Devet podataka o čuvenoj kosmičkoj stanici „Mir“

20. februara 1986, u orbitu je lansiran prvi modul čuvene sovjetske kosmičke stanice „Mir“. Iskustvo stečeno prilikom njenog stvaranja iskorišćeno je za razvoj Međunarodne kosmičke stanice, a njeno potapanje 23. marta 2001. bilo je povod za glasine o zagonetnoj kosmičkoj bakteriji. Po čemu je još poznata kosmička stanica „Mir“?

1. Kosmička stanica „Mir“ građena je naporima 280 preduzeća Sovjetskog Saveza. Međutim, da bi posao bio okončan neophodna je bila intervencija partijskog vrha, jer su 1984. godine svi resursi SSSR-a bili angažovani u programu stvaranja sovjetskog kosmičkog broda „Buran“ (ekvivalent američkog broda Shuttle), tako da su radovi na samoj kosmičkoj stanici bili zamrznuti.

Posada Sojuza-T-15: Leonid Kizim (desno) i Vladimir Solovjov. Kosmonauti prolaze obuku u centru „Gagarin“ i pripremaju se za prvi duži boravak na stanici „Mir“. 1986. (Aleksandar Moklecov, RIA Novosti)

2. „Mir“ je prva međunarodna kosmička stanica i simbol prijateljstva među kosmonautima različitih zemalja. Na toj stanici su boravile posade iz SAD, Japana, Velike Britanije, Francuske, Bugarske i mnogih drugih zemalja. Prvi strani gost na stanici „Mir“ bio je Sirijac Muhamed Faris 1987. godine.

3. Na stanici „Mir“ realizovano je preko 23.000 naučnih eksperimenata. Između ostalog, naučnici su došli do saznanja kako se zemljotresi preciznije predviđaju pomoću registrovanja emisije naelektrisanih čestica i testirali su proizvodnju novih metala i legura u uslovima mikrogravitacije.

Ruski instruktor-kosmonaut Oleg Puškar uz pomoć ronilaca „popravlja stanicu Mir“. 4. juli 1997. (Reuters)

4. Na stanici „Mir“ izvršeno je 78 izlazaka u otvoreni kosmos koji su ukupno trajali 359 časova i 12 minuta. Još uvek kolaju glasine da je „Mir“ potopljen u Tihom okeanu 23. marta 2001. godine zbog zagonetne kosmičke bakterije koja se na stanici pojavila posle jednog takvog izlaska.

5. Rekordan period neprekidnog boravka ljudi na stanici „Mir“ (naravno, uzimajući u obzir i smenu posada) trajao je 3.642 dana, od 5. septembra 1989. godine do 26. avgusta 1999. godine.

6. Stanica koja je izbačena u orbitu 1986. godine bila je samo bazni blok. Kasnije mu je dodato još nekoliko drugih modula – prostorija za boravak, laboratorija i modul za spajanje sa američkim „Šatlom“. Tako je prvi put realizovan modularni princip izgradnje orbitalnog kompleksa koji se sada koristi u razvoju Međunarodne kosmičke stanice.

7. Na stanici „Mir“ izvršena su prva istraživanja čovekovog ponašanja za vreme dužeg boravka u bestežinskom stanju. Proučavana je reakcija ljudskog organizma i psihe na međuplanetarne letove.

8. Istraživanja zračenja na stanici „Mir“ omogućila su da se prognozira dinamička slika izmene polja zračenja. Tako su postale poznate godine u kojima je opasnost od zračenja najveća za buduće letove u svemir.

Ruski kosmički centar u blizini Moskve, 22. april. 1998. (AR)

9. Prvobitno je bilo predviđeno da se stanica „Mir“ koristi 5 godina, ali zbog restrikcije finansiranja funkcionisala je tri puta duže nego što je planirano.

Viktorija Zavjalova,
Russia beyond