje sankcija protiv Rusije, rekao je da je moguće, da je Rusija namerno bila dovedena u takvu situaciju, da je bila dužna reagovati.

Film se zasniva na nekoliko ekskluzivnih intervjua ruskog predsednika novinaru Vladimiru Solovljevu.

SAD: Rusija bi mogla da iskoristi rizik od unutrašnjih nemira u Ukrajini  -
Situacija u Ukrajini vrlo je nestabilna i mogući su prevremeni izbori u toj zemlji, koji bi mogli, pod uticajem Rusije, da promene prozapadnu orijentaciju ove zemlje, izjavio je direktor američke obaveštajne službe Den Kouts.

„Ukrajina i dalje nosi rizik od unutrašnjih nemira, koje bi Rusija mogla da iskoristi da bi ugrozila prozapadnu orijentaciju Kijeva. Ovi faktori ugrožavaju obnavljanje ukrajinske ekonomije i potencijalno vode promenama u njenoj spoljnoj politici koje bi mogle dodatno da povećaju napetost između Rusije i Zapada“, navedeno je u Koutsovom obraćanju Kongresu SAD.

Prema njegovim rečima, narodno nezadovoljstvo tempom reformi i smanjenjem nivoa životnog standarda, korupcija i politička polarizacija mogli bi da budu uzroci prevremenih predsedničkih i parlamentarnih izbora u Ukrajini, koji su planirani za 2019. godinu.

„Lideri opozicije pokušaće da iskoriste narodno nezadovoljstvo da bi oslabili predsednika Petra Porošenka i vladajuću koaliciju pred izbore 2019. godine“, navedeno je u izveštaju.

Kouts, takođe, smatra da će sukob u Donbasu biti „u zastoju, s promenljivim nivoom nasilja“. On smatra da je mala verovatnoća da će neka od sukobljenih strana pokrenuti veliku ofanzivu.

Kouts: Rusija će raditi na ugrožavanju jedinstva Zapada - Direktor američke obaveštajne službe Denijel Kouts izjavio je da bi nove američke sankcije Rusiji mogle da budu uvedene tokom ove sedmice.

„Sankcije se razmatraju. Ministar finansija je, koliko znam, dao na znanje da bi već sledeće sedmice mogao da objavi te sankcije“, rekao je Kouts tokom obraćanja Senatu SAD.

Prema njegovoj oceni, Rusija izlazi na kraj s tekućim nivoom sankcija.

„Rusija će raditi na ugrožavanju jedinstva Zapada u vezi sa sankcijama i podrškom Kijevu, ali Kremlj izlazi na kraj sa sankcijama na tekućem nivou“, izjavio je Kouts.

Američka obaveštajna služba smatra da će Rusija pokušati da pojača socijalno-politička trvenja u SAD u svetlu izbora 2018, izjavio je Denijel Kouts.

„Očekujemo da će, u najmanjoj meri, Rusija nastaviti da koristi propagandu, socijalne platforme, operacije pod lažnim imenima i druga sredstva da bi pokušala da pojača socijalna i politička trvenja u Sjedinjenim Američkim Državama“, navedeno je u dokumentu koji je Kouts predstavio Kongresu SAD.

Navedeno je da će takve operacije, posebno one koje se primenjuju u sajber-prostoru, ostati znatna pretnja američkim interesima.

„To je način da se osveti protivniku, da se promeni shvatanje spoljne politike i da se utiče na stanovništvo — to nije skupo, nosi relativno mali rizik, a lako se može negirati. Rusija će, verovatno, biti najsposobniji i najagresivniji izvor ove pretnje u 2018. godini, mada mnoge zemlje i pojedinci koji nisu u državnom aparatu proučavaju načine korišćenja operacija za širenje uticaja, kako u svojim zemljama tako i u inostranstvu“, naveo je Kouts.

Rusija provodi politiku prema sopstvenim interesima - Američki senator iz Aljaske Danijel Saliven izjavio je da je ukidanje sankcija Rusiji moguće ako ona „prekine da se meša“ u poslove drugih zemalja. Savet Federacije Rusije odbacio je optužbe američkog političara i naglasio da Moskva deluje isključivo u okviru zakona kada brani svoje interese.

Osim toga, Vašington nema pravo da govori drugoj državi šta da radi. Državna duma Rusije takođe je podsetila da su same sankcije nezakonite.

Sjedinjene Američke Države saopštile su da je ukidanje sankcija Rusiji moguće, ali da Moskva mora da ispuni nekoliko uslova.

Saliven je na marginama godišnje energetske konferencije CERA u Hjustonu objasnio svoj stav.

Prema njegovim rečima, Rusija bi trebalo da prekine „aktivnost“ u brojnim oblastima, jer protivreči interesima Vašingtona. Saliven je istakao da ima na umu situaciju u Ukrajini, kao i mešanje Moskve u izbore u brojnim zemljama, za šta Rusiju nastavljaju da optužuju uprkos nedostatku dokaza.

„To u potpunosti zavisi od ruskih vlasti. Ako prestanu sa svojim aktivnostima u nekim oblastima, bilo da se radi o pokušaju podrivanja demokratije u Sjedinjenim Američkim Državama ili mešanju u poslove drugih zemalja, na primer Ukrajine, sankcije će verovatno biti ukinute“, istakao je Saliven.

Zamenik predsedavajućeg Odbora Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov smatra da je američki senator izneo prilično sporne zahteve, koji protivreče interesima Rusije.

„Prema mom mišljenju, uslovi su pomalo uvredljivi za bilo koju zemlju. Da li oni mogu da zamisle, uključujući i američkog senatora, kada bi ruske kolege dale sličnu izjavu da Amerikanci treba da prestanu da brane svoje interese u nekom regionu? Mi imamo svoje nacionalne interese i oni ne zavise od želje senatora sa Aljaske“, rekao je Džabarov.

On je naglasio da Rusija radi u skladu sa zakonom i provodi politiku prema sopstvenim interesima, kao i svaka druga zemlja na svetu.

„Mi ne narušavamo međunarodni zakon, mi radimo u okviru ovog zakona. Rešenja koja nam predlažu ne vredi razmatrati. Ona su apsolutno neprihvatljiva za svaku državu koja sebe poštuje, a Rusija je takva država“, zaključio je Džabarov.

Državna duma je navela da američki senator, očigledno, nije dobro upućen u pravna pitanja, inače ne bi davao takve izjave.

Senator sa Aljaske se ne snalazi u međunarodnom pravu. Sve što Rusija radi (u Ukrajini), ona radi u skladu sa međunarodnim pravom.

„Što se tiče ukidanja sankcija, one su same po sebi nezakonite. Ta ograničenja su povezana sa činjenicom da Rusija navodno ne poštuje Minske sporazume. Istovremeno, niko ne shvata da je Rusija garant njihovog izvršenja, kao što su i Francuska i Nemačka. Ali strane u pregovorima su Kijev i Donbas“, objasnio je član Odbora Državne dume Rusije za spoljne poslove Anton Morozov.

Što se tiče aktivnosti Rusije u Ukrajini, može da se radi samo o humanitarnim pitanjima, naglasio je Morozov.

„U Ukrajini nemamo nikakve aktivnosti. Mi tamo samo šaljemo humanitarnu pomoć“, objasnio je on.

Ako je američki senator u svojoj izjavi podrazumevao aktivnosti Rusije na povećanju oružja unutar zemlje, Moskva na to ima puno pravo, jer time osigurava bezbednost zemlje.

„Ako se radi o zaštiti i bezbednosti naše zemlje ili njenom suverenitetu, tu smo beskompromisni, sasvim je prirodno da suverena zemlja svim raspoloživim sredstvima osigurava svoju bezbednost povećanjem faktora obuzdavanja u vidu novog oružja“, zaključio je Morozov.

Početkom marta predsednik SAD Donald Tramp produžio je na godinu dana antiruske sankcije. Bela kuća je objasnila da su restriktivne mere produžene zbog činjenice da situacija u Ukrajini „i dalje predstavlja neobičnu i izuzetnu pretnju po nacionalnu bezbednost i međunarodnu politiku SAD“. Kremlj je izjavio da takve akcije ne doprinose jačanju međunarodnih odnosa. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov objasnio je da su ograničenja nezakonita i štetna ne samo za odnose dve zemlje, već i za ceo svet.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Otišao Gospodu jeromonah Roman (Matjušin)

19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....

Na današnji dan kapitulirao Berlin

9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....

U Moskvi predstavljen spomenik Rajevskom

U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....

110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije – izložba u Ruskom domu

U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....